ПИСЦИ НАГРАЂУЈУ РОМАНОПИСЦЕ: Поводом установљења новог књижевног признања које ће од јуна додељивати Народна библиотека Србије
КЊИЖЕВНА награда Народне библиотеке Србије је једина књижевна награда коју ће додељивати писци писцима.
Ово у разговору, за "Новости", каже Владимир Пиштало, управник НБС, иницијатор овог новог признања за најбољи роман. У жирију је ове године деветоро писаца: председник је Душан Ковачевић, а чланови Владан Матијевић, Владимир Табашевић, Љубица Арсић, Милисав Савић, Мирјана Митровић, Енес Халиловић, Вуле Журић и Дејан Стојиљковић.
- Први члан Народне Библиотеке Србије, Иво Андрић, био је сумњичав када се о књижевности говори на некњижевни начин. Чланови жирија су афирмисани српски писци овенчани најважнијим књижевним наградама. Сваки писац иза свог избора стоји својим именом и презименом. Сваки члан жирија ће из прошлогодишње продукције романа изабрати седам предлога, сваки са кратким образложењем. Интересантно ће бити упоредити ове кратке "критике" писаца са освртима критичара о истим књигама. Роман који добије највише гласова ће бити носилац Награде НБС - каже Пиштало за наш лист.
Ова награда је, по мишљењу Душана Ковачевића, нека врста крунског одличја која би, како верује, у будућности требало да буде најзначајније признање за прозу:
- Наша жеља је била да силне награде које већ постоје, међу којима је и неколико афирмисаних, ујединимо у једну награду под покровитељством најзначајније куће за живот књиге. НБС је, као што је познато, ових дана обележила 190 година постојања и подсетила нас на неке људе и времена када се стварала нова држава и култура у њој. Тако ће ова награда, неким небеским путем, повезати и те наше далеке и значајне претке који су обележили историју српске књижевности.
Уз напомену да се у вредновању једне књиге писци пре свега служе интуицијом и импресијом, Милисав Савић каже:
- Добра књига је она за којом жалим што је и сам нисам написао. Не треба заборавити и чињеницу да су о писцима углавном најлепше писали сами писци. У мом случају, важно је и уредничко искуство: био сам први читалац неких данас култних књига (Павићевих, Булатовићевих, Кишових, Басариних... ).
Ма колико да их има, књижевне награде су увек добродошле јер стављају у први план књигу и писца, подсећајући људе на значај читања и деловања књиге у њиховим животима, истиче Љубица Арсић, и додаје:
- Принцип да писци бирају најбољи роман у протеклој години толико је логичан и неопходан да се овакве награде, до њеног идејног творца и организатора Владимира Пиштала, нико до сада није досетио.
Истичући искуство и критеријуме оних који и сами стварају, ова награда истиче значај посебног читаоца, писца коме се верује јер он никад неће, због сопственог наглашеног осећања вредности, похвалити оно у шта ни сам не верује. Писци добро знају ко је међу њима сердар а ко војвода, а врх њихових критеријума тиче се суштинског дејства књижевности, оног што бисмо назвали "страсна књига".
Према мишљењу Вулета Журића, заблуда је да се додељује превише награда али је, указује, тужна истина да је медијска пажња већ скоро пола столећа усмерена искључиво на "Нинову" награду:
- Уводећи у наш културни живот овај потпуно нови концепт вредновања, нови управник НБС је пре свега успео да удахне нови живот једној важној а утуљеној књижевној награди. А идеја да романописци бирају роман године ем враћа достојанство позиву "извођача списатељских радова", ем писцима - члановима жирија омогућава да, макар у својим кратким образложењима, искажу своје вредносне судове и тиме пажњу јавности са звона и прапораца усмере на књиге и њихове ауторе.
Уз подсећање да је Народна библиотека дуго имала књижевну награду за најчитаније књиге, која је угашена, Владан Матијевић за наш лист каже:
- Новоустановљену награду видим као добар начин скретања пажње читалаца на најновије књиге домаћих писаца, али и својеврстан наставак давно започете мисије, истина са измењеним правилима. Та правила су интересантна јер дају посебну важност писцу.
Награда ће свакако бити подстицај за већину писаца, а за многе читаоце повод да прочитају једну књигу више. Мислим да ће се награда временом још прецизније профилисати, у циљу разликовања од других награда које се додељују за роман, и да ће отклонити недоумице којих може бити на самом њеном почетку.
Установљење ове награде Мирјана Митровић је дочекала са великом радошћу:
- Свако ко је икада писао роман зна колико је то ризична авантура. Писац се кроз своју причу пробија као кроз џунглу и из ње никад не изађе без ожиљака. Зато ме сада, као члана жирија, од почетка мучи грижа савести: шта ако мојој читалачкој пажњи промакне нека драгоцена књига, или шта ако је неки одличан роман остао само рукопис у уредничкој фиоци?! Наравно, са таквим размишљањем никад ниједна награда не би била додељена.
Награда ће износити 12.000 евра, а биће додељена на дан са највише светлости, најдужи дан у години, први дан лета и светски дан музике, 21 јуна.
Страст према роману
НОВОУСТАНОВЉЕНА књижевна награда Народне библиотеке Србије је искрен покушај да се наш књижевни живот прожме новом страшћу према роману - сматра Владимир Табашевић.
- Управо писци знају зашто је та страст неопходна за квалитетну културу писане речи.
Читалачка посвећеност и читалачки таленат да се исправно препозна оно вредно што на једном језику настаје, што проширује његов хоризонт - претпоставка је која нас окупља у тој скромној али важној идеји да лоцирамо истакнуте догађаје у српском језику.
Пронаћи бисер у мору
СВАКОМ послу треба приступити без грча - сматра Енес Халиловић.
- Код нас је јавност доста оптерећена питањем награда, јер је у протеклих тридесет година обесмишљен велики број некада угледних награда. Сетимо се шта је некада значила награда "Милан Ракић", а шта данас значи? Ја сам прихватио да се ове године изјасним о најбољим романима на позив НБС, а то није лако, јер није лако наћи бисер у мору. Време ће све показати као што је све показало, за десетак година ће се знати да ли је нова награда заживела - погледати списак награђених романа и све ће бити јасно.
Популаризација читања
СМАТРАМ да је оснивање једне овакве награде од велике важности, како за писце, тако и за читаоце, јер награде, између осталог, служе и популаризацији читања - истиче Дејан Стојиљковић. - Концепт да у жирију буду све сами писци је, по мени, пун погодак.
Књижевна критика и теорија имају свој начин вредновања књижевних дела, али, будимо реални, већина професора и критичара, част изузецима, зна мало или ништа о писању као занату. Такође, ово ће, надам се, увести и неки ред на књижевну сцену где предуго вредносне судове о нашим делима (а неретко и о нама лично) износе људи без компетенција, биографије и морала.
Препоручујемо
ИСТОРИЈА ЗДРАВСТВЕНЕ КУЛТУРЕ: Изложба о дигитализацији старе и ретке књиге у НБС
02. 11. 2021. у 17:39
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)