ВАКЦИНОМ ПРОТИВ НОВИХ ПОДЕЛА: Ковачевић поводом књижевних сусрета "Савремена српска проза" у Трстенику

У МНОГИМ књигама сам исписао приче, једна од тих књига је "Двадесет српских подела" коју сам писао током скоро 30 година, и у књизи сам навео све наше размирице које имамо вековима, да бих се зауставио на двадесетој подели.

Душан Ковачевић

Међутим, како време пролази, увиђам да млад човек помисли да је све завршено, али у међувремену, ево, десило се да је најновија подела, која је жестока и судбински врло битна - на људе који су се вакцинисали и оне који су против вакцине. И сад би то све било у том жанру који ја волим, црнохуморно, да није реч о изузетно опакој болести и да није реч о томе да смо ми, фактички, у једној врсти рата... И сад ја ово причам због људи који морају схватити да је једино оружје против невидљивог непријатеља у овом рату који водимо - вакцина.

Ове речи упутио је академик Душан Ковачевић организаторима и учесницима традиционалних 38. књижевних сусрета "Савремена српска проза" у Већници Народног универзитета у Трстенику. У оквиру ове манифестације вечерас ће бити уприличен "Књижевни портрет Душана Ковачевића". Спречен да дође, драмски писац је послао снимљену видео-изјаву која ће бити емитована на видео-биму.

- Шта је то што човека одведе у некакав паралелни свет и шта је то што мене приморава да сваки дан напишем барем по једну реченицу? Ја сам, већ пола века, професионални писац, пре тога сам се бавио писањем за своју душу - каже Ковачевић.

- У мом случају писање ми је посао, занат, хоби, једна врста самоизлечења, има једно десет категорија које бих могао да набројим зашто пишем, а суштински одговор не знам. Не знам зашто сам баш од силних заната и од онога што сам у младости замишљао да ћу се бавити одабрао тај необичан, да не кажем мало чудан посао.

Писање, по његовим речима, није професија која је најрационалнија. Већина писаца, сматра Ковачевић, има свој паралелни свет који је једна врста самоизлечења:

- Сигурно је да у писању постоји неколико фаза, неколико стања. Први приступ је рационалан, када смишљам рам и структуру приче, архитектуру приче. То је рационални приступ и сваки професионални писац има свој начин којим решава проблем архитектуре приче, драме, романа, било чега, па чак и поезије. Други је онај ирационалан када ви после извесног времена, да ли је то сат, сат и по или два сата, пређете у једно ирационално стање и када пишете најбоље јер сте ушли у нешто што се зове паралелни свет. Разлика између знања и дара је у томе. Свако може теоријски да научи како се пише нешто а дар почиње оног тренутка кад заборавите на знање и када све што сте знали оде, и ви почнете да пишете неком туђом руком. И, сад да не причам о томе да су то неке паранормалне ствари, али јесу, јер у мом случају, као драмског писца, у једном тренутку чујете или вам се чини да чујете разговор два човека који се налазе на сцени. То је тај ирационални део света, као што композитор чује мелодију не знајући како и одакле та композиција долази до њега.

О Ковачевићу говориће Јован Делић и Михајло Пантић, домаћин ће бити Верољуб Вукашиновић, а одломке из његових драма тумачиће глумци Зорица Крунић, Иван Симоновић.

РАЗГОВОР О ЈЕРЕМИЋУ

Сутрадан ће у библиотеци "Јефимија", такође, у оквиру "Сусрета" бити организован округли сто "Љубиша Јеремић и српска проза". О врсном књижевном критичару и есејисти говориће Радивоје Микић, Милисав Савић, Ана Стишовић Миловановић, Жанета Ђукић Перишић, Милица Кецојевић, Јована Милованчевић и Катарина Фуртула, док ће Марко Недић, Ана Гвозденовић и Милета Аћимовић Ивков своје прилоге накнадно доставити за зборник.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације