Култура

МИ СМО УВЕК СА ОТАЏБИНОМ, АЛИ ОТАЏБИНА ЈЕ БЕЗ НАС: Сликар Саво Ракочевић о животу и Србима у САД

Ирена ВУЈАНОВИЋ

10. 07. 2022. у 14:30

СА деветог спрата високе чикашке зграде у Линколн парку шири се поглед ка прелепом језеру Мичиген, преко парка пуног разноврсног дрвећа у којем то мало језеро пејзаж чини још занимљивијим. Бајковит призор.

МИ СМО УВЕК СА ОТАЏБИНОМ, АЛИ ОТАЏБИНА ЈЕ БЕЗ НАС: Сликар Саво Ракочевић о животу и Србима у САД

Иза њега простиру се редови огромних чикашких облакодера. Од такве панораме застаје дах, али наш домаћин, сликар, писац, велики и цењени уметник Саво Ракочевић, седи у фотељи леђима окренут прелепом видику. Као да је навикао на њега, иако се на лепоту не можеш навићи, јер она је увек посебан доживљај. Али, уметник има свој прозор, онај који само он види, а који досеже до далеке прошлости и одлази у само њему знану будућност. Тај чудновати прозор описује све његове слике.

Дочекао нас је домаћински, галантно, и пожелео да са нама разговара, и са највећим задовољством, за њему омиљене "Вечерње новости".

Међу мноштвом слика великог формата из шездесетих година прошлог века када је, као млад уметник, дошао у Чикаго, до оних сликаних током шест деценија, до данашњих дана, као да смо ушли у тајновити уметнички времеплов. Зидови су препуни у каталозима широм света забележених уметничких дела са потписом нашег Сава Ракочевића. Зраче специфичношћу боја и садржаја. Све слике су окренуте ка прозорима - огледају се у прозорским стаклима, гледају ка парку и језеру, комуницирају истовремено и са природом и са америчком симболиком исказаном у специфичној архитектури небодера са почетка 20. века, али и са новим, све вишим зградама које парају облаке Чикага.

Уз кафу за великим кинеским столом, који је много старији од било које зграде овог познатог америчког града у којем деценијама живот гради и свој узорни печат оставља многољудна српска заједница, разговарамо са крепким уметником иако је ушао у десету деценију живота.

- Што су веће зграде, а све су огромне, човек је све мањи. Захваљујући води која га окружује, овај пејзаж и поглед на те монументе оставља позитиван утисак јер су воде повезане, па са њима одлазим далеко од Чикага до отаџбинских вода. Ми смо увек са отаџбином, али отаџбина је без нас.

* У Чикагу сте више од педесет година. Како сте га тада доживели и да ли се много променио од вашег доласка?
- Како сам доживео Чикаго? Никако. Како и шта човек може да доживи када је у неизвесности и не зна шта га чека наредног дана. И још се сети стихова: "Ноћ ме стигла у туђини". Остадох очекујући нека боља јутра. Чикаго се од тада није много променио, али се људи много брже и више мењају, у зависности од благодети које имају или немају.

* Зна се да је Чикаго највећи српски град у Америци. Да ли је могуће да се у њему наш човек осећа усамљено? Да ли се ви понекад осећате усамљено?
- Чикаго није српски град, мада у њему живи већи број Срба него у другим местима Америке. Независно да ли су у питању Срби, човек може да се осећа усамљено. Или не. Како ја могу бити усамљен када сам стално у контакту са природом? (Окренуо се ка прозору и погледао ка парку у своју врбу коју је пре много година посадио испред зграде где живи. Иако упечатљив, његов осмех одавао је осећај неке загонетне сете. Као да је у мислима негде одлутао).

УМЕТНОСТ И НОВАЦ

* ОВО је град уметности, великих уметника...

- Да, у Чикагу се налази светски познат музеј у којем можете видети дела светских мајстора. Паре су увек биле важне, а данас посебно. Мање се мисли колико је нешто уметничко достигнуће, а више за колико се може продати.

* Кога сте од Срба срели када сте дошли у Чикаго и ко вам је остао у сећању?

- Срео сам многе, које сам хтео да видим, и оне које нисам желео. Од свих тадашњих виђенијих људи емиграције, од краља Петра, до војводе Ђујића. Кад сам се срео са Ђујићем, човеком снажног изгледа и продорних очију са густим веђама, уливао је страх. Осећао сам се пред њим много мањи него што јесам. Али, кад је проговорио, имао је танак глас, па је све опажено пало у воду. У то време председник Српске народне одбране био је др Урош Сеферовић. Био је цењен у америчком друштву и, колико је могао, утицао је у корист српских интереса. Добро сам знао доктора Слободана Драшковића, који је у Чикагу основао културни клуб "Свети Сава". Често смо се виђали и имали дуге разговоре. Давно је то било.

* Шта је сада са српском емиграцијом у Чикагу?
- Политичка емиграција је у гробовима, издужујући сенке ка отаџбини.

* Живели сте и стварали у овом граду, али је интересантно да вам он никада није био инспирација?
- Немам, стварно, интереса за тако огромне зграде, где су људи једва видљиви и у којима живи и царује усамљеност.

* Па где сте онда налазили инспирацију?
- Ја не видим и не разумем како људи схватају инспирацију. Код мене готово и не постоји инспирација која се схвата као таква. Постоји доживљај и мисао и неко стално присуство онога што доживљавамо.

* С обзиром на то да овде живите више од пола века, да ли се сматрате америчким или српским сликарем?
- Ја сам српски сликар, мада немам ништа против ако ме неко усваја и као америчког сликара.

* Имам прилику да видим и ваше скице и запажам да се на њима често провлаче птице. Шта оне за вас значе?

- Слободан лет када нису у кавезу. Птица једино може бити слободна ван кавеза. Жао ми је људи који живе у кавезима, верујући да су слободни. Њих притиска усамљеност где нема васкрсења.

Ту је био крај нашег разговора. Није желео да говори ни о чему актуелном, само је погледао своју љубимицу, жуту папагајку Кику, и рекао:

- Васељенски дах свету открива и шаље изнова да буде што је био.

24. 06. 2022. у 22:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 11

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17