КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Истине о свету

ПРВИ роман Корнелија Кваса, истакнутог научног радника, професора светске књижевности и теорије књижевности на Филолошком факултету у Београду, чији је наслов "Зенонов пут", а који је објављен у "Службеном гласнику", књига је која читаоцу пружа потпуно задовољство у тексту.

Фото: Приватна архива

Како је то професор постигао у свом првом роману, написаном у његовом зрелом добу?

Тако што је за приповедана места тог комплексног, слојевитог, фрагментарног, динамичног и загонетног романа изабрао: Кембриџ, Вашингтон, Букурешт, Чикаго, Мадрид, Бостон, Москву и Лисабон. Његов приповедач, истовремено и главни јунак, управо као професор светске књижевности путује на научне конференције у наведене градове, описујући их детаљно и веома верно, служећи се реалистичким методом. Захваљујући том приповедачком гласу, упознајемо најзначајније улице, културне и научне институције, уметност, културу, обичаје, гастрономију, неке језичке карактеристике, менталитет становника, њихове професионалне преокупације и компетенције.

Читалац би на основу наведеног могао да помисли да је "Зенонов пут" заправо путопис. Он би се, извесно, могао читати и у том кључу, али нуди много више. Пажљиво разоткривајући слојеве ове књиге, читалац је у прилици да употпуни сопствена знања о савременом свету, да их коригује или пак да спрам појединих друштвених, политичких и социолошких чињеница постане критичнији, обазривији.

Фото Промо

У том роману сазнајемо и значајне истине о светским геополитичким односима, о наличјима цивилизација, о новом варварству, прикривеном тек покорицом културе која изузетно лако пуца у конкретном сусрету неистомишљеника или пак припадника "супротних" култура или припадника различитих класа. Све то јасно уочавамо на основу разговора, пре свега филолога из различитих крајева света, који учествују на поменутим конференцијама, а потом и из дијалога главног јунака са својим земљацима, пријатељима који већ дуги низ година живе у неком од наведених градова, ван матице и сопствене културе.

Из тих разговора сазнајемо да се сасвим образовани, елита западне цивилизације пре свега, интересују за Балкан само у домену који се тиче њихових интереса и да га, готово увек, заправо из незнања и надмености, третирају као културну периферију. Отуда и њихово искрено чуђење над чињеницом да и Грчка, као колевка цивилизације, припада Балкану.

Поред тога, уочљива је и њихова неспремност за прихватање и уважавање разлика. То се најбоље види из конкретне одбојности, на пример обичних припадника једне културе према језику друге, као и из чињенице да професори разних, особито универзитета западних земаља, проучавају књижевност на нивоу студија културе. У том кључу, поједине ликове капиталних дела светске књижевности разматрају примарно у оквирима друштвених контекста, писаних и неписаних правила једног колектива у оквиру којих такође изостаје спремност за прихватање разлика.

Но, све наведено премрежено је елементима карактеристичним за криминалистички роман.

Ти елементи дају додатни подстицај читаоцу да и сам разреши загонетку у вези с нестанком рукописа романа о корупцији и непотизму на универзитету, а чији је аутор Небојша, алтер его јунака приповедача. Управо наведени елементи шире ионако пространо поље асоцијација на конкретна дела која припадају светској литератури, али и на конкретне догађаје из наше академске стварности.

Због мистериозног нестанка романа у којем записани догађаји навешћују оне из стварности, аутор Небојша и његов пријатељ, први и поверљиви читалац, јунак приповедач "Зеноновог пута", поново пишу по сећању. Њихови рукописи настали на основу конкретног предлошка, украденог Небојшиног рукописа, у потпуности се разликују.

Шта нам та чињеница потврђује? Да нема истог читања, као што нема ни истог писања. Да су то процеси који се заправо никада не окончавају, да су и читалац и стваралац увек на пола пута. Да ће, улажући свако своју специфичну енергију, у том уметничком процесу, у којем се фикционалност вишеструко умножава, осетити есенцијално задовољство не повлађујући ни самима себи ни другима.

Препоручујемо

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Суштина ствари - Драган Марковић, "Машина"

07. 06. 2022. у 11:30

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Све се дешава из почетка

24. 05. 2022. у 10:45

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Књига културе - Зоран Ђерић, "Портрет песника као умирућег лава"

17. 05. 2022. у 13:30

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Тачка сукоба

26. 04. 2022. у 16:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације