НАУЧНИ ДОМЕТИ: Критичко издање Андрићевог дела

Миро Вуксановић

24. 05. 2022. у 09:55

Свечаност на којој приказујемо романе "Госпођицу" и "Проклету авлију", осамнаесту и деветнаесту књигу критичког издања Андрићевог дела, није важна само за Иву Андрића и његову Задужбину већ и за укупну српску културу, књижевност, науку и просвећеност. Тако и мора да буде када добијамо Андрићеве књиге у низу, у научном издању, у облику какав нисмо имали, што смо предуго припремали, на више места смишљали и очекивали.

НАУЧНИ ДОМЕТИ: Критичко издање Андрићевог дела

Фото промо

У књижевним круговима препричава се анегдота да је професор Војислав Ђурић, оснивач Катедре за општу књижевност и Института за књижевност, уредник "Начела за критичка издања" која су израђена у САНУ, у години Андрићеве смрти рекао да то означава почетак рада на издању какво тек сада добијамо у Андрићевој задужбини.

Такве књиге су ретке. Њихово приређивање тражи знање и стрпљење, упорност и поштовање норми, скупљање и систематизовање детаља, верност чињеницама, милиметарску тачност и оданост писцу. То је по свему тежак посао, мало познат па зато и мало цењен.

А можемо рећи да се научни домети у историји националне књижевности мере бројем критичких издања најбољих писаца у тој књижевности. Таква издања нису само историјат рукописа, књиге и свих њених објављивања уз сагласност аутора, утврђивање аутентичног текста и "слика пишчеве радионице", већ су таква издања и најбољи доказ о статусу и припадности писца језику на којем пише. За српски језик и књижевност Иво Андрић има прворазредни значај, јер немамо другог писца који је добио највише светско признање, који је део светске књижевности седамдесетак година, који је писац са највише приповедака на српском језику и који је на најбољи начин искушао могућности тог језика у уметничком приповедању. Тај јединствени Андрићев пример најбоље се види у критичком издању његових књига. Тамо се презентује Андрићева брига за целину својих књига, за сваку реч и свако слово у њима. Он је у личним примерцима и преписци бележио стални обрачун са штампарским грешкама, исправљао их у сарадњи са издавачима и њему највернијом Вером Стојић, која је на више начина стварала његову Задужбину. На таквом трагу су сви који читају и тумаче Андрићеве књиге, а посебно место и признање заслужују наши историчари књижевности који под уредничком руком професорке Несторовић један капитални пројекат уносе у српску књижевну и научну стварност.

Деветнаест књига, у пет година приређених по правилима која су дата унапред и која су спојила ранија и савремена искуства текстологије, у лепом слогу и опреми, у композицији какву нисмо имали, са књигама што ће их Задужбина Иве Андрића у овој и наредним годинама објављивати остаће као узор који треба следити и као прегнуће достојно да се са честитањима помиње.

Да додамо још нешто. Зна се да је "Проклета авлија" 1954. године први пут објављена, да је примљена као новела и да је то главни разлог што Андрић није добио главно домаће признање за роман. А када је на уласку у наш век српски дневни лист спровео анкету која је најбоља књига у претходном столећу, писци и књижевни критичари изабрали су "Проклету авлију" и сви су казали да је то роман. Садашње издање ове књиге одговара на питање шта је о томе мислио Иво Андрић. У критичком издању штампано је и Андрићево писмо издавачу у којем каже да не прихвата да "Проклета авлија" буде објављена као приповетка. То је било 1967. године. Објављена су и сведочења да је и пре тога Андрић говорио да има роман о Џем-султану. Писац није о томе водио расправу с теоретичарима књижевности. Пустио је да време каже свој суд. Сада, у научном издању "Проклете авлије", у 19. књизи велике Едиције "Критичко издање дела Иве Андрића", читамо да је писац добро знао да је написао свој четврти роман, као што ишчитавамо и мноштво сродних чињеница о књизи која је у поменутом избору проглашена за књигу века у српској књижевности. n

(Реч у Андрићевој задужбини, 17. мај 2022)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”