Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције - коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду једногласно су усвојили:
Најновије из рубрике
ГОСТУЈУ "ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА" И "МИРАНДОЛИНА": Две представе Центра за културу Тиват у Народном позоришту
ЦЕНТАР за културу Тиват долази 23. фебруара на Сцену "Раша Плаовић" Народног позоришта са две своје представе: комадом Ежена Јонеска "Ћелава певачица" у режији Јагоша Марковића, а дан касније са ренесансном комедијом "Мирандолина", у режији Тање Мандић Ригонат.
22. 02. 2025. у 06:45
ПОЗНАТИ РЕДИТЕЉ ПРЕМИНУО ТОКОМ ЛЕТА: Пилоти одмах дали сигнал за хитну помоћ, али Александру није било спаса
РУСКИ редитељ Александар Кононов преминуо је 20. фебруара у 77. години.
21. 02. 2025. у 20:08
ПОЗАЈМЉЕН ПОРТРЕТ МАРИЈЕ ТРАНДАФИЛ : Сарадања Матице српске и Дома Јеврема Грујића
ПЛОД вишегодишње сарадње Матице српске и Дома Јеврема Грујића у Београду, била је и одлука наше најстарије институције књиге, науке и културе да портрет добротворке Марије Трандафил (1816 —1883) уступи Дому Јеврема Грујића за изложбу „Великанке српске културе”.
21. 02. 2025. у 14:17
ПРЕМИЈЕРНИ "ХАМЛЕТ У МРДУШИ ДОЊОЈ": Нови наслов на репертоару позоришта у Грачаници
НА сцени Дома културе у Грачаници премијерно ће бити изведена "Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња" у понедељак, 24.фебруара, у извођењу ансамбла Народног позоришта Приштина.
21. 02. 2025. у 12:35
ПРИЧА О ДРУГАРСТВУ: Нова представа на програму Позориштанца "Пуж"
ПРЕМИЈЕРА дечје позоришне представе "У свету постоји једно царство", на репертору је у недељу, 23. фебруара, у Позориштанцу "Пуж".
21. 02. 2025. у 12:07
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.