ВОЛЕО САМ СВЕ СВОЈЕ УЛОГЕ: Представа "Цемент Београд" Миодрагу Микију Крстовићу донела два глумачка признања

МНОГО је сјајних улога одиграо Миодраг Мики Крстовић током дуге и богате каријере, увек одабраним и врло рафинираним средствима, али му се једна од њих баш посрећила: улога Милоша у представи "Цемент Београд", на сцени Београдског драмског и у режији Себастијана Хорвата.

У представи "Цемент Београд" са Миленом Зупанчич / Фото Танјуг

Донела му је, у истој сезони, два признања са именом глумачких великана: "Рашу Плаовића" (за најбоље остварење на свим београдским сценама) и "Миливоја Живановића" за најбољег глумца на Глумачким свечаностима у Пожаревцу. Одлуку је жири донео једногласно, а у образложењу се наводи - "телесном експресијом, сваким гестом, говором који лута од простора тренутака свесног постојања до деменцијом разорене психе, Крстовић нас води до оног најдрагоценијег у позоришту, до заумног, неизрецивог, онога што је изван речи а припада метафизичком универзуму сценске уметности"...

Крстовић нас је најчешће до "оног најдрагоценијег у позоришту" водио у представама Атељеа 212 (толико често да и многе колеге мисле да је њихов члан), ипак, двоструки лауреат никада није био у сталном ангажману. Слободан, као "птица на грани", бирао је наслове и глумачке задатке, а улога Милоша га је на симболичан начин вратила на сам почетак и у театар у коме је пре готово пола века постао глумац. Требало је, тако, да прођу читаве деценије да се поново појави на Црвеном крсту, па да време и трајање на најлепши начин "овере" давно стечену диплому.

- Наравно да се радујем овој награди, као и претходној "Раша Плаовић". Али, за мене је награда била већ то што сам део пројекта и у ситуацији да играм у једном лепом тексту, са сјајним редитељем и предивном партнерком Миленом Зупанчич - каже на почетку разговора, за "Новости", Мики Крстовић. - Сматрам да је "Цемент Београд" велико признање за сав мој, да не звучи нескромно, одан и честити рад, као и посвећеност овом нашем глумачком послу. Не могу да вам опишем каква је то радост била већ у самом процесу проба. Признања су дошла као епилог, осећам се поносно због тога. Посебно је значајно када их добијете од колега, а оба жирија била су врло респектабилна.

На констатацију да је иза њега дуга ниска, такође, веома успешних глумачких остварења, али да су га признања на неки волшебан начин често и неправедно заобилазила, Крстовић има објашњење:

- Као за ову моју улогу и представу, требало је да се склопе добре коцкице. Себастијан Хорват је редитељ из Љубљане, не зна овдашње глумце. Неке околности и добри Бог су ме помазили, па је дошао до мене. Како, не знам, мада ми је једном рекао да су ме хвалили млади редитељи с којима сам сарађивао и да ме је због тога одабрао. Е, то је дивно. Истина, управник Југ Радивојевић могао је да инсистира да узме глумца из куће (да не би плаћао неког са стране), па и њему хвала што је дозволио Хорвату да ме позове. Опет кажем, неке околности треба, једноставно, да се десе да добијете и улогу и награду. Колико глумаца је остало, рецимо, без "Стерије" јер представа у којој су играли није учествовала на Позорју. Или, колико колега није добило признање зато што нису имали улогу у остварењу које се нашло у такмичарској конкуренцији.

Крстовић на Глумачким свечаностима у Пожаревцу / Фото ЦЗК Пожаревац

У случају нашег саговорника, изгледа, требало је да се "деси" и - иста позорница. Прва улога после готово пет деценија, а с њом и награда. И то двострука:

- У јуну ће бити 45 година како сам дипломирао на тој сцени, у класи великог, божанственог професора Миленка Маричића. Било нас је дванаест на класи, а наш дипломски трајао је седам дана јер је сваком студенту дао прилику да има главну улогу, у комаду по његовом избору. Ја сам играо са Јадранком Селец и Весном Чипчић "Госпођицу Јулију". Сутрадан после испита, тадашњи управник Мија Илић позвао ме је у ово позориште. Али, ја сам имао неку своју причу и намеру како да се бавим глумачком професијом... Нисам ушао у БДП, нити у било који други агажман. Читав век сам провео као слободни уметник и члан Удружења филмских глумаца. Додуше, Атеље 212 доживљавам као своју кућу, мада никад нисам био у ансамблу - каже Крстовић.

У међувремену, одиграо је велики број улога у театру, на филму и телевизији. Имало би се много тога набројати, ипак, у широком распону различитих жанрова и слојевитих задатака, познати глумац издваја три наслова. Кад погледа уназад, задовољан је што је био у прилици, не само да буде биран већ и сам да бира где ће, шта ће и с ким радити:

- И то је лепота слободе. Кад сте слободни уметник, чистог образа можете да кажете "нећу" и захвалите се на оном што вам је понуђено. Све што сам играо у позоришту добро сам промислио, пре него што сам прихватио. Увек сам бирао комаде за које сам осетио да ће ми пружити радост у самом процесу рада, као и током извођења представе. Тако да, у суштини, немам неки велики број улога, али сам их све волео - истиче Крстовић. - Ако баш морам да издвојим нешто, то је Крецова "Мушка ствар", у режији Милоша Лолића. Није отишла ни на један фестивал, али смо Горица Поповић и ја бескрајно уживали играјући је. Не могу да заборавим ни "Прославу" у поставци Иве Милошевић, а посебно "Љубавно писмо" које ми је широм отворило врата Атељеа 212, самим тим и других позоришних сцена. До ове представе, радио сам само на филму. Захваљујући Бранку Кичићу, драгом пријатељу, и мом јунаку Воји Солдатовићу, закорачио сам у театар. Недавно сам рекао и колегама из представе, да се није десило "Љубавно писмо", питање је каква би моја прича и биографија била. Иначе, овог 24. априла, најдуговечнија представа на репертоару Атељеа прославиће - двадесет осми рођендан.

РОЂЕНИ ВОЈНИК

НА телевизијској и филмској сцени наш саговорник појавио се средином седамдесетих година, а онда су се, један за другим, ређали познати наслови: "Врхови Зеленгоре", "Војникова љубав", "Поробџије", "Стићи пре свитања", "Двобој за јужну пругу"...

Са Војином Ћетковићем у серији "Мој рођак са села" / Фото В. Данилов

Током досадашње каријере одиграо је око 70 позоришних улога, а за собом је оставио више од 160 глумачких задатака на малом и великом екрану. Крајем прошле године, освојио је и награду за најбољу епизодну улогу на 46. Фестивалу "Мојковачка јесен" за остварење у филму "Викенд са ћалетом", као и на 15. Међународном филмском фестивалу "Први кадар" (одржаном у Зворнику и Источном Сарајеву) Плакету "Лик кнеза Павла Раденовића" - "за трајање, несебичан допринос и широк спектар различитих видова унапређивања екс-југословенске кинематографије до данас".

Маркантне појаве, савршене дикције и моћног гласа, играо је с изузетном уверљивошћу, ваљда, све војне чинове: генерале ("Жигосани у рекету", "Александар од Југославије"), пуковнике ("Крај династије Обреновић"), потпуковнике ("Чизмаши"), мајоре ("Свети Георгије убива аждаху"), заставнике ("Мој рођак са села"), капетане ("Оно мало части"), поручнике ("Брисан простор")...

"ПРОЛЕЋЕ" У ШАПЦУ

ПРЕДСТАВА "Цемент Београд" наставља своја фестивалска путовања: нашла се и у такмичарској конкуренцији шестог "Позоришног пролећа" у Шапцу, у селекцији Зорана Карајића. На овој позоришној фешти учествују и театри из Новог Сада, Зрењанина, Београда (Атеље 212) и града домаћина. О најбољима одлучује трочлани жири: Зијах Соколовић, Слађана Килибарда и Ирфан Менсур.

Препоручујемо

Култура

1 0

ПОБЕДНИК КРСТОВИЋ: Завршене глумачке свечаности у Пожаревцу

11. 04. 2022. у 23:07

Србија

1 0

СМОТРА "МИЛИВОЈЕ ЖИВАНОВИЋ": Миодраг Мики Крстовић победник

11. 04. 2022. у 08:53

Култура

2 0

НАГРАДА "РАША ПЛАОВИЋ" МИКИЈУ КРСТОВИЋУ: Жири одлуку донео једногласно за најбоље глумачко остварење на београдским сценама

18. 11. 2021. у 14:02

Култура

0 5

"СТУПИЦУ" ДОБИЛА ЈOВАНА ТОМИЋ: Награда Удружења драмских уметника Србије за представу "Кретање" Битеф театра

22. 12. 2021. у 20:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације