УВЕК ЈЕ ТАКО СА ЉУБАВЉУ, ЉУДИ СЕ НАЂУ КАДА ЈЕ ПОТРЕБНО: Исидора Симијоновић о улогама у серијама "Азбука нашег живота" и "Време зла"...
У СВЕТ глуме Исидора Симијоновић је ушла веома рано, са 15 година, главном улогом у филму "Клип".
Одмах је привукла пажњу публике храбро представљајући живот промискуитетне тинејџерке Јасне. Жеља да говори "у име оних чији се глас не чује" подстакла је Исидору да настави да глуми, а њен таленат препознала је и Мирјана Карановић, у чијој класи је дипломирала на Академији уметности. Освајала је и као интригантна Душица у филму "Атомски здесна", сликовита Катарина у "Доброј жени", окрутна Ружа у "Убицама мог оца", инспиративна Саша у серији "Јутро ће променити све". На позорници је била запажена у представама "Јами дистрикт", "Сумрак богова", "Југојугославија"... Прошлу годину ће памтити и по три успешне серије у којима је дочарала личности из три епохе. У "Породици" је играла младу новинарку у вихору политичких промена на почетку 21. века. У "Времену зла", рађеном по делу Добрице Ћосића, била је Нађа Луковић, млада бунтовница у идеолошким, ратним, љубавним и животним превирањима. У савременој драми "Азбука нашег живота", насталој према романима Мирјане Бобић Мојсиловић, гледамо је као Ану, тридесетогодишњу власницу маркетиншке фирме. Две деценије старијег главног јунака Уроша, кога игра Јадран Малкович, Ана привлачи снажним, независним карактером, и он се свим силама труди да се уклопи у њен младалачки свет.
Шта је у Ани из "Азбуке наших живота" тако магнетско да Урош не може да јој одоли?
- То треба да питате Уроша. Међу њима постоји размена Урошевог великог искуства и Анине младости, док су им оптимистични идеали и тежња за успехом у послу и каријери заједнички животни покретач. А мислим и да се понешто у животу једноставно догоди, да се неки људи једноставно сударе и онда у тој тачки живота нешто отплешу заједно.
Вечна младост је друштвени идеал, поготово када је реч о изгледу и понашању. Да ли је то Анина предност над Урошем и његовим светом бизниса?
- Рекла бих да друштво велича младост на погрешан начин. Велича је споља, али млади људи не добијају праву подршку и поштовање у нашем друштву. Да је другачије, вероватно их не би у толиком броју тражили преко границе. Што се Уроша и Ане тиче, њих двоје су заљубљени, а у већини односа у другој особи тражиш оно што ти је тренутно у животу потребно. То препознаш у некоме, и због тога си ту. Ани недостају сигурност и партнер кога је изгубила. У неком тренутку је поверовала да више никад неће имати такву стабилност и осећања, и онда је можда трачак тога видела у Урошу. То је судбински сусрет, и увек је тако са љубављу. Људи се нађу кад је потребно, чак и они погрешни, јер треба да науче нешто једни од других.
Нађу Луковић из "Времена зла" описали сте као радозналу, одважну, бунтовну, а барем неки од тих епитета важе и за Ану. Обе делују као жене које се боре за сопствени пут у мушком друштву. Да ли би Нађа била Ана у мирнодопским околностима?
- Не би могла да се повуче потпуна паралела између ова два лика. Карактери и околности су им различити, па су такви и стилови доношења одлука. Ана је одговорна и амбициозна.
Води наизглед савршен живот и не повлачи никакве радикалне бунтовне потезе које би већина људи осудила. Урош је једино изненађење на њеном досадашњем путу, чак и за њу саму. Нађа је склона великим ризицима ако тако осећа. За обе свакако може да се каже да су храбре. Ана је храбра самим тим што остварује своју амбицију и напредује на том путу.
И "Азбука нашег живота" и "Време зла" засноване су на романима. Будући да волите да читате, колико су вам та дела била књижевно занимљива?
- Оба дела су ми била узбудљива, свако на свој начин. "Време зла" ми је било веома корисно да разумем историјске прилике и читаву једну епоху, утицаје различитих политичких струја и идеологија. Морала сам све то добро да схватим да бих уопште могла да играм особу која живи у том тренутку и да себи дочарам шта су све могли бити проблеми људи који су живели у то време. Са те стране је веома добро када постоји роман који је много обимнији него сценарио. И сценарио нуди све потребне информације, али ово је додатна могућност да замислиш тај свет. Тако је било и за "Азбуку". Мирјана Бобић Мојсиловић има дар да у једном наизглед лаком штиву понуди одговоре на нека животна питања и побуди у читаоцу веома узбудљиве дилеме, што је било јако корисно за настанак овог сценарија, али и за нас глумце, јер смо из тога "извукли" још неке тонове којима смо обојили тај свет.
Коју бисте од омиљених књига волели да видите екранизовану? И коју књижевну јунакињу бисте хтели да глумите?
- Има много књига које волим. Обожавам "Близаначку трилогију" Аготе Криштоф, волим Маркесову "Љубав у доба колере", Љосине "Авантуре неваљале девојчице", "Моју генијалну пријатељицу" Елене Феранте... Незахвално је набрајати. Нисам сигурна која бих јунакиња из ових романа могла да будем, али била бих пресрећна кад бих имала прилику да се бавим било којим од тих ликова.
Још сте млада глумица. Можете ли да допустите себи да бирате улоге?
- Могу и морам, зато што је то за мене начин да оно што радим има смисла. Срећна сам што имам могућност да бирам, а да бих била инспирисана важно ми је да у томе што радим проналазим смисао, поруку, идеју, проблем који пред мене одређена тема поставља. Ако мене нешто не занима, не може да интересује ни неког ко то гледа. И све ми је важније ко су људи са којима радим, ко су ми сарадници. То ми је у последње време један од главних критеријума да би тај процес био инспиративан, плодоносан и занимљив. Да би све то функционисало, веома је важно да се добро разумете са својим најближим сарадницима.
Ако већ филмови не могу "инстант да промене друштво", али могу да наведу на "размишљање у мраку", како сте једном описали, коју своју улогу сматрате најплоднијом за размишљање?
- Незахвално је одлучити се за једну, јер свака поставља питања и инспирише на размишљања, али је можда то улога у серији "Јутро ће променити све". Пре свега због тога што се као млада особа препознајем у тој причи. Сви ликови у тој серији, поготово носећи, отварају бројна питања и покрећу много нивоа размишљања о животу данас, о схватању себе и околине, а све то укључујући шарм и дух наше генерације. Мислим да нам фали још пројеката где су млади људи централни ликови и где мушки и женски ликови имају једнак простор.
Шта чини азбуку вашег живота? Шта вам буди свакодневну радост?
- То је пре свега мој пас Данте, који се налази под словом "а", јер мора ујутру да се прошета. Односно, мој дечко Вук и Данте деле то слово "а". Затим моји пријатељи, ту сам и ја, јер сам последњих година открила важност свих малих радости и пажње које себи треба да поклонимо да би нам било лепше, лакше и удобније у нашој кожи и у овом свету. Глума под "з", када ме нека улога залуди и занесе. Такође, шивење и хеклање. У томе сам се баш пронашла. То ме на најбољи начин окупира, инспирише, зато што могу да изразим креативност у својој дневној соби кад год ми се то ради. Има ту још слова, али да не дужим сад.
Глума нема фиксно радно време. Како се са тиме суочавате, и да ли понекад помислите да вам је нешто од живота ускратила?
- Сигурно, мада вероватно нема човека који не помисли исто за свој посао, чиме год се бавио. С друге стране, сваки посао доноси прилику и могућност да слободно време, када га имаш, користиш на најбољи могући начин, а ја обожавам да учим нешто ново. И онда су мени ти слободни тренуци драгоцени и захваљујући њима успевам да компензујем потенцијалну кризу у периодима кад не радим. У то време учим да шијем, хеклам, учим језике, увек користим те периоде тако да време буде добро утрошено. Нема моје шетње која се не заврши у продавници материјала у коју свратим само да купим још нешто да завршим сукњу. У томе сам нашла свој баланс. Наравно, мора да постоји и време за дружење, уживање и одмор, које ми је једнако важно.
ГИТАРА УМЕСТО КЛАВИРА
У ЈЕДНОМ интервјуу рекли сте да "ноте долазе када вам нестане речи". Да ли и даље клавир служи истој сврси, и које су вам композиције омиљене?
- Тренутно немам клавир у кући, и немам га већ неколико година, што ми је болна тачка.
Планирам да га набавим, јер сам стварно волела да га свирам. Једна од омиљених композиција ми је "La comptine d'un autre t" Јана Тjeрсена из филма "Амелија Пулен". У недостатку клавира у доба карантина набавила сам гитару, сама сам учила и основе сам савладала, али за даље бих већ морала на часове.
Препоручујемо
СТИЖЕ РЕКОРДНИХ 45 СЕРИЈА: Домаћа продукција припрема бројне ТВ пројекте за 2021. годину
15. 01. 2021. у 10:38
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)