СТРАСНО БРАНИО ПОЕЗИЈУ И КУЛТУРУ: Одлазак Драгана Мраовића (1947-2022), песника, преводиоца, новинара и педагога

ОТИШАО је изненада, неумитним путем, човек који је вредео за четворицу и оставио огромно празно место у животима оних који су га познавали.

Фото П. Милошевић

Драган Мраовић је био песник, преводилац, новинар и педагог. У свим тим областима остваривао се са енергијом достојном поштовања. Све чега се прихватао радио је са пуном снагом, а и са много страсти, уносећи у посао све своје знање, умеће, истрајност и одговорност. Није код њега било недовршених задатака које је, углавном, сам себи задавао. Површност није себи дозвољавао а другима је није праштао.

Песник Драган Мраовић писао је песме о Србији и љубави. То најбоље показује његова последња књига "Сваштара о Србији и љубави". Ту књигу, како сам наслов казује, чине две скупине песама. У ону прву сврстане су песме које се баве српским националним наслеђем, фолклором и предањима, историјским догађајима и појавама, али и мотивима из савременог, пре свега политичког живота. Ове последње се готово без изузетка могу уврстити у савремену сатиричну поезију. Другу скупину чине, наравно, песме о љубави.

Фото Промо

У првом делу издваја се песма "Волети Крајину". Ова раскошна песма писана је у везаном стиху и обилује оригиналном крајинском лексиком, сликовитим и звучним локализмима, темпераментним ритмовима, живим сликама накадашњег живота у Тимочкој Крајини. У њој се све таласа, жубори, пљушти, хучи и кипи од живота. Она на свој начин показује каквим је језичким фондом располагао Драган Мраовић.

Економско, културно и морално пропадање модерне Србије није могло да мимоиђе Мраовићево песничко интересовање за овакву проблематику. Зато у овој песничкој равни долази до снажног изражаја његова склоност ка сатири. Те песме су почесто налик на скице за песму, понекад сирове у својој огољености. Као да је аутор желео да нам више донесе свој први доживљај, него да нас задиви својим умећем.

У други део књиге сврстане су љубавне песме из млађих дана, али и оне из познијих времена. Љубав не зна за године. То је бар у поезији безброј пута доказано. И љубавне песме имају још једну драгоцену особину: немају никакве везе са актуелношћу и могу се читати у било које доба не баш дугог живота - увек ће подстицати блаженство душе. Тај наук је Драган Мраовић стекао читајући књиге италијанских песника чији је врстан преводилац био.

Фото Промо

Негде између ова два круга угнездиле су се његове боемске песме у којима се мешају и сатирични и љубавни мотиви.

Несумњиво најдубљи траг у српској култури оставиће Драган Мраовић као преводилац Дантеа, Бокача, Леопардија, Данунција... Његов превод Дантеове "Комедије", први је комплетан превод овог великог, ако не и највећег, песничког дела на српски језик. У његовом преводу "Божанствена комедија" је доживела два издања: прво у ијекавској и друго у екавској верзији. Затим следи читав булевар од 170 књига, понајвише савремених италијанских и српских писаца, које је овај песник и преводилац огромне радне енергије превео за живота. Бројне савремене српске песнике је Драган Мраовић увео у италијански читалачки простор, а италијанске у српски. То је допринело да постане и јавна личност италијанског културног живота.

Кад није преводио, Драган Мраовић је писао песме, кад није писао песме, посвећивао се истраживачком новинарству. Његово тематско подручје најчешће је била културна ветрометина на којој су се укрштале разне политичке опције. Са појавом бројних политичких партија, уместо да буде обогаћена новим идејама и подстицајима, српска култура је срозана и материјално обезвређена јер је свима служила, а и данас служи, као монета за поткусуривање. То Мраовић није могао да пропусти поред себе. Његов урођени активизам није то дозвољавао. Тако је настао низ бритких текстова у којима је без зазора, нарочито у "Печату", разобличавао свакојака мешетарска поигравања културним програмима, правима уметника и културних институција. Смрт га је претекла да јавно постави проблем бестидног опорезивања ауторских хонорара и новца намењеног култури.

На крају, и као омиљени професор Драган Мраовић је остао у сећању својих ученика у Сремским Карловцима и студентима у Барију.

Кад таквог човека суђаја одведу, на његовом месту појави се велика празнина.

Препоручујемо

Култура

1 3

ПРЕМИНУО ИСТАКНУТИ СРПСКИ ПЕСНИК: Драган Мраовић нас напустио у 75. години

20. 03. 2022. у 17:49

Београд

0 0

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СВЕТСКОГ ДАНА ПОЕЗИЈЕ: Вече најлепших стихова рок балада у КЦ "Чукарица"

20. 03. 2022. у 11:38

Култура

1 0

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ У ЛАЗАРЕВЦУ: Млада ауторка Ивана Пантелић представиће се публици

15. 03. 2022. у 17:06

Култура

0 0

ПОЕЗИЈА НА ФИЛМУ: Предавање у СКЦ на тему "Стихови Маје Ангелоу"

14. 03. 2022. у 17:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације