ДЕЛИМА ЗАДУЖИО И ДРУШТВО И ДРЖАВУ: Књига "Чедомир Попов - интелектуална биографија"

ИСТОРИЧАР Чедомир Попов својим делом је задужио српску историографију, али и српско друштво и државу у целини.

Чедомир Попов, Фото Д. Дозет

Он није био само историчар, универзитетски професор и писац многобројних радова из европске и српске историје новог века, већ и лексикограф, енциклопедиста, академик САНУ и председник Матице српске, дискретно присутан у јавном животу од средине хиљадуосамстотих година. Попов је несвакидашњи интелектуалац који је својим професионалним и јавним ангажманом умногоме превазишао уске дисциплинарне границе историјске науке, а његово дело постало је саставни део српске културе.

Све ово подстакло је историчара проф. др Михаела Антоловића на истраживања вишеслојности његовог дела, као и особености његове појаве у српској историографији.

Тако је настала књига "Чедомир Попов - Интелектуална биографија" коју је објавила Матица српска.

Фото З. Јовановић

Антоловић је у књизи сагледао чиниоце који су утицали на формирање научне личности Чедомира Попова, као и каква је била концептуална основа српске и југословенске историографије када је у њу ступио овај угледни историчар. Аутора књиге "Чедомир Попов" је интересовало и које је интелектуалне утицаје следио формирајући властито теоријско-методолошко становиште, на који начин је опредељивање за марксистичку теорију друштва утицало на његов приступ историјском истраживању и на концепцију Опште историје новог века, предмета који је предавао пуне три деценије. Читаоци ће сазнати и којим идејама се Попов, као интелектуалац, руководио током година југословенске кризе, распада заједничке државе и "ратова за југословенско наслеђе".

- Попов није водио дневничке белешке и није написао сећања на свој живот - пише Антоловић. - Није придавао посебну важност чувању личне преписке, нити се бавио политичком публицистиком. Зато се ова књига заснива на новинским интервјуима и чланцима, затим на историографској, социолошкој и политиколошкој литератури или публицистици. У реконструкцији појединих биографских појединости, као и детаља који су сачињавали карактеристичну "слику света" Попова, корисни су били подаци које сам добио од Јелене Попов, као и његов лични фонд који се чува у Рукописном одељењу Матице српске.

О БУДУЋНОСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

- НАКОН првих вишестраначких избора у Словенији и Хрватској, на којима су победиле изразито националистичке, антијугословенске и антикомунистичке оријентације, Попов средином маја 1990. више није гледао са оптимизмом на будућност Југославије - пише Антоловић.

- Просуђивао је о судбини Југославије и почетком 1991, сматрајући да уједињавање европских националних држава на демократским основама представља "главну тендецију" на крају 20. века. Говорио је да Југославија изван тога процеса и изван те тенденције не може да остане и изражавао бојазан да би, због унутрашњих односа, цена њеног приступања ЕЕЗ могла да буде "прескупа" и да буде плаћена "новцем, крвљу и слободом".

СВЕДОК ОДБРАНЕ МИЛОШЕВИЋА

ПОПОВ је како наводи Михаел Антоловић, без двоумљења прихватио позив да се као сведок одбране појави на процесу против Слободана Милошевића у Хашком трибуналу.

- Доказавши да је "велика Србија" представљала мит који су конструисали њени противници, Попов је са дозом ироније запитао тужилаштво: "Колико Србија треба да буде мала, да не би била велика?" На основу материјала припремљеног за сведочење, Попов је неколико година касније објавио књигу "Велика Србија, стварност и мит" - написао је аутор интелектуалне биографије Чедомира Попова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације