ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Чудо као животни принцип
ЧЕМУ бисмо се надали, ако не верујемо у чуда, поентира Ставра, више кафански инвентар, него гост (добар Милош Самолов), у "Чуду у Шаргану", песника Љубомира Симовића. Иако је написао можда најбоље драмско штиво у нашем језику, Симовић је песник у античком смислу, јер његове драме, а нарочито "Шарган" спадају у драмско песништво.

Новости
Лако, природно, органски, Симовић тка драмску причу као урбану легенду, у којој је све могућно, док је човек жив, а и после тога. Двојица мртвих војника, Манојло (карактеристичан Љубомир Бандовић) и његов посилни, Танаско (атрактиван Алексеј Бјелогрлић) држе чврсто ту магијску линију радње, и даље у давно завршеном рату, немоћни да се смире у смрти. Просјак (потресан Ненад Јездић), примивши на себе боли паћеника, учинио им је "медвеђу" услугу, јер се човек, изгледа, само патњом дефинише, доказује и правда пред судбином. У кафани "Шарган", под вечитом кишом, газдарица Иконија (већ митска у тој улози Анита Манчић), са својом келнерицом Цмиљом из Кремана (изврсна, будућа дива ЈДП Сања Марковић), Ставром, који више и не одлази из "Шаргана", где резонира о души и политици, Анђелком, ситним кримосом, коме је јатак при ретким изјасцима из затвора (очекиван Миодраг Драгичевић), са гостима, Јагодом (трагикомична Јована Беловић), Скитницом, који и сам носи грех предака као мотив (сјајан Борис Исаковић), као и са Госпавом, проститутком, која, као све женету, осим Иконије, сања о простом породичном животу, удаји и спасењу (неочекивана, дивна Тамара Драгичевић), гаца по апокалиптичном муљу, не учествујући у политици, али и не бранећи се од ње. Миле, вечити агитатор и политикант (простудиран, прави позоришни догађај Марко Јанкетић), као и Вилотијевић, апаратчик, који "зглајзне", па се поврати, а има око једини за мртву војску и Госпавине крваве руке, само док је губитник и паћеник (упечатљив Небојша Дугалић), замишљени као овоземаљска противтежа Небу (доброта, патња и самилост), у представи Јагоша Марковића су се помало утопили у извесну приземност позоришне метафоре, која се повремено косила са поетским Симовићевим реализмом.
Сувише кише, воде, све време, по којој се гаца, којом се перу руке, умива, перу чаше и пљуска у бегу и радости (уз, за овог редитеља незаобилазни дерт уз народњаке), претеривање (опет очекивано) у гесту и комици (Иконија као у каубојском салуну, недовољно увежбано), поезију, која неминовно носи овај комад великог драмског песника, пречесто своди или на гег, или на доцирање и сувишно објашњавање (као на предугом крају представе, када Просјак ламентира над својом самилошћу и жртвом), а онда, када је прави тренутак да се нађе на сцени (када Вилотијевић "разговара" са мртвим војницима за столом), нема га.
Иако јединствен по својој медитернској, раскошној маштовитости и страсном сензибилитету, Марковић редовно своје представе оптерећује са превише ефеката, који би били убојитији, да су ређи и пробранији. Већ проверени тумач Симовићевог дела ("Хасанагиница", "Шопаловићи"), Јагош Марковић је, легитимно, оформио манир, парадокс на који чита Симовићев поетски, као психолошки реализам, увек у гротескном кључу, са превише детаља, јарким бојама, без валера, егзалтирано, претерано близу данашњици (догађаји у Украјини). Костим Лане Цвијановић је добро одсликавао Симовићеву поетику...
Велики догађај за ЈДП и наш театар.

РУЉА ИЗВУКЛА БРИТАНЦА ИЗ СТАНИЦЕ И ЗАПАЛИЛА ГА: Полиција није реаговала из страха за сопствену безбедност
БРИТАНСКИ држављанин преминуо је од последица тешких опекотина након што га је, према наводима локалних медија, група људи извукла из полицијске станице и запалила на улици, јавља Скај њуз.
22. 04. 2025. у 12:01

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

Халид Бешлић "тежак" 13 милиона €, а живи од кирије - "увалио" се у кредит
"САДА изнајмљујем све и живим од кирије, тако је најбоље."
21. 04. 2025. у 18:56 >> 18:56
Коментари (0)