СРПСКИ КЛАСИК И ЕВРОПСКИ ПИСАЦ: Тридесет година од одласка књижевника Борислава Пекића (1930-1992)

Пише Петар Пијановић

28. 06. 2022. у 17:15

НАВРШАВА се тридесета година од смрти Борислава Пекића. Те три деценије вероватно нису довољне да би се могло судити у којој је мери Пекићево дело отпорно на "подмукло деловање" времена и књижевне историје.

СРПСКИ КЛАСИК И ЕВРОПСКИ ПИСАЦ: Тридесет година од одласка књижевника Борислава Пекића (1930-1992)

Лондонске године Борислава Пекића / Фото Из књиге "Борислав Пекић портрет бунтовника"

Но, одређени знаци већ постоје. У поређењу са неким другим, изузетно даровитим, па и оствареним писцима којих више нема, Пекић се и даље чита, истражује и тумачи колико и за живота. Пошто он није деловао само у књижевности, већ, шире, у култури, као и политици, може се рећи да је укупни његов јавни ангажман током друге половине XX века битно допринео стварању узорних вредности у свим поменутим областима.

Пекићев књижевни значај у томе је што је он утицао на обнову и преусмерење српске књижевности како у прози тако у драми и мемоарско-дневничком жанру. Створио је изворан и препознатљив рукопис изузетно високе уметничке вредности. Његови романи и приповетке, стојећи у модернистичком знаку, у средишту обично имају приповедача или јунака чија су знања и књижевно искуство, као и сам живот, мера нашег света. Пекићева драмска, као и прозна дела на особен начин представљају мит и историју, савремене теме и сећање на будућност, настојећи да истраже у чему је смисао те путање. У мемоарима и дневницима Пекић је сведок свог времена и луцидни коментатор коме су лична искуства била само прилог за причу о историји бешчашћа и веома тескобном положају човека у модерним временима.

Фото Архива

Прва Пекићева књига ("Време чуда", 1965) има у својој подлози библијске повести. Оне су осмишљене знањем древних текстова и нових поетика, односно културне историје и идеја уопште. Такав начин градње новелистичког венца, мисаоне и обликовне новине које тај поступак доноси, откривају значај новог поетичког тока у српској прози. "Време чуда" открива и "јерес" писца који критички слика ауторитарни дух догме на којој почивају библијске истине. Виспрена критичка мисао у том циклусу повести и осталим делима овог писца оспорава различите митове и уврежене људске заблуде.

Пекићева проза јасно показује да њен аутор није само у служби приче, већ је и њен господар. Несклон духу једне књиге и бројним митовима старог и новог века, он као писац и тумач идеја, уписује у причу ауторску сумњу и апсурдан човеков положај у историји и у свету. Пекић на нов начин тумачи старе антрополошке обрасце и добро познате стереотипе у историји идеја. Његов значај и у томе је што је, као ретко који писац у српској књижевности, успео да изгради целовит књижевни систем у којем се слаже готово све што је створио као романсијер, приповедач и драматичар. Центар тог разуђеног система јесте капитално "Златно руно", роман-библиотека или дело са стотину лица. Из његовог тематског градива настали су још неки романи и драме Борислава Пекића. Из истог циклуса је и роман аутопортрет "Ходочашће Арсенија Његована", за који је аутор добио "Нинову" награду.

Изван тог тематског циклуса је антиутопијска трилогија коју чине романи "Беснило", "1999." и "Атлантида". Тако Пекић, полазећи од протомита у најстаријим слојевима "Златног руна", идући затим кроз библијску митопоетику у "Времену чуда", онда се крећући историјом у већини својих романа, стиже до сећања на будућност у поменутој трилогији. Ту су на делу дистопија и трансхуманизам "новог врлог света" који представљају отуђени човек, робот и чип. У тој причи затвара се круг човекове наде и вере у живот какав познајемо. То је и могући исход хумане повести, односно сталног "гурања напред".

Фото В. Данилов

Проф. др Петар Пјановић

Роман и прича о породици Његован јесу средиште Пекићевог књижевног света. Кад је тој причи "тесно" у роману или у њему не добија потпуни израз, она прелази у другу форму и постаје драма. На том преображају настале су и драме "Златно руно", "Цинцари или Корешподенција" и "Генерали или сродство по оружју". У "Златном руну" стваралачка сујета, у "Корешподенцији" циркуска фантазија, а у "Генералима" "уметничка" стратегија ратовања прете Његованима да изгубе оно што им је једино важно: прошлост, породица и посед. У другим Пекићевим драмама на делу је призматична слика људских нарави и судбина у свету који је изгубио равнотежу и аутентични смисао.

Осим "чистих" литерарних жанрова, пре свега у роману, драми и приповетки, Пекићев белетристички дар дошао је до изражаја и у прелазним или књижевно-научним врстама, као што су дневнички записи, мемоарска проза и есеји. Унутар такве поделе, која је због мешања жанрова доста релативна и нимало стриктна, могло би се рећи да дневнички и есејистички стил преовладава у књигама "Тамо где лозе плачу" и "Живот на леду", а мемоарски рукопис у тротомним "Годинама које су појели скакавци". С јаком аутобиографском нотом, та дела откривају и гене пишчеве лектире, трагове његових идеја и послова. Она сведоче разложну и изазовну, духовиту и иронијску реч, то јест пекићевски промишљену и мисаоно слојевиту, животну и уверљиву причу о себи и другима у једноумном добу.

Целином свога бића и деловања Борислав Пекић није био само писац, тј. homo poeticus. Био је и homo politicus, дакле личност која је својим идејама и активностима више од четири деценије давала пун прилог демократизацији живота код нас. Морални јавни гест, слобода и демократске вредности врхунска су начела овога писца. Она су утицала на његов ангажман и у политичком животу. То се види још од средине прошлог века када је постао члан забрањене политичке организације и због тога био осуђен на строгу затворску казну. Политичко деловање наставио је почетком деведесетих као члан Демократске странке. Писао је "непоћудне" текстове, као што је учествовао на јавним трибинама и бројним протестима. То је био дуг његовим младалачким идеалима. Све то, укључујући Пекићеву харизматичност и интелектуално поштење, омогућило је да стекне јавни престиж те висок углед и утицај у друштву.

Писац великих знања, просвећени европејац и критички дух са дужним разумевањем мислио је и писао о нашој карактерологији и историји. Пекић је имао култивисан национални осећај. Писао је да је српски народ бивао "стављан у положај да бира између нације и демократије (...) а да му никад није било омогућено да оба интереса изједначи и схвати као две шине истог колосека своје националне и грађанске еманципације и егзистенције". У другој прилици казао је како је "за демократију нација њена нужна стварност, за нацију демократија њен изабрани циљ". Он сам је мирио обе те вредности што у неким круговима није наилазило на подршку.

Однос према вредностима и критички поглед на свет открива Пекић чак и када суди о своме делу. Тако је истицао да је "Време чуда" његов ауторски промашај: причу о тоталитарним доктринама везао је за библијске теме и Христову личност уместо за свој, XX век и његове тиране, а да га на то "нико није терао. Нико осим властитог кукавичлука". И тај самопрекор писца, тј. његов морал, а пре свега то што је Пекић у књижевности и култури створио може да буде пожељан или узоран чинилац културе, па и њен образац. О томе треба водити рачуна, посебно данас када је српска култура на великом раскршћу.

Пекић је имао критички, али не искључив, него рационалан и одмерен поглед на нашу историју. Онима који су одбацивали ту прошлост приговарао је говорећи овако: "Ко са својом прошлошћу и својим поретком не уме на миру да живи, наћи ће се у рату са својом садашњицом". На то се наслањала и његова свест о значају српске књижевности и културе које су део европског културног круга. Таквом свешћу, а још више личним доприносима савременој књижевности Борислав Пекић је српски класик и европски писац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АКО ПОБЕДИМ, ПОНИШТИЋУ ТУ ОДЛУКУ! Марин Ле Пен уздрмала Кијев, обећала све мању подршку Украјини

АКО ПОБЕДИМ, ПОНИШТИЋУ ТУ ОДЛУКУ! Марин Ле Пен уздрмала Кијев, обећала све мању подршку Украјини

ДОК Украјина губи територију у рату против Русије, изгледа да ће подршка једном од највећих присталица Кијева ослабити ако крајња десница дође на власт на француским парламентарним изборима у недељу.

05. 07. 2024. у 20:12

СИНЕ МОЈ ЈЕДИНИ, ДОЋИ ЋЕ МАЈКА ДА ТИ ГРЕЈЕ РУКЕ, КАО КАД СИ БИО МАЛИ Мајка страдалог Мирослава (21) љуби његов дрес - СРЦЕ ДА ПРЕПУКНЕ

"СИНЕ МОЈ ЈЕДИНИ, ДОЋИ ЋЕ МАЈКА ДА ТИ ГРЕЈЕ РУКЕ, КАО КАД СИ БИО МАЛИ" Мајка страдалог Мирослава (21) љуби његов дрес - СРЦЕ ДА ПРЕПУКНЕ

МИМИ, сине мамин, шта ћу јадна сад без тебе? Па, зар дете које си тек добио да те не упозна, да не зна какав му је отац био? Тек је требало да живиш и проживиш, а због пустог динара, због зараде за хлеб и стан да ми одеш? Где је ту правда?

05. 07. 2024. у 21:24

Коментари (0)

ВЕЧЕРАС ДОЛАЗИ МЛАД МЕСЕЦ У РАКУ: Доноси велику енергију, а ево шта то значи за сваки хороскопски знак