Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције - коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду једногласно су усвојили:
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.
КАЖУ ми неки пријатељи да је моје сликарство прилично субверзивно, а ја их питам: "Како би другачије требало да изгледа сликарство данас?" Оно мора да буде критички настројено, са жаоком, да нас дирне, да говори о времену и свету, лошим појавама у друштву. Управо је то моја идеја.
КАО део међународног пројекта FASIH (Future Art Science Industrial Heritage) у Галерији 51, Музеја науке и технике (Добрачина 51), сутра у 19 часова биће отворена изложба "Снага и светлост индустријског наслеђа".
НА Тргу Надежда Петровић у Чачку, сутра у 11 часова, биће отворена инсталација if walls could tell ("Када би зидови говорили") немачког концептуалног уметника Мише Кубала.
НА месту новог уметничког директора и селектора Битефа "виђен" је Милош Лолић, редитељ са свестраном и успешном међународном каријером, а ово именовање треба да потврди оснивач, Скупштина града, што ће од сада (за разлику од претходне праксе) бити само ствар формалности.
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.