ДИЈАЛОГ СА"ПЕЈЗАЖОМ": Традиционална изложбa "Критичари су изабрали" у Ликовној галерији КЦБ
ИЗЛОЖБЕНУ годину Ликовна галерија Културног центра Београда традиционално започиње средином јануара, поставком "Критичари су изабрали", чији је аутор један од претходних добитника "Лазара Трифуновића", као и доделом ове награде новом лауреату и уручењем признања ДИУС-а, за најбољу изложбу.
Ана Ереш
Тако ће од петка пред публиком бити "Апстрактни пејзажи 2.0", ауторке Ане Ереш (добитница за 2017), а истог дана у подне ће плакета са ликом професора Трифуновића (рад вајара Михајла Пауновића) бити предат Слађани Петровић Варагић, за ауторски видео-серијал о 58. Октобарском салону, а диплома ДИУС-Соњи Јанков, за "(Де)конструкције простора: Архитектура другим средствима" у КЦ Панчева.
- Пре тачно шездесет година (1962.) у Ликовној галерији КЦБ отворена је изложба "Апстрактни пејзаж", настала према кустоској концепцији Алексе Челебоновића - истиче Ана Ереш, чији избор је својеврсни коментар те поставке важне за историју Ликовне галерије КЦБ.
Појам апстрактни пејзаж, како тврди ауторка "унапређене верзије", Челебоновић је преузео из француске ликовне критике и прилагодио потребама локалне уметничке сцене. Та изложба била је својеврсни преглед генезе апстрактног сликарства на југословенском простору, кроз трансформацију пејзажа у делима Петра Лубарде, Лојза Спацала, Стојана Ћелића, Миодрага Б. Протића, Милутина Митровића, Славољуба Богојевића, Отона Глиха, Франа Шимуновића, Станета Крегара, Радомира Дамњановића Дамњана и Моме Марковића.
Изложба "Апстрактни пејзаж 2.0", према речима њеног кустоса, се не ограничава на формално апстрактни језик слике, већ окупља уметнике који са различитих полазишта преиспитују пејзаж као жанр, мотив или контекстуални и језички оквир:
- Имајући у виду медијска усложњавања слике која су се одиграла у протеклих шездесет година (а и дуже), изложба не окупља само примере сликарства, већ и сродних медија фотографије и видеа - наглашава Ана Ереш, у чијој су се селекцији нашла дела Душице Дражић, Синише Илића и Бојана Ђорђева, Иване Кличковић, Жолта Ковача, Николе Марковића, Горана Мицевског, Владимира Николића, Ивана Петровића, Ивана Шулетића.
Поред "Трифуновића", Ана Ереш, иначе, научна сарадница на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, освојила је и награду "Павле Васић" и то прошле године за књигу "Југославија на Венецијанском бијеналу (1938-1990): културне политике и политике изложбе". Као истраживач модернизма, историје изложби и југословенског уметничког простора у 20. веку, објавила је, као аутор или коаутор, и дела "Мрђан Бајић: скулптотектура", "Скулптура: медиј, метод, друштвена пракса" и "Марко Челебоновић".
НОВЕ ФРЕКВЕНЦИЈЕ ЖИВОТА
У ПЕТАК ће у КЦБ бити отворене још две поставке. У Галерији "Артгет" ће бити представљене фотографије Милице Мрвић, на изложби "За успомену и дуго сећање", чији је кустос Иван Манојловић, а у галерији "Подрум" самосталну изложбу имаће Тереза Кос. Кроз покретне и непокретне слике, звук и музику, дијаграме и мапе, ауторка креира какофонију у оку и уху посматрача, и како каже, тиме отвара простор за креирање нових фреквенција живота.
Препоручујемо
СТРАХ ОД ДРУШТВЕНЕ НЕПРАВДЕ: Вођење кроз изложбу Милице Ружичић у ликовној галерији КЦБ
05. 11. 2021. у 18:46
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)