БЕЧКИ АГЕНТ ЈИРЕЧЕК ПИСАЦ ИСТОРИЈЕ СРБА: Како су Хабзбурзи измишљали прошлост Балкана

СРБИ, као и остали Балканци, себе често спознају туђим очима, у светлу предубеђења и интереса научника великих сила који су им писали "националне родослове".

Доказ из 1890. да Београд није био оријентална касаба , Фото Приватна архива

Најзначајнији међу њима је Јосиф Константин Јиречек, аустроугарски филолог, историчар, дипломата и политичар чешке националности, који је 1911. објавио чувену "Историју Срба" која се и данас често представља и прихвата као апсолутна истина о српском народу, иако је превазиђена новим доказима и сазнањима.

Ту синтезу из пера бечког професора је редиговао и мењао његов ученик, Јован Радоњић, па ни стручњаци не могу да разазнају шта је оригинални текст којим је Беч Србе представио Европи. Зато је изузетно драгоцена управо објављена збирка старијих и аутентичних Јиречекових студија под именом "Србија - Земља и народ у средњем веку" чији је приређивач и уредник историчар Борисав Челиковић, а издавач "Службени гласник".

Ово дело изазива озбиљну запитаност о делу и мотивима најутицајнијег историчара Балкана. Већ кроз биографије на почетку књиге које су писали његови ученици, доцније утицајни српски и југословенски историчари Јован Радоњић и Никола Радојчић, назире се Јиречекова припадност кругу научника које је Беч задужио за рад на балканским народима.

Фото Приватна архива

Сам Јиречек се у студијама представља на два начина, некада као службеник Беча који даје научни ауторитет "примењеној историји" писаној по хабзбуршкој агенди, а други пут као заиста врсни историчар.

Прва улога је најуочљивија у путопису "Србија, земља и народ" из 1875. где кроз добрим делом измишљену слику предела и људи даје будући наратив Запада о нацијама Балкана, који је и данас актуелан. Он описује Београд као оријенталну касабу од нахерених кућерака и џамија, иако други путописи и фотографије из исте године показују српску престоницу урбанизовану по европском узору. Он наводи да у Београду има највише Срба, а затим Бугара чија је "пространа отаџбина од Охрида до Варне" и наставља набрајањем: "Босанци своју главу са дугом светлом косом обавијају црвеним или белим турбанима. Види се ту и Црногорац који се гордо креће у црној капи фустанели... У Београду се чује и мелодични румунски, и подунавски и македонски. Крупни Арбанас (Албанац) са дугим брковима, говори својим прајезиком, најстаријим на полуострву..."

Поменута црногорска капа "фустанела" је у тадашњој интерпретацији била део националне ношње албанског племена Тоске, а Јиречек је не само у путопису, већ где год је могао у студијама убацивао тезу да су Албанци "народ најстарији". Управо на тој бечкој политичкој измишљотини Албанци сада покушавају да, позивајући се на "право прастановника", присвоје не само непроцењиву српску баштину Косова и Метохије, већ све артефакте од каменог доба наовамо. Путописац Јиречек наступа са бечким презиром према Србима и драматизује своје путовање измишљотинама, али врло прецизно извештава о распореду, бројности и наоружању српске војске.

Фото Printskrin

Поредећи његов путопис са онима које су раније писали барон Хердер, Ото Дубислав фон Пирх, или отприлике у исто време Каниц, Јиречек се препознаје као Словен који је спреман на све да би се додворио германској круни. Сасвим другачији Јиречек, прави научник, представља се у студијама "Војна цеста од Београда за Цариград" и "Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем веку", мада је важно напоменути да су и та открића у пракси користила и бечка министарства привреде и војске 19. века.

- Јиречек је оставио иза себе дело од изузетне научне вредности, али се мора непрестано имати на уму да је он био изнад свега у служби своје државе, Хабзбуршке монархије, док је истраживао историју народа који су били у интересној сфери Царства - указује Челиковић. - Чех Јиречек је припадник словенске организације, али је она била у служби хабзбуршке круне, са задатком да словенско становништво путем науке учини државотворним и вернијим поданицима. Беч се истовремено са другим великим силама жестоко надметао за увлачење у своју интересну сферу нових држава на Балкану. Важан део те кампање било је наметање "културног кода" које су у будућности те нације требале да прихвате као свој. То вам је као када је Рим ширио хришћанство на варваре, па би народи који приме веру улазили у круг оних "изабраних за спасење", истовремено се духовно потчињавајући царству. Данас нешто слично слушамо о "изабраним народима" ЕУ и "некрстима" ван њених граница.

Јиречек је у великом стилу ступио на научну позорницу са само 22 године, када је 1876. објављена његова "Историја Бугара" непосредно пред рат у коме је руска војска ослободила и створила кнежевину Бугарску, која је после Берлинског конгреса пришла германској интересној сфери.

Саговорник "Новости" наглашава да Јиречек није имао превелики утицај на српску историографију 19. века која је већ имала континуитет. Њени великани, као што је Стојан Новаковић, имали су критички став према Јиречековом раду, у коме је он српску баштину упорно гурао у неку непостојећу јужнословенску.

- После мајског преврата 1903. године, када са династијом Карађорђевић стиже и југословенска идеја, Јиречекови ученици почињу да пишу заједничку историју јужнословенских народа, које реално нема, а српска историјска баштина служи за стварање историје других народа. Јиречек је несумњиво био врхунски историчар свог времена, али и службеник своје државе која му је омогућила да окупи добре ученике са Балкана, обучи их по бечкој агенди и врати у матичне земље. Тај процес очигледно још траје и зато је било важно сакупити и објавити Јиречекове студије.

Фото Б. Субашић

ТАЈНЕ ИСТОРИЈЕ

ЧУДОМ или захваљујући поузданим информацијама бечких агената, објављивао је историје Бугара и Албанаца баш уочи њиховог настајања. Синтезу прошлости Срба представио је 1911. пред балканске ратове којим се Србија вратила на старе територије, изузев јадранске обале. Баш у тренутку када је Беч стварао Албанију да спречи излазак Србије на Јадран, Јиречек се бавио писањем историје Албанаца, које је назвао потомцима Илира, староседелаца Балкана.

Препоручујемо

Свет

0 0

ЧУВА БРАТСТВО РУСА, СРБА И УКРАЈИНАЦА: Споменик у Украјини - на њему моћан натпис на три језика

16. 07. 2022. у 07:52

Панорама

0 0

ИМАЈУ ПОСЕБНО ЗНАЧЕЊЕ: Ово су најстарија српска презимена

15. 07. 2022. у 12:08

Култура

0 0

СА НЕБОМ У КОСИ: Песничка књига "Благослови" Бранислава Матића представљена у Српској књижевној задрузи (ФОТО)

08. 07. 2022. у 07:40

Култура

0 1

ГРЦИ, КАО И СРБИ, УБРЗАЛИ НАЦИОНАЛНО САЗРЕВАЊЕ У ЕВРОПИ: Уплив европских сила на расплет рата за ослобођење Грка

26. 06. 2022. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације