КАД ИМАШ ДВА ПРИЈАТЕЉА - СРБИНА, ТВОЈ ЈЕ ЦЕО СВЕТ: Амир Ескандари на мигрантском путу од Ирана, преко наше земље до Финске

НЕОБИЧНА драма "Аурора" Мије Терво, мрачна колико и романтична, отворила је Недељу финског филма у Културном центру Београда.

Фото Н. Скендерија

Насловна јунакиња, краљица журки Аурора, пристаје да помогне Даријану, избеглици из Ирана, и његовој ћерки да добију азил у Финској, а најкраћи пут је да Даријан ожени неку Аурорину земљакињу.

Амир Ескандари (1979) био је веома уверљив у свом глумачком дебију, у улози Даријана, а томе је вероватно помогла његова животна прича, јер је и сам пре три деценије у Финску стигао као избеглица из Ирана.

- Аурора жели бољи живот, за који мисли да је чека у суседној Норвешкој, а Даријан је у потрази за домом, за оним местом где се осећаш сигурно и вољено, где ниси гладан и уплашен. Он тражи бољу будућност за себе и за ћерку - каже, за "Новости", гост фестивала Амир Ескандари.

Аурора, Фото Промо

На путу од Техерана до свог коначног одредишта у Финској, Амир је као седмогодишњак, крајем осамдесетих, неколико година живео у избегличком центру у мотелу "1.000 Ружа" на Авали, у Београду. О успоменама на то време и данас, више од три деценије касније, говори са усхићењем, па тако није пропустио прилику да поново посети Београд и промовише филм.

- Живео сам овде од 1986. до 1990, ишао у школу, учио српски... Нажалост, прошло је много од тада и заборавио сам језик, али нисам заборавио колико сам уживао овде.

Искрено, мислим да, у датим околностима, нисам могао имати боље и срећније детињство од оног проведеног у Београду.

Амир каже да се са љубављу сећа својих комшија, школских другара, наставника, али и топлине непознатих људи и да то осећање пријатељства и припадности носи свуда са собом.

- Био је то историјски значајан период за Југославију, али мене је много више очарала кинематографија. Српски филмови су били фантастични и тако оригинални, мислим да сам се тада заљубио у ову уметност. И, наравно - фудбал! Југословенска репрезентација имала је сјајан тим, сећам се тог Светског првенства 1990. године, заједно са мојим другарима навијао сам за Југославију. То је, на неки начин, био и мој опроштај са вашом земљом, јер смо се, по завршетку првенства, преселили у Финску - присећа се Ескандари и одмах додаје. - Замислите како су ме растужиле слике избеглица из моје вољене Србије и Југославије које су, неколико година касније, стигле у Скандинавију, бежећи од рата.

Pixadores, Фото Промо

Амир је у Финској своју будућност видео у свету филма, али је у тај свет ушао као редитељ. Мада је, уз филм "Аурора" и серија Mister 8 у којој игра једну од главних улога хит у Финској (победила је и у Кану), наш саговорник искрено каже да је за њега глума "само излет". "Ја сам редитељ", наглашава, а то доказује и његов документарац Pixadores који је вишеструко награђиван.

- Моја првобитна идеја била је да снимим филм о људима који се возе на крововима возова, трамваја, само ради забаве, упркос ризику од електричног удара или пада због велике брзине. Таквих је много у Бразилу па сам се упутио тамо са идејом да разговарам са њима.

Спријатељио сам се са некима од њих, а они су ме упознали са особеним бразилским графитима, односно, цртању по зидовима на тешко доступним местима, попут облакодера, таваница, кровова... Мислио сам да је пењање по возовима опасно, али то је ништа у поређењу са оним где се пењу да би оставили свој графит. Они су уметници који дословно могу да погину због уметности. Осим опасности самог посла, будући да њихове пароле садрже и политичке ставове и критике друштва, додатно их јуре власти. Занимљиво је да те њихове записе могу да читају само они који су упућени у ову уметност, обична, средња класа не може да их разуме. То је један посебан језик.

Никада није размишљао о глуми, али када га је позвала редитељка "Ауроре" Мија Терво, коју је познавао одраније, и казала му да је написала сценарио и да је главни јунак замишљен по њему (у првој верзији се чак и звао Амир), прихватио је.

- Глума је веома захтевна, радије бирам да будем иза камере. Искрено, не волим да гледам себе на екрану, тако да сам одбио неколико улога јер желим да се посветим свом првом играном филму.

Pixadores, Фото Промо

Амир ће слободне време током фестивала искористити да обиђе сва она важна места из његовог детињства. Жао му је, каже, што није успео да пронађе своје другаре из школске клупе, иако их је тражио када је пре шест година први пут посетио Београд. Али је, зато, успео да пронађе свог пријатеља, Авганистанца Кенишку, који је боравио у избегличком кампу у исто време кад и Амирова породица.

- Пронашао сам га у Лос Анђелесу, ради као неурохирург. Четири дана био сам његов гост, а све што смо радили за то време било је да причамо о Београду и тим данима. Када самњ напустио вашу земљу поклонио сам му пластичну, жуту, нинџа фигурицу. Три деценије касније, када сам се спремао да напустим његов дом у Лос Анђелесу, отрчао је у своју собу и вратио се са њом. Све ове године чувао ју је уз себе. То је невероватно - каже Амир, а потом још једном подвлачи.

- Београд ће увек имати посебно место у мом срцу. Волим да кажем да ако имаш два српска пријатеља, твој је цео свет, јер Срби су јако одани, истински пријатељи и уз њихову подршку можеш све што наумиш.

ПОВРАТАК У ИРАН

БУДУЋИ филм, за који је Амир и аутор сценарија, бави се темом части и шта она значи у савременом свету и у различитим културама. Због новог филма први пут ће се вратити у родни Иран, јер је једна од линија прича везана за персијску културу.

- Један од "јунака" филма је ћилим, односно, људи који га праве, породице које се окупљају на њему, куће кроз које пролази - објашњава Амир и признаје да с нестрпљењем ишчекује свој повратак у родну земљу.

Препоручујемо

Култура

0 0

СЛЕПА МРЉА“ ПРЕМИЈЕРНО 15. АПРИЛА: После пола века античка трагедија поново на сцени СНП у Новом Саду

04. 04. 2022. у 10:59

Култура

0 0

ЦИКЛУС "УМЕТНИК У БИБЛИОТЕЦИ": Редитељка Тања Мандић Ригонат о представама по делима Достојевског и Ибзена

28. 03. 2022. у 17:34

Култура

0 21

КУСТУРИЦА: Све се сада мења - Извор овом у Украјини је у рату у Југославији (ВИДЕО)

27. 02. 2022. у 21:17

Свет

0 0

СПЕЈСИ У УЛОЗИ ТУЂМАНА: Филм Седлара, промотера историјског ревизионизма

14. 01. 2022. у 10:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације