НАРОД ЧУВА СРПСКИ, ПОЛИТИКА УРУШАВА: Међународни дан матерњег језика обележавамо недовољно бринући о главном чувару идентитета

СРПСКИ језик као чувар српског националног и културног идентитета нема статус у друштву који му припада.

Илустрација Тошо Борковић

Ни у једној области живота не придаје му се потребан значај, а народ више брине о свом језику него поједине институције којима је то посао. Кључна национална идентитетска обележја морају се чувати координираним напорима културних, научних и политичких организација, али последње у низу пречесто немају слуха за научне и стручне ставове.

На Међународни дан матерњег језика, који се обележава данас, писци и лингвисти овако виде положај и статус матерњег језика у Србији.

Фото П. Митић

А тај статус, по помишљењу лингвисте проф. др Александра Милановића, треба засебно вредновати према различитим друштвеним слојевима.

- Супротно општем уверењу, "обичан народ" често брине за свој матерњи језик и своје национално писмо - каже проф. Милановић за наш лист.

- То одлично илуструју бројне непрофитне организације и манифестације посвећене српском језику и ћирилици по целој Србији, као и добронамерна писма редакцијама дневних новина и часописа, али и честе свакодневне опкладе око тога шта је правилно у језику или правопису. Такође, статус српског језика и писма више је него добар у кључним националним културним и научним институцијама: САНУ, Матици српској, Српској књижевној задрузи, многим задужбинама и институтима. О координацији језичких активности ових институција ваљано брине Одбор за стандардизацију српског језика.

С друге стране, упозорава наш саговорник, статус српског језика, нажалост, није на истом нивоу када говоримо о појединим медијима, невладиним организацијама па и политичким странкама, а неке од невладиних организација свесно одмажу српском језику и ћирилици.

- За лош статус српског језика највећу одговорност сноси незаинтересованост и неспремност на деловање у политичким структурама - истиче овај професор.

- Чини се да је њихова незаинтересованост и индолентност неретко последица робовања туђим налозима, који нису добронамерни када су српски језик, писмо и култура у питању.

Да се српском језику ни у једној области живота не придаје потребан значај, и да се налазе свакојаки изговори да се не користи ћирилица, сматра проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика.

Фото Д. Миловановић

А ко треба да се позабави овим питањем и ствари промени набоље?

Танасић каже - држава.

- Као што је повољан статус мањинских језика обезбедила држава, кроз законска решења и њихову примену, тако се и у поправљању статуса српског језика мора поћи од одговорности државе, без ње се не може, али није одговорност само на њој - истиче он.

Сматра да усвајање Закона о српском језику и ћирилици, после вишедеценијског одлагања, представља полазну основу, никако коначно решење.

- Тиме је држава рекла да су јој српски језик и ћирилица важни, сад мора показати то у пракси и применити закон, а такође, нужно је са струком разрадити начин примене прописа у свим областима живота и свакако што пре обезбедити статус језика у школи - наводи проф. Танасић.

- Оговорност за то имају држава, струка и културна јавност.

Писац Слободан Владушић сматра да питање статуса српског језика не би требало раздвајати од статуса српске књижевности, јер статус језика не може да буде задовољавајући, а статус националне књижевности лош, а важи и обратно.

- Ова повезаност је присутна и у основним и средњим школама, где су језик и књижевност природно повезани у истом предмету. А повезани су и истим степеном понижења, будући да деца у Србији имају мањи број часова свог матерњег језика и књижевности од вршњака у Европи - упозорава Владушић.

- Интересантно је да нити ЕУ нити наше надлежно министарство не теже хармонизацији са ЕУ у овој области, па испада да су наши ђаци сведени на ђаке другог реда у односу на своје вршњаке у ЕУ - нашим ђацима није дакле, намењено да знају свој матерњи језик и своју националну књижевности. Ја мислим да то није случајност и да то није прост превид.

Фото В. Данилов

Он истиче и да је Министарство просвете о свему овоме обавештено будући да је Прва интеркатедарска србистичка конференција одржана у Тршићу, 2020. године донела Декларацију о неопходном повећању броја часова наставе српског језика и књижевности у основним и средњим школама.

- Министарство, међутим, није показало политичку вољу да ово понижење исправи и да повећањем броја часова књижевности и језика увећа степен достојанства и матерњег језика и националне књижевности и, на крају крајева, народа који тим језиком говори и ту књижевност ствара и чита - каже овај књижевник.

На недопустиво мали број часова српског језика у школама упозорава и Срето Танасић, а као проблем он наводи и то што се матерњи језик не изучава на факултетима, као што су журналистика, право, наставнички факултети...

Истовремено, Друштво за српски језик и књижевност покренуло је петицији за увођење већег броја часова у школе. Када се заврши прикупљање потписа, биће поднета иницијатива Министарству просвете за повећање броја часова српског језика у основним и средњим школама.

Позитиван одговор просветних власти помогао би да се ова грешка исправи.

Мањине брину о свом језику

КОМЕНТАРИШУЋИ поједине примедбе да је код нас статус мањинских језика бољи од статуса српског, Срето Танасић наглашава да је и за то неко одговоран, али да то нису мањине.

- Мањине имају изоштреније чуло за значај свога језика, али и спољни фактор је помогао у решавању тог питања, а истовремено је почесто ометао уређење статуса српског језика - уверен је наш саговорник.

Вуков утук

МЕЂУНАРОДНИ дан матерњег језика повод је за одржавање програма "Вуков утук", данас у подне испред Спомен-куће Вука Стефановића Караџића у Тршићу, у организацији Центра за културу "Вук Караџић", рекла нам је мр Снежана Нешковић Симић, директорка овог центра.
Овогодишње светковање језику у част биће у знаку 170 година од изласка из штампе другог допуњеног издања "Српског рјечника". Програм је осмислила професорка Светлана Спајић, а у њему учествују ученице Ана-Мариа Врањеш и Анастасија Ивановић.

- Идеја да се прославља Међународни дан матерњег језика промовише се широм света од 2000. године, након иницијативе Бангладеша - каже наша саговорница.

- Унеско промовисањем ове идеје исказује веровање у значај културне и језичке разноликости за одржива друштва. Рад на очувању култура и језика негује толеранцију и поштовање других.  В. М.

Препоручујемо

Црна Гора

0 1

СУДБИНА ЈЕЗИКА У СУДБИНИ НАРОДА Трибина Удружења књижевника: Црногорски језик политичка манипулација, нисмо се ослободили матрица из 1945.

20. 02. 2022. у 10:52

Образовање

3 11

ТРАЖЕ ЗАШТИТУ ЧАСОВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Петицију за натпредметни статус националног језика и књижевности потписало 3.000 наставника

17. 02. 2022. у 09:11

Друштво

2 1

ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА: Повући спорни уџбеник из српског језика до следеће школске године

27. 01. 2022. у 16:27

Друштво

2 20

"УБИЈ МЕ, НЕЋУ ПИСАТИ ЛАТИНИЦОМ" Овако се у Црној Гори 1916. бранила аорта српског национализма

25. 01. 2022. у 11:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације