АНДРИЋ НИЈЕ НАЦИОНАЛИСТА: Представљена књига "Фантом у библиотеци" Зорана Милутиновића

ПРОБЛЕМОМ погрешне, злонамерне, лоше, негативне интерпретације дела Иве Андрића, др Зоран Милутиновић, професор јужнословенске књижевности и модерне књижевне теорије на Универзитетском колеџу Лондон бави се много година. Мада је деловало да је у књизи "Битка за прошлост" све рекао, нова, на сличан начин као раније формулисана, идеолошки "обојена" тумачења дела и биографије нашег нобеловца, изнудила су наставак. Полемички спис "Фантом у библиотеци: Постоји ли српски националистички дискурс о Иви Андрићу?" на упечатљив начин затвара његову расправу са протагонистима и присталицама злонамерног тумачења Андрићевог опуса у националистичком кључу.

Зоран Милутиновић / Фото Танјуг

Милутиновићева нова књига је настала као реакција и одговор на текст у једном немачком зборнику радова, који је на енглеском језику објавио Ненад Величковић, професор српске књижевности из Сарајева, у коме доказује постојање наводне великосрпске критике у текстовима о Иви Андрићу и његовом делу. Промоција дела "Фантом у библиотеци", истовремено објављеног на српском и енглеском језику у издању "Геопоетике", у Задужбини Иво Андрић реализована је у форми трибине и дебате.

- Величковићев текст је објављен на енглеском и зато је ова књига изашла као двојезично издање - рекао је Владислав Бајац, власник и главни уредник "Геопоетике". - Логично је да се књига осим нашој публици предочи и на том истом језику на ком је зачет овај део полемике о Андрићу. Милутиновић је искористио прилику и прошао кроз историјат српске књижевне критике и направио једну врсту дајџестиране верзије историје српске критике у односу на Андрићево дело.

Милутиновић је подсетио да "Битка за прошлост" представља анализу националистичког дискурса о Андрићу који су створили лидери савременог бошњачког национализма. У њој је оспорио теорију и тврдњу професора Универзитета у Сарајеву Енвера Казаза, да тај дискурс само понавља и оверава тврђења која о Андрићу износи "великосрпска књижевна критика". Та критика, тврдио је Казаз, Бошњаке представља као "демоне које треба уништити". На сајту публицисте и писца Ивана Ловреновића кренула је полемика коју су водили Милутиновић и Казаз. Професор Казаз је одбијао да наведе доказе за постојање "великосрпске књижевне критике" која је штетила Бошњацима.

- У претходној књизи сам тврдио да његови наводи нису тачни, да таква књижевна критика не постоји. Упорно сам му тражио доказе и да ми наведе примере и будући да их нисам добио истакао сам да је Казаз све измислио да би посредно оправдао бошњачки национални дискурс о Иви Андрићу - каже Милутиновић. - Прича се ту не завршава. Пре две године, његов колега са исте катедре Ненад Величковић у зборнику објављује рад у којем доказује оно од чека је, чак, и Казаз одустао. У том тексту Величковић исписује непостојеће цитате врхунских интелектуалаца - Исидоре Секулић, Милана Богдановића, преко Владимира Дедијера до Предрага Палавестре. Управо се наслов књиге "Фантом у библиотеци" односи на непостојање примера Величковићевих тврдњи и теорије.

Историчар др Милан Ристовић, који је написао рецензију за књигу "Фантом у библиотеци", сматра да се Андрићу не би придавао велики значај да постоји више добитника Нобелове награде за књижевност на нашем простору.

- Ишчитавати романе, приповетке и приче Иве Андрића као историјске, било би крајње погрешно. Његова дела нису историја Босне. Он се не бави Босном, већ људима. Занима га њихова судбина - казао је Ристовић и додао да би од светске књижевности остале само корице уколико бисмо били искључиви по питању политичке коректности.

НЕАРГУМЕНТОВАНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА

МИЛУТИНОВИЋ указује на то да је Величковић приписао српским интелектуалцима тврђења која нису изнели.

- Извлачио је њихове речи из контекста и погрешно их интерпретирао. Величковић је, притом, приказао недовољно познавање аутора које интерпретира. Тако је као наводног мрзитеља муслимана истакао Милана Богдановића, на почетку тог великосрпског дискурса о Андрићу. Није се, међутим, потрудио да сазна да је управо Богдановић тридесетих година прошлог века прешао у ислам и узео муслиманско име Мефаил. Променио је име и у личним документима. Како је могуће да је Богдановић постао један од муслимана које наводно мрзи - упитао је Милутиновић.

Препоручујемо

Култура

0 0

ФАНТОМ У БИБЛИОТЕЦИ: Пред читаоцима наставак капиталне студије "Битка за прошлост"

26. 04. 2022. у 12:33

Друштво

0 0

АНДРИЋ И МУСОЛИНИ: Сурово безобзиран, за масе - идеја жртве

15. 03. 2022. у 14:08

Култура

0 0

НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕМИНУО ЈЕ ПОЗНАТИ НОБЕЛОВАЦ: Иво Андрић се оженио тек u седмој деценији, а након смрти жене, разболео се од туге

13. 03. 2022. у 14:05

Култура

1 5

АНДРИЋЕВА ЈЕЛЕНА НИЈЕ ИЗМИШЉЕН ЛИК: Ово писмо било је необорив доказ њеног постојања

24. 02. 2022. у 17:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације