ГЛУМА СЕ ОПРЕДЕЛИЛА ЗА МЕНЕ: Павле Чемерикић о улози у "Времену зла", уметничком путу на који је пошао из Приштине...

ИАКО има само 23 године, Павле Чемерикић одиграо је најмање 27 улога. Та му бројка, како каже, делује велика, али додаје да је "вероватно и већа ако се у то убрајају и кратки студентски филмови".

"Време зла", Фото Eye to Eye

Млади глумац, који нема формално глумачко образовање, истиче да је имао жељу да студира на Академији у Новом Саду, али да засад остаје натуршчик.

Животни пут водио га је од родне Приштине до Београда, где је ишао у Француску школу и "Дадов". Управо је у том омладинском позоришту сретао чувеног Драгана Николића, који му је касније дао глумачки савет "немој само да се схватиш озбиљно". Павле се не схвата озбиљно, али сасвим сигурно није неозбиљан јер од 15. године себи чврсто крчи пут у уметности. Прву улогу пред камерама имао је у серији "Равна гора", али много је запаженији био као Жика у дебитантском филму Вука Ршумовића "Ничије дете". Уследиле су британско-француска крими-серија "Последњи пантери", популарна ратна драма "Вере и завере", филмови "Бела врана" и "Шавови". За улогу Фарука у филму "Табија" из 2021. два пута је био у конкуренцији за најбољег глумца на фестивалима у Канади. Чемерикићева блага и хипнотичка појава мами гледаоце и у серији "Време зла", коју пратимо викендом на РТС 1. Улога Владимира, сина Милене Катић и Богдана Драговића, потпуно је другачија од Дитриха Лебенсхајма, ког је пре шест година играо у серији "Вере и завере" - први је члан Комунистичке партије који одлази у партизане, а други новосадски Немац који предводи параду Културбунда.

Нада Шаргин, "Време зла", Фото Eye to Eye

- Између ова два пројекта публика није имала прилике да ме гледа у домаћим серијама, пре свега јер нисам љубитељ те форме, а осим тога није било тема које би ме довољно заинтересовале или изазвале. Што се тиче ликова, било ми је узбудљиво да покушам да их обојицу разумем, јер колико год идеологије биле супротне, судбине тих јунака су доста сличне. На крају крајева, обојица су жртве времена и друштвено - политичког контекста у којем су се нашли, иако тога нису једнако свесни. Мислим да је важно играти и окупатора и окупираног, потлаченог и повлашћеног. Ствар је разумевања и опроста - каже за "ТВ Новости" Павле Чемерикић.

Шта су, по вашем мишљењу, била стремљења Владимира Драговића? На шта га наводи и до чега доводи жеља да буде независан и од наслеђеног богатства Катића и од комунистичког педигреа оца Богдана?

- Мислим да су Владимирови мотиви јасни и у неку руку временски универзални, односно и даље валидни и легитимни. Чини ми се да се породичног конформизма и буржоаске уљуљканости одрекао због светске неправде, а оца се одрекао због догматизма, који им је на крају обојици дошао главе. Осим слепог догматизма и светске неправде, ту је пркос, заправо мислим да он иде испред ова два.

Са Гораном Богданом и Павлом Менсуром већ сте делили кадар. Ко је још из "Времена зла" на вас оставио посебан утисак?

- Имао сам среће да радим са обојицом, и мислим да су и Богдан и Менсур међу бољим глумцима у својим генерацијама. Осим што их убрајам у сјајне глумце, убрајам их и у своје.

Знају они на шта мислим. Поред Павла и Горана, имао сам част да радим и са Надом Шаргин, Жарком Лаушевићем... Редитељ Иван Живковић познаје глумце и смислено их бира, те је стварно било задовољство радити и делити кадар са свима.

У филму "Ничије дете", Фото IMDb

Многи су вас запамтили због одличне улоге Жике у "Ничијем детету", а рекли сте и да вас је тај филм вратио у свет глуме. Како се сада сећате тог филма? Како са знањем и искуством које сада имате гледате на свет глуме?

- Денис Мурић и ја се неретко шалимо како живимо проклетство свог првог филма, јер је он најбоље што смо досад снимили, што није далеко од истине. "Ничије дете" је најлепше снимање на којем сам био и вероватно најбољи филм у којем сам играо. Што се тиче знања и искуства, вазда сам у дефициту, али чини ми се да је то прави пут, макар засада.

Мање је познато да сте пре "Ничијег детета" филмски деби имали у краткометражном филму "Стхорзина", где сте играли заједно са покојним Небојшом Глоговцем. Које успомене на њега и вашу сарадњу и данас чувате у срцу?

- Избегао бих било какво сензационалистичко писање о Глоговцу. Колико сам имао прилике да га упознам, он је био питом, неустрашив и правичан човек. Захвалан сам што сам уопште имао прилику да га упознам, а камоли "делио кадар" са њим.

Фото Александар Летић

Ваш пут почео је 1999. у Приштини, на Косову и Метохији, а одвео вас је до Француске школе и "Дадова" у Београду. По чему се сећате Приштине? Како вас је обликовало одрастање у престоници?

- Мој пут је заправо почео 1998. године, то вас интернет лаже да је почео 1999, као што уосталом, а посебно ових дана, свашта нешто лаже. Приштине се нажалост сећам само по причама својих родитеља, нане, деде и остале родбине. Моја мајка се свакако сећа да те зиме у Клиничком центру Приштина није радило грејање. Још покушавам да разумем шта ме је и како обликовало, али знам да ми је школовање у Француској школи и одрастање на Цераку омогућило да одмалена освестим друштвене и класне разлике, а то ме је и те како обликовало.

Када и какав је био ваш први сусрет са глумом? Зашто сте се за њу определили? Да ли вас је нека друга врста уметности или професија икада привлачила?

- Мој први сусрет са глумом је вероватно када сам се као клинац претварао да сам болестан не бих ли избегао одлазак у школу. За њу сам се определио када сам схватио да ми се број изостанака у школи повећао. А верујем да се мало и она определила за мене. Музику сам увек сматрао за највећу уметност, радо свирам разне инструменте, додуше доста неспретно, али страствено. Да се не бавим глумом, волео бих да будем џез бубњар или возач Формуле 1.

Шта бисте желели да постигнете у уметности?

- Да испричам што више прича што искреније и веродостојније. Мелвила у Годаровом филму "До последњег даха" питају: "Која је ваша највећа амбиција?", а он им одговара: "Да постанем бесмртан, а одмах након тога умрем..."

Како описујете свој сензибилитет, карактер, оно што вас чини таквим какви јесте?

- Допуштам другима да га описују, јер ме, на крају крајева, они чине оваквим какав јесам.

Са Гораном Богданом у филму "Агапе", Фото IMDb

Какве улоге бирате и какви ликови вас привлаче, а које представе, филмови или серије су вам омиљени?

- Увек бирам ствари које ме интересују и ликове чије ме приче интересују, још уживам тај луксуз. Веома ми је важно да то буде изазовно, инспиративно али и забавно. Од представа које су тренутно на репертоару, омиљена ми је "Укалупљивање" Максима Милошевића. Тренутни избор су ми и филм "Купе број 6" Јуха Куосманена и серија "Шутња" Далибора Матанића.

Шта чини ваш живот независно од глуме? Чему сте посвећени?

- Мој живот је тренутно усмерен на превремено летовање у Перасту, а ја сам посвећен себи и свом одмору не бих ли се убрзо посветио другима, односно снимању филма и серије овог лета.

НАЈВИШЕ СЕ ДИВИМ МАРЛОНУ БРАНДУ

НА питање ко су личности којима се диви, Павле Чемерикић је пре пет година рекао:

"Дивим се Гаги Николићу и Френку Синатри зато што су непревазиђени шмекери. А највише се у ствари дивим Марлону Бранду, читава његова филозофија и глумачки приступ мени су врло блиски." У разговору за наш лист млади глумац потврђује свој избор и додаје "Ништа се није променило и сумњам да ће се променити."

Препоручујемо

Култура

1 1

ВЕЧНИ ЛОМОВИ У НАШИМ ДУШАМА: Горан Шушљик о утисцима после приказивања серије "Време зла" по делу Добрице Ћосића

23. 11. 2021. у 11:31

Култура

1 0

СПРЕГА ДРЖАВЕ, СЛУЖБЕ И КРИМИНАЛА: У мају пада прва клапа нове серије "Немирни" у режији Дарка Николића

30. 04. 2022. у 16:46

Култура

0 0

ЋОСИЋЕВА ЕПОПЕЈА О ВЕЛИКОМ РАТУ: Редитељ Иван Живковић о серији "Време смрти" чије снимање почиње у мају

09. 04. 2022. у 13:19

Култура

0 1

ОГОЛИЛА САМ СЕБЕ У ЛИКУ АНЕ ГАРЧЕВИЋ: Ања Павићевић о глуми и балету, одрастању, улогама у "Мочвари" и "Имену народа"...

02. 04. 2022. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације