Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције - коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду једногласно су усвојили:
Најновије из рубрике
ДУШАН КОВАЧЕВИЋ У ПАРИЗУ: Наш писац 7. априла гост је трибине "Књижевни сусрети"
АКАДЕМИК Душан Ковачевић, драмски писац и управник Звездара театра, биће гост трибине "Књижевни сусрети" у Паризу која се организује у његову част 7. априла, под покровитељством Центра за проучавање и истраживање светске књижевности - ЦЕРЛОМ.
05. 04. 2025. у 06:26
УСКРС У ЕТНОГРАФСКОМ МУЗЕЈУ: Изложба, радионице и стручно тумачење
ПОВОДОМ ускршњих празника, Етнографски музеј овог викенда почиње с разноврсним садржајима који ће се одвијати у наредне две недеље.
04. 04. 2025. у 18:06
"ИСЕЉЕНИЦИ" У "ПАРОБРОДУ": У Мрожековој дуодрами играју Петар Михаиловић и Јанко Цекић
ПРЕДСТАВА "Исељеници", по мотивима комада "Емигранти" Славомира Мрожека, одиграће се у понедељак, 14. априла, у Установи културе "Пароброд".
04. 04. 2025. у 15:44
НИНА МРЂА ЗА "НОВОСТИ": Глума испред црног појаса (ФОТО)
ПОПУЛАРНА млада глумица Нина Мрђа већ првим појављивањем на малим екранима, 2013. године, улогом Радмиле Таралић у телевизијској серији и филму Радоша Бајића "Равна гора", освојила је симпатије публике широм региона.
04. 04. 2025. у 12:05
МОДЕЛИ НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ МАНАСТИРА: Нова поставка у Конаку књегиње Љубице
У КОНАКУ кнегиње Љубице, тачније у Сали под сводовима овог депаданса Музеја града Београда, данас у 19 часова биће отворена поставка модела најлепших српских манасатира. Биће по први пут да на једном месту, и у тако великом броју буду изложени хиперреалистични модели највећих достигнућа српске сакралне архитектуре.
04. 04. 2025. у 07:15
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.