Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције - коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду једногласно су усвојили:
Најновије из рубрике
ПРЕМИНУЛА ГОРАНКА МАТИЋ: Искуство у гужви последња изложба у музеју у Зрењанину
ГОРАНКА Матић рођена је 1949. године у Марибору, преминула је у Београду у 76-ој години.
05. 01. 2025. у 22:24
ПОЕЗИЈОМ РАЗГОНИМО ГУСТУ МАГЛУ СТВАРНОСТИ: Небојша Лапчевић, књижевник
ЧОВЕК је сопственик свега што зајми од неба! - ово каже Адам Дединац, композитор у пензији, главни јунак новог романа "Сејач" Небојше Лапчевића (1966), који се недавно појавио у издању "Агоре".
05. 01. 2025. у 06:45
ДВА ВЕКА ЛЕТОПИСА У ДЕСЕТ ГРАФИКА : Данило Вуксановић са колегама приредио изложбу у славу часописа Матице српске (FOTO)
НИСКА свечаности, приређиваних целе прошле године у част двовековног трајања Летописа, књижевног часописа Матице српске, заокружена је несвакидашњом изложбом графика „Отисак за два века Летописа“ коју је сликар др Данило Вуксановић осмислио и реализовао са још тринаесторо уметника.
04. 01. 2025. у 12:12
ПРЕМИНУО ЛЕГЕНДАРНИ БРЕНТОН ВУД: Остаће упамћен по ванременској музици
БРЕНТОН Вуд, славни певач који се прославио хитом из 1967. године "The Oogum Boogum Song", преминуо је у петак, 3. јануара, у 83. години.
04. 01. 2025. у 08:38
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Мајстори театарске игре
ПОЗОРИШНЕ управе у Србији, због недостатка средстава, или из других разлога, ретко организују долазак критичара из Београда на своје премијере.
04. 01. 2025. у 06:00
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.