Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције - коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду једногласно су усвојили:
Најновије из рубрике
ПАЈУ КОПИРАЛИ И НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Реплика Јовановићеве слике "Игра мачева" са потписом Кирјакоса Соулиотиса на аукцији у Атини
ЈОШ једна слика Паје Јовановића, названа "Одмор стражара", чиниће понуду предстојеће аукције "Оријенталисти", 28. априла у лондонском "Садебију", а на велику популарност нашег сликара међу својим савременицима, недавно је подсетило и платно које је прошлог месеца понудила аукцијска кућа из Грчке - "Вергос".
28. 03. 2026. у 09:00
„ПРОТЕКЦИЈА“ НАЈСМЕШНИЈА, „ШВЕЈК“ НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА: Уручењем награда завршен 51. фестивал „Дани комедије“ у Јагодини
ЕПИТЕТ најсмешније такмичарске представе, награда „Миодраг Петровић Чкаља“ и статуета „Јованча Мицић“ на управо завршеном 51. фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини припали су, по оцени пубике (4,85), представи „Протекција”, насталој у копродукцији Народног позоришта Сомбор и Град театра Будва, по тексту Бранислава Нушића и у режији Милана Нешковића. Стручни жири награду за најбоље позоришно остварење „Мија Алексић” доделио је „Швејку” Јарослава Хашека у извођењу Београдског драмског позоришта, режија Вељко Мићуновић.
27. 03. 2026. у 17:44
ОД КЊАЖЕВЕ ТАРЧЕ, ДО МОДЕРНИХ СЦЕНА: Векови српске театарске магије
СВЕТСКИ дан позоришта, који данас обележавамо, подсећа на трновит, али славан пут српског театра – од првих „дворских” представа кнеза Милоша и визионарског духа Јоакима Вујића, преко изградње националног храма културе на данашњем Тргу републике, који је тада с правом носио име Позоришни трг, па све до савремених београдских сцена које, упркос изазовима дигиталног доба, и даље чувају пламен живе речи и магију која се рађа само под светлима рефлектора.
27. 03. 2026. у 17:18
ЋИЛИМ ЛЕТИ ПО СВЕТУ: Мултимедијална изложба др Милице Живадиновић и Владимира Живанкића у Силосима
КАО мост између култура, времена и простора, пиротски ћилим у средишту је мултимедијалне изложбе ауторке др Милице Живадиновић и Владимира Живанкића, која ће имати свечано отварање у Дому културе "Силоси", вечерас од 18 до 22 часа.
27. 03. 2026. у 16:57
ПРОМЕНЕ НА ЧЕЛУ ИСТОРИЈСКОГ МУЗЕЈА СРБИЈЕ : Уместо Бојићеве - Јанковићева
РЕШЕЊЕМ које је Влада Србије донела 5. марта ове године, др Душица Бојић разрешена је дужности директора Историјског музеја Србије, а на истој седници, за вршиоца дужности именована је Зорица Јанковић.
27. 03. 2026. у 15:45
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.