Култура

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Навикавање на стрепњу

Драганa Бошковић

28. 03. 2022. у 14:30

ЈЕЛЕНА Кајго је своју драмску дистопију засновала на ужаснутој мајци Љиљани (суверена Дара Џокић), којој се једина кћер Ана (увек дивно ефектна Катарина Марковић) удаје за Јеврејина (Петар Михаиловић), мењајући веру "само због папира" за живот у Лондону...

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Навикавање на стрепњу

Из Љиљанине перспективе, све је апокалиптично - и одрастање унуке Саре (коју је прекрстила у Анђелију), и Анино фолирање да су католици да би убацила дете у престижни вртић, и кућни робот Шила (Теодор Винчић), са којим (којом) једино успоставља људски контакт и третира га као јединог пријатеља... Тема присиле на родитељсто, да би се човек осетио оствареним и сврсисходним, посебан је ток представе Милице Краљ, која има чаробно "лаку руку" у грађењу односа на вечитој борби парова којој је сврха ипак љубав. Светлана (спонтана, уверљива Јелена Петровић), Анина другарица и Емил (Владислав Михаиловић), Анин бивши а Светланин садашњи, вантелесном оплодњом се, упркос његовом отпору, изборе за родитељство. Љиљана не успе да покрсти унуку Сару (Анђелију), коју игра девојчица Симона Бељац, у православље, јер је улог, који се нуди са јеврејске стране, стан у Лондону и кућа у Монте Карлу, много исплативији... Уживајући у изврсној игри и солидаришући се час са мајком, час са кћери, гледалац се почесто упита - а ко су ти људи?

Шта је узрок Љиљанине усамљености, зашто су Анини приоритети тако лако решиви? Жанр слика, која је за нас одабрана да прикаже сукоб два света, два доба, две галаксије, једне Гутенбергове, друге сајбер, истргнута је из стварног живота и одлично функционише као пример, али као драмско штиво остаје недоречена.

Јелена Кајго је написала врло питак позоришни комад, који задире у многа преозбиљна питања - религије, усамљености, лажног идентитета, искључивости, привлачности машине, са којом нема стрепње, губитак блискости и интимности у убрзању времена... Милица Краљ је, уз асистенцију сценографкиње Милице Бајић Ђуров, која је помирила старо и ново време оштрим линијама, сценски покрет Тамаре Пјевић и анимацију Наташе Пантић (костим Селена Орб, композиторка Јања Лончар), конструисала причу из блиске будућности као да се већ догодила. Самим тим, та суштинска, органска спонтаност, с којом се одвија трагична прича преобучена у комедију, која одједном постаје непримерена ситуацији, која тражи "хладну главу" и вечити рачун у диктату банкарске берзе, својим апсурдом постаје централна тема ове одличне представе. "Свет је искочио из зглоба", рекао би Шекспир... Уз актере игре, мајку, кћер, зета, другарицу, бившег момка (садашњег женика), у игру је инкорпорирана и Лана (Милица Михајловић), Хрватица, уметница која живи у Лондону, а која горуће агитује за католичку веру и тешко живи. Комични моменат, кад Љиљана сазнаје да је католикиња немачког порекла, мајсторски написан, режиран и одигран, постао је модел травестије у којој нико више нема обавезу да буде оно што је стварно, јер тржиште тражи нове људе.

Стрепимо од стварног непријатеља, показује ова представа. Магија привлачности робота Шели, коме је мајсторским извођењем удахнуо душу Теодор Винчић, ту стрепњу чини библијском, да се Бог не пројави у лику оног другог, чије се име не помиње.

12. 02. 2022. у 14:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 18

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17