НОСИОЦИ И СВЕДОЦИ КОСОВСКОГ ЗАВЕТА: Из књиге изабраних текстова митрополита Aмфилохија

ОБИЧНО се каже да је Његошев учитељ био Сима Милутиновић Сарајлија.

Фото Д. Миловановић

Сигурно је и он на Његоша утицао, међутим, његов учитељ, његов не само стриц, него и његов духовни отац који га је родио, који га је препородио, који га је учинио великим нашим пророком, мудрацем, пјесником, философом, богословом, то је управо његов стриц Свети Петар Цетињски. Он је зато био дубоко везан за Светог Петра Цетињског и није чудо да је његов први чин послије рукоположења за митрополита, већ 1834. године, било уврштење Светог Петра међу међу светитеље, иако је против тога негодовао карловачки митрополит Стратимировић. Ипак је млади, али чистога срца и душе, Петар Други био у праву и историја је то потврдила. У исто вријеме, он је подигао и ону прву црквицу на Ловћену, своме стрицу, а из те огромне љубави и поштовања према њему тражио је да буде сахрањен у тој црквици. Нажалост, та црква је срушена и тамо је сад фараонско чудовиште.

Свети Петар је био дубоко потресен када је Карађорђе убијен у Радовањском лугу 1817. године. То је била дубока рана о којој он пише у својим писмима и ту рану је пренио и на свога синовца, тако да он у "Горском вијенцу" нигдје не помиње Милоша Обреновића, новог господара Србије, зачетника Другог српског устанка. Никада Петар II Петровић његош, као ни Петар I није, да кажемо, опростио Милошу Обреновићу то убиство вожда Карађорђа у Радовањском лугу.

Фото Д. Миловановић

Хоћу само да вам скренем пажњу на једну чињеницу: и један и други су носиоци и свједоци Косовског завјета. Косовски завјет, по својој природи, по свом садржају није ништа друго него је у бићу, у судбини српског народа оваплоћен Нови завјет, завјет онога који је живот свој жртвовао за спасење свих. У темељима свијета, у темељима Цркве, у темељима хришћанства јесте глава Христа мученика, онога који потврђује својим чином да нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближњег свога. То је суштина Јеванђеља, то је суштина Новога завјета.

Великомученик косовски Лазар ништа друго није урадио него је покушао да сљедује примјер учитеља свога Христа Бога.

Ја обично кажем да наша историја почива, утемељена је на три главе: прва глава, то је глава Светог Јована Владимира, зетскога владара мученика, дивна, чудесна глава на правди Бога посјечена, уграђена у темеље, у биће српскога народа. Друга глава, "златна глава", као што је назива пјесник, која је сијала из извора, јесте глава великомученика косовског Лазара, уграђена у биће, у темеље српскога народа. Трећа глава, која је уграђена у темеље овога народа, то је глава посјечена у радовањском лугу. Не би било Милоша Обреновића да није било главе вожда Карађорђа и Карађорђевог подвига, да није било саможртвене љубави Светог Петра Цетињског.

И додајем још једну главу о којој ће бити приче у будућим покољењима (то се понекад некоме не допада и морам да признам и мени је требало дуго времена да то схватим, да то прихватим, јер ја сам савременик, исписник овог несрећног преврата, званог револуција), то је глава вожда Драже Михајловића. Кажем, требало ми је дуго времена да то схватим. Увијек кад то кажем, преда мном стоји слика мртвога ђенерала Драже, коју је за велике паре откупио некакав Енглез.

Било како било, једна је чињеница. све што је свето и честито, што носи у себи будућност, истинску будућност овога народа, то је жртва. На то је био спреман Карађорђе и зато му је отишла глава. На то је био спреман мученик косовски Лазар, на то је био спреман Свети Петар, житије Светог Јована Владимира то потврђује, то је основна саставница, она унутарња покретачка сила судбине овога народа, и то је оно на чему се гради његова истинска будућност...

(Одломак из књиге "Пламен божествени у ништавом храму", у издању СКЗ)

Препоручујемо

Култура

0 2

ЧОВЕК ВРЛИНЕ И МИСИЈЕ: У част Александру Јовановићу, професору књижевности

27. 12. 2021. у 17:13

Култура

0 2

ЋОСИЋЕВА РУКА ПОМИРЕЊА: Писац је закључивао да га је на овом свету, осим породице, задржавао само порив да пише

21. 12. 2021. у 18:18

Култура

0 4

ЈЕДАН ЖИВОТ (ПАРУСИЈА ЗА М. Ј. В.): О седамдесетпетогодишњици рођења Мирослава Јосића Вишњића (1946-2015)

14. 12. 2021. у 10:26

Култура

0 1

УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА: Политичко условљавање је за уметност тек нови стваралачки изазов, који је подсећа на њену аутономну природу

14. 12. 2021. у 18:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације