ДРАГОЦЕНИ РУКОПИС И БУРНА ПРОШЛОСТ: "Књига о Мирослављевом јеванђељу" недавно објављена у издању Српске књижевне задруге

О НАЈСТАРИЈЕМ и најдрагоценијем писаном српском споменику, Мирослављевом јеванђељу, насталом крајем 12. века написано је мноштво студија и расправа. Из тог обиља др Иван Стевовић сачинио је избор текстова објединивши их у "Књизи о Мирослављевом јеванђељу", која је објављена и представљена у Српској књижевној задрузи.

Фото Р. Шегрт

Књигу отвара текст Стојана Новаковића из 1874. о једном листу јеванђеља који је из драгоценог дела истргао руски архограф и владика Порфирије Успенски, 1846. боравећи у Хиландару и однео у Русију где се и данас налази. Следеће године, изложен је у Кијеву, где га је Новаковић снимио, по повратку у Београд издао и дао му назив Мирослављево јеванђеље. Следи прилог Љубомира Стојановића из 1893. који је најпре исписао и објавио неке делове јеванђељског рукописа, а када је хиландарско братство 1896. рукопис поклонило краљу Александру Обреновићу, прихватио се његовог објављивања. И тако се 1897. јеванђеље појавило у Бечу, у фотолитографском издању у 300 примерака, са Стојановићевим пропратним коменатарима.

Мирослављево јеванђеље је потом имало бурну историју - нестајало је и проналажено, крадено и препродавано, о чему је врло помно писао Ђорђе Сп. Радојчић (1967). Веома је занимљив и прилог Бранке Скакић Симатовић, о судбини драгоценог документа за време Другог светског рата. Од 1935. јеванђеље је поверено Музеју принца Павла (послератном Народном музеју), а затим је од новембра 1940. до априла 1941. чувано у филијали Народне банке у Ужицу, две године и три месеца налазило се у скривници манастира Рача, а после тога у трезору Народне банке у Београду, све до јуна 1945. када је пренето у Уметнички односно Народни музеј. Непријатељ никада није дознао где је јеванђеље склоњено, иако је за њим упорно трагао Немац Р. Шванке, који је са својим одредом организовано пљачкао архиве и библиотеке Србије.

У књизи су и прилози о орнаменталним украсима јеванђеља, минијатурама и иницијалима, језику којим је написан, о његовим састављачима и преписивачима.

- Мирослављево јеванђеље је не само најраскошнија српска књига већ и преломно дело у историји српске минијатуре. Његов украс је, кроз чврсту повезаност са Западом, означио коренит раскид са старословенским предањем. Кроз читав 13. век се на разне начине осећао његов утицај при украшавању књига у Србији, а током 14. века и у Босни. Тиме је Мирослављево јеванђеље заузело кључно место у српској уметности, какво има и Богородичина црква у Студеници - записао је Војислав Ј. Ђурић.

Уз приређивача, о књизи је веома похвално говорио др Виктор Савић.

ДИЈАК ГРИГОРИЈЕ

ЈЕВАНЂЕЉЕ је стекло име по свом ктитору, кнезу Мирославу, брату Стефана Немање. Претпоставља се да је писано и украшено у Цркви Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу, његовој задужбини. Један од писара мањег дела текста био је дијак Григорије, који је изгледа живео на Мирослављевом двору.

Препоручујемо

Црна Гора

0 0

ЈЕВАНЂЕЉЕ ЗА "ЛУЧЕ У ТАМИ ЦРНЕ ГОРЕ": У Бијелом Пољу уручена Државна награда "Мирослављево Јеванђеље" (ФОТО)

21. 02. 2022. у 18:38

Друштво

0 0

МАЈА ГОЈКОВИЋ: Договорено оснивање радне групе за преглед Мирослављевог јеванђеља

25. 01. 2022. у 11:41

Култура

0 0

ДИГИТАЛИЗОВАНА КОПИЈА МИРОСЛАВЉЕВОГ ЈЕВАНЂЕЉА: Најстарији српски ћирилични рукопис уручен надлежнима, као важан сегмент културног наслеђа

17. 01. 2022. у 15:22

Култура

1 0

УГРОЖЕНА ДРАГОЦЕНА КЊИГА? Приређивачи факсимила Мирослављевог јеванђеља тврде да се о њему не брине довољно

13. 01. 2022. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације