ДРАГОЦЕНА РИЗНИЦА ДУХА: Свечано прослављен 55. рођендан Завода за проучавање културног развитка Србије
ВИШЕ од пола века истражујемо и проучавамо културу. Та наша, дуга пловидба, да се капетански изразим, имала је различите странпутице, преживела је ударе неколико ветрова и голфских струја, понекад је морала и да застане на хоризонту и да се осврне са питањем куда даље, али никада није мењала свој зацртани курс, чак и онда када је магнетна игла на компасу показивала другачији смер.
Дарко Танасковић, Марко Крстић и Маја Гојковић, Фото МИК
Пола века наш курс био је на истим координатама, на истој друштвено-хуманистичкој путањи, на истој духовној тачки коју сви који радимо овде сматрамо судбоносном - на путањи развоја и афирмације културе.
На прослави 55. рођендана Завода за проучавање културног развитка, овим речима директор Марко Крстић поздравио је многобројне госте, међу којима су били министарка културе Маја Гојковић, директори установа културе, представници дипломатског кора, уметници... Први пут додељена је специјална награда "Стеван Мајсторовић" за допринос културној сарадњи, коју је у име Народног позоришта примио управник Светислав Гонцић.
- Од свог настанка Завод представља својеврсну ризницу идеја, теорија и политика значајних за развој културе - рекла је министарка Гојковић.
- Захвални смо свима који су градили успешну историју ове установе, од њеног оснивача Стевана Мајсторовића преко бројних генерација истраживача. За све нас који се бавимо културом од прворазредног је значаја да се ослонимо на истраживања, анализе и интерпретације релевантних чињеница које Завод прикупља. Од посебне важности за разумевање појава и креирање културне политике јесу истраживања о културној партиципацији, културним потребама и навикама грађана, као и посебних група као што су деца, средњошколци, студенти, припадници трећег доба. Нарочито због тога што култура припада свима, подједнако и равномерно.
Дарко Танасковић, Марко Крстић и Маја Гојковић, Фото МИК
Гојковићева је нагласила да је Завод дао и велики допринос у мапирању културне сцене и потреба у циљу израде донедавно недостајућих системских закона, што је био један од приоритета Министарства културе у претходних годину и по дана.
- Сигурна сам да подршка Завода неће изостати ни у наредним изазовима који нас очекују на том плану - истакла је Гојковићева.
Универзитетски професор и некадашњи дипломата Дарко Танасковић указао је на чињеницу да је Завод јединствена институција која је увек на достојанствен и друштвено одговоран начин заступао оно што је била култура нашега друштва датога времена.
Програм прославe 55 година истраживања обухватио је изложбу о раду Завода, презентацију новог сајта часописа "Култура", презентацију нове дигиталне архиве, водича за израду стратегија...
Дарко Танасковић, Марко Крстић и Маја Гојковић, Фото МИК
ДИГИТАЛИЗОВАНА ГРАЂА
- За 55 година у Заводу за проучавање културног развитка је урађено 125 истраживања и пројеката и објављено 350 публикација - рекао је директор Крстић.
- Целокупна грађа је дигитализована, а на редизајнираном сајту наћи ће се дигитални архив са свим истраживањима, монографијама, студијама и научним радовима.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)