СВАКА КЊИГА СЛЕДИ СВОЈУ СУДБИНУ, БАШ КАО И ЧОВЕК: Вeсна Капор, добитница награде "Меша Селимовић"

НЕИЗМЕРНО ми је драго што је баш ова књига добила баш ову, сасвим посебну награду, рекла је Весна Капор одмах по проглашењу њеног романа "Небо, тако дубоко" у издању Српске књижевне задруге за књигу године по избору критичара Великог жирија "Новости" за награду "Меша Селимовић".

Фото Милена Анђела

Истичући да је своја "Писма за Тару", роман-тужбалицу посвећену преминулој деветнаестогодишњакињи Тари Сеници, али и својеврсни оглед о (непре)болу, могла да испише само сад и никад више, ауторка је уједно Мешу назвала својим дубоким сродником.

Да ли вам ово признање посебно значи због особене везе са Мешом писцем, или због самог процеса избора који је без премца по демократичности и транспарентности?

- Писац исписује своје теме дубоко из себе. У једном разговору о тумачењу својих дела, Меша је рекао да се облик и начин писања не бирају, да су они у њему једно од његових својстава, као боја гласа, као мирис, као темперамент. Свака књига има своју судбину, као и човек. "Небо, тако дубоко", било је већ у неколико ужих избора, али некако интимно и интуитивно, осећала сам да ова књига припада свету Мешиних емоција, кругу дубоких осећања његових јунака. Мада, наша књижевност је чудесна и у сваком писцу кога смо читали, има део нас, садашњих. Сусрет са Мешом и његовим јунацима у овој књизи има једну дубоку трагичку раван и тај моменат ничим изазване људске несреће, из кога проистиче цео след догађаја, дубока осећања и промишљање, преиспитивање и света и себе, додирна су тачка, између света Мешиних и јунака "Неба". С друге стране, ова награда је велики испит. Гласање је јавно, и укључено је много различитих познавалаца књижевности што јој даје и велики легитимитет. Књиге које уђу у избор, које су поменуте, свакако су препорука за читање; различити укуси чланова жирија препоручују жанровски различита дела, и то представља својеврсни пресек годишње књижевне продукције. Ова награда, за мене, обавеза је чувања језика, смисла и традиције.

Да ли је одважност написати лирску тугованку, уједно и драму о болу, у доба када се истинске емоције одстрањују као терет и исмевају?

- Стварност у којој живимо је као велики балон у коме нема ни смрти, ни болести. Манипулација човеком достиже, чини се, крајњу тачку дехуманизације, све под слоганом хуманизма. То је толико очигледно, да само онај који не жели то не види. Виртуелни живот кроз визуелну доминацију обећава свет у коме ништа не боли, у коме нема ни смрти ни болести. И у коме смо сви вечно млади и срећни. И књижевност се, иако најспорије од свих уметности, ипак мења. С једне стране успоставља се једна врста изразите антиутопије, у којој преовлађује безнађе, а с друге се нуди вечна забава. Емоције се одстрањују, хируршки прецизно, као непотребне, као терет. Искреност није на цени. Моје све приче до сада, приче су о обичном човеку; волим да сликам и стварам књижевне јунаке, не занимају ме трендови, нити утилитарност; пишем о ономе што ме додирне. Мој књижевни свет и јунаци обликовани временом у коме живе, честице су опште велике историје душа. Да ли је то одважно не знам. Нисам мислила о томе, и то није била никаква рационална одлука, то је био позив да забележим једну велику бол. Ако сам успела да додирнем друге, да изазовем емоције, ако написано делује као позив за размишљање, ако отвара врата ка ближњем, ка другом, ако ова књига узнемирује рескошћу емоције, то онда говори да овај свет, ипак, није потпуно обездушен, да смо једни другима потребни, јер док разумемо и осећамо бол другог, и сами смо живи, и људи смо. Уосталом, кратки прикази критичара који су дали глас "Небу", показују то да је данашњем човеку, можда више него икад, потребно људско срце.

Фото: М. Анђела

Колико је тешко било пишући о стварној смрти "не нанети сенку на јунакињу", исписати прозну тужбалицу без склизнућа у патетику?

- Подићи лично на ниво универзалног, стварни догађај подићи на ниво књижевног, при томе штитити јунаке књиге од баналности, увек је велика одговорност. Меша је био мајстор бележења емоција, залажења у дубину људске душе, веровао је да постоје трајнија осећања, и шири хуманитет, шири од једног времена и друштва, и да емоција може постати истина која траје. Модел приповедања у овој књизи, наметнуо се сам. Фрагментарно, из више углова, у више гласова бележити осећања и сећања. Све време писања, водио ме је и чувао страх пред речима, од речи; пред јунацима књиге и од њих. Да се не огрешим, да не уцвелим. То осећање, како сад сагледавам, дало је коначну форму записаном. Патос као део трагичног још од антике, има своју функцију у уметности, и од тога не треба бежати.

Патос и патетика нису на истој равни, то треба, изгледа, често напомињати. Тарина мајка била је први читалац ових редова. Касније смо заједно изнова читале "одмеравајући снагу између срца и разума; између нарицања и финог ткања. Рвале смо се са демонима, са анђелима, са људима, са сећањима, сликама, речима... и везале невидљиво и видљиво у чвор".

Књижевност има моћ да сведочи, да учини универзалним и вечним тренутно и лично, навели сте. Видите ли у томе смисао ов(акв)е књиге?

- Свакако. Људима је потребан пријатељ, саговорник; човек не може да живи сам. Суштина уметности јесте у спајању људи, у сведочењу живота... Меша је говорио да "књижевно дело није једна идеја, па ни скуп идеја, није ни став према животу. Оно је људска и стваралачка могућност једног писца, те да писац нема рецепт за живот, он региструје своје властите одјеке на сложено и увијек противурјечно искуство..." Метафизичка раван књижевности њена је есенција. Она се супротставља диктатури материјализма новог века.

Небо је дубоко, време је дубоко, али је најдубљи бол на ивици амбиса, навео је неко од критичара. Да ли сте сами покушавали да "измерите" сразмере тих дубина?

- Критичари који су подржали ову књигу, имали су снажне и дубоке утиске, и свако образложење веома ме је дотакло. Немогуће је мерити бол, неморално и није хришћански.

Ипак, мајчино срце, црвено као паприка, како каже Црњански, најдубља је мера и место бола.

Свет је на прагу нових разарања и хуманитарних катастрофа. Инспиришу ли вас као писца та глобална кретања?

- Писац је увек у дослуху са временом и сведок је друштва у коме живи. Меша је смештајући радњу "Дервиша" и "Тврђаве" у прошлост, заправо говорио о времену у коме је живео. Писац има ту моћ да искаже своје време, да га критикује, да отвори прозоре и проветри га, на много начина. Мноштво наших малих живота чини историју. Сви велики историјски ломови дотичу, неминовно, и лично и породично језгро. И смисао уметности јесте да метафизички понире у огледало у коме се одмеравају појединац и епоха. Меша је један од писаца који су нам, у оно време социјализма, показивали пукотине система, учећи нас да размишљамо и разоткривамо свет. И да завршим Мешиним речима: "Бесмислу живота и његовој ефемерности супротставља се само умјетност".

СЛАБА ВЕЗА СА МАТИЦОМ

РОЂЕНИ сте у Невесињу, живот и рад везали уз Београд. Какав је третман и наша рецепција аутора који пишу на српском језику а не живе у Србији?

- Као што свако од нас, како Меша рече, носи у себи као линију на длану, своју књижевну судбину, тако га обележава и завичај. Усудићу се да кажем да не постоји снажна повезаност српских аутора ван земље са матицом. А то већ спада у домен културне политике, ми појединачно чинимо што можемо. Мислим да би те везе могле и морале бити јаче; многи аутори и многе књиге остају овде неоткривени и непрочитани.

КО ДОТАКНЕ БОЛ, НИЈЕ ИСТИ

ПОБЕЂУЈУ ли увек на крају живот и нада у будућност?

- Кад дотичете живи бол не можете остати исти. Парничење са судбином, са самим собом, сећања, лично и опште, све вас то сустиже. Међутим, стварни догађаји и људи, пренесени у књижевност живе своје нове, надате се, вечне животе. Тара Сеница сад је део тог света, и на неки начин, да, после две године, могу да удахнем дубоко, погледам у небо, и насмешим се за њу.

Препоручујемо

Култура

1 4

СВЕДОЧАНСТВО О ЉУДСКОМ БОЛУ: Роману "Небо, тако дубоко" Весне Капор престижно признање нашег листа "Меша Селимовић" за књигу године (ВИДЕО)

24. 02. 2022. у 22:49

Култура

2 28

ПРОГЛАШЕНА НАЈВЕЋА КЊИЖЕВНА НАГРАДА У СРБИЈИ: " Мешу Селимовића" добила Весна Капор (ВИДЕО)

24. 02. 2022. у 12:00

Култура

0 4

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (15): Данас нови добитник

24. 02. 2022. у 09:24

Култура

0 1

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (14): Сутра стиже победник

23. 02. 2022. у 12:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације