БЕОГРАД У РИТМУ ШЕЗДЕСЕТИХ: Једно од најпопуларнијих издања Музеја града о веома динамичној декади минулог века поново пред публиком

У НОВЕМБРУ те давне 1961. Конрад Аденауер четврти пут је изабран за канцелара Западне Немачке, Стаљинград је преименован у Волгоград, док је "на ушћу двеју река испод Авале" завршен нови солитер од 17 спратова на углу Цвијићеве и 29. новембра, Београдска опера гостовала је у Миланској скали, а на утакмици Купа шампиона Европе у фудбалу између Партизана и торинског Јувентуса, после туче играча, навијачи су упали на терен и прекинули утакмицу...

Фото Приватна архива

Као и за тај новембар од пре шест деценија, тако и за сваки други месец током узбудљиве, динамичне и турбулентне седме декаде претходног столећа, једно од најпопуларнијих издања Музеја града Београда, књига "Београд шездесетих година 20. века", доноси читав списак најзначајнијих догађаја, будећи носталгију за прохујалим добом убрзаног прогреса.

Они на маргини прате текстове хроничара и аналитичара овога доба, које су прикупили аутори пројекта Дарко Ћирић (кустос Музеја града Београда) и Лидија Петровић Ћирић.

Музеј града Београда је још 2003. веома популарну изложбу на ову тему испратио публикацијом са текстовима аутора, али и академика Љубодрага Димића, Драгомира Манојловића, Слободана Селенића, Мире Оташевић, Бојане Андрић, Лидије Мереник, Ање Суше, Милана Влајчића, Владимира Јанковића Џета, Николе Караклајића и Љубомира Џакуле. Цео тираж је распродат још током поставке, па је сада штампано ново, допуњено издање, у луксузној опреми. Ово својеврсно сентиментално путовање без рока трајања, поново је пред публиком и буди несмањено интересовање.

Фото Приватна архива

На крају епохе за коју је историчар Љубодраг Димић приметио да је глобално отпочела варљивом надом и завршила се са много песимизма (донела пожар "антиколонијалних" устанака и рађање "трећег света"), Београд је журио да сустигне европске градове. У граду је, како је навео у свом тексту, 1969. било 284 основних и средњих школа, Универзитет са 20 факултета и четири уметничке академије.

Фото Приватна архива

- Београд је отворио 19 музеја, 392 библиотеке, 45 биоскопских дворана са 8,8 милиона посетилаца годишње - пише Димић.

Фото Приватна архива

- Са око 45 премијера и близу 2.000 представа годишње, посебно место у културној понуди града заузимало је шест професионалних позоришта. Град је имао 44 болнице, 64 амбуланте и поликлинике.

Фото Приватна архива

Био је "шездесетих" главни град социјалистичке, саомуправне Југославије и велико градилиште. Многа здања која су данас заштитни знак престонице, подигнута су управо тада. Поводом Прве конференције несврстаних земаља, септембра 1961, завршена је пристанишна зграда и писте међународног аеродрома у Сурчину, као и Палата Федерације на Новом Београду. Изграђени су "Београдски сајам", Музеј савремене уметности, Атеље 212, Спортски центар "25. мај", хотел "Славија", ТВ торањ на Авали, зграде ЦК, Дома пионира, "Политике", "Енергоинвеста", ауто-пут, мост "Газела"... Направљено је два пута више станова него током претходних 15 година - само на Новом Београду их је било 25.000.

Фото Приватна архива

Београд је постао и модни центар, увозећи светске трендове, али и излазећи на светску сцену: ревијама "Симонида" и "Проклета Јерина", инспирисаним српским средњим веком, Александар Јоксимовић доживљава успех у Паризу. Захваљујући свом положају на међи Истока и Запада, пред крај овог периода био је шаховски центар света. У Београду су мегдан поделили велемајстори СССР (Спаски, Петросјан, Ботвиник, Смислов, Таљ...) са остатком света (Ларсен, Фишер, Хорт, Решевски, Улман...).

* * * * * * * * *

ЗАЧЕТАК СВИХ ФЕСТИВАЛА

КАКО примећује аутор Дарко Ћирић, шездесетих година су у Београду зачети практично сви значајни фестивали и манифестације, осим Сајма књига (1958) и Феста (1971):

- Од првог Фестивала југословенског документарног и краткометражног филма марта 1960. године, првог Октобарског салона ликовних уметности 1960. (у данас заборављеној галерији у Масариковој улици) и првог фестивала забавне музике "Београдско пролеће", априла 1961. године, преко првог Битефа, септембра 1967. године, до организације Београдских музичких свечаности септембра 1969, гости Београда су били уметници који су представљали врхунске домете сценског, ликовног и музичког израза.

* * * * * * * * *

Фото Приватна архива

РАЗМНОЖАВАЊЕ РОДА "БИТЛСА"

УЗ рокенрол и дрогу, није нас заобишла ни сексуална револуција. У овој књизи нашао се и текст у коме професор Александар Костић критикује "недостатке у сексуалном понашању":

- У свим нашим градовима шетају се младе девојке чудног изгледа. Младићи дуге, неуредне и прљаве косе, у оделу чудног, кловновског кроја, узаних панталона, широких прљавих ципела, са чипкаситим предњим делом кошуље ("жабо"), са неким торбама о рамену, вукући тромо ноге, клатећи се и млатарајући безобзирно рукама.

Девојке у присно припијеним панталонама (само што у покрету не прсну) или у максимално мини-сукњама, дуге расплетене масне косе кроз коју се назире испијено, безизразно лице. Заједничка им је навика да и једни и други неуморно жваћу гуму од које с времена на време испуштају из уста балоне као највише знамење свог беспосличарског досађивања или као начин исмевања оних који пред њима застају, или се, згађени, за њима окрећу. Род "Битлса" се размножио у безброј подродова и удружио се, ваљда да би се "оплеменио" са другим штетним навикама - закључио је чувени сексолог.

Препоручујемо

Београд

0 0

МУЗЕЈ ГРАДА МОГУ ОБНАВЉАТИ И СТРАНЦИ: У Конаку Кнегиње Љубице скуп поводом 118 година институције

16. 10. 2021. у 06:47

Београд

1 0

РАСУТИ БИСЕРИ ПОД КРОВОМ У РЕСАВСКОЈ: Током ове године надлежне институције започеће радове на обнови културних установа у престоници

06. 08. 2021. у 10:28

Култура

0 0

МАЈСТОРИ СТИЖУ ДО НОВЕМБРА: Секретаријат за инвестиције данас расписује тендер за обнову Музеја града Београда

04. 08. 2021. у 10:27

Колумне

0 1

И КУЛТУРНО БЛАГО ЖРВА ТРАНЗИЦИЈЕ: Због небриге Србија остала без дела Коњовића, Гвозденовића, Поповића, Дерока, Милуновића, Зоре Петровић...

20. 05. 2021. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације