ВЕЛИКАН НА КЊИЖЕВНОМ ТРОНОШЦУ: "Градац" о Симовићу

ПИСАЦ огромне ерудиције Љубомир Симовић (1935) ствара своје дело на вертикали од земног до небеског, следећи сопствени стих, "ово није небо, већ земљино огледало". Ово истиче критичар Јасмина Врбавац, која је приредила изузетно богат и добро осмишљен двоброј часописа "Градац" посвећен великану савремене српске књижевности.

"Градац"

Указујући на огроман и изузетно разноврстан опус овог аутора, приређивач напомиње како је песништво његова насушна потреба, прапочетак и корен свих упоришта:

- Написао је "само" четири драме ("Хасанагиница", "Чудо у Шаргану", "Путујуће позориште Шопаловић", "Бој на Косову"), али какве - све четири су сврстане у сам врх српског драмског израза! Написавши и поему "Субота", спојио је оба, у његовом стваралаштву доминантна жанра - поетски и драмски. А онда, као трећа нога књижевног троношца, Симовић пише своје једино прозно дело, хронику-роман "Ужице са вранама".

У тексту који је својевремено написао, такође класик, Миодраг Павловић, наводи, како се нико од српских песника, последњих деценија, није тако убедљиво вратио свом завичају:

- Ужице, околна села, планине, пропланци, језик ужичког краја, архајски менталитет, стална су унутарња обнова Симовићевог песништва. Није реч само о носталгичном повратку у родни крај; песник се никада и није отуђио од свог изворишта, али је повратак био могућ као сазнавање свих пресека кроз историју свог краја, његове патње, хтења, говорења.
Симовићево песништво, према мишљењу Бранка Кукића може се окарактерисати као трагедија једног времена и једног народа, али и као трагедија човекових предака и потомака.

- Од хуморног до црнохуморног, од иреалног до реалног, од питалице до клетве, од храбрости до бесрамља, од пасторалног видика до ратног хаоса, од надања, до демагошког лавиринта, од гротескне алегорије до загробног слома свих вредности, неуморно се креће Симовићев песнички дух - пише песник и есејиста Мирко Магарашевић.

Називајући Симовића песником горке ведрине, Звонимир Костић је у надахнутом тексту забележио:

- Ма колико нам искуства била суморна, а пут којим идемо пун неизвесности не јењава у нама дах бодрости. Наталожена и пречишћена историјска свест, интерферира овде са свешћу обичног горког живота сиротог и убогог света. Смех је тај, чини се, који одјекује као последњи: али је тај смех прошао кроз мучно искуство горчине.

У часопису је и опширан и веома убедљив прилог Зорана Глушчевића из 1984. поводом песничке збирке "Источнице", која је жестоко политички нападана, али и брањена од писаца и критичара. Међу корицама су и песме, путописи и записи Симовића, посебно је видљив онај о мајци, есеји о скулптурама Олге Јеврић, сликама Радомира Рељића, ретроспективи Душана Оташевића, као и текстови о блиским му писцима Драинцу, Андрићу, Бранислава Петровићу, Винаверу, Стерији, Десимиру Благојевићу. Објављено је и неколико Симовићевих интервјуа.

- Националним вредностима се манипулише, било да их глорификујемо, било да их оспоравамо. Код нас све толико врви од предрасуда и манипулација, да је свака интерпретација унапред сумњива, унапред компромитована, унапред осуђена. Са ових или оних позиција. Универзално и национално се представљају као међусобно искључиви, а они то нису. Универзално се реализује у вама, у мени, у сваком појединцу, оно се храни оним што налази у националном и појединачном - рекао је Симовић у интервјуу, за "Новости", 2008. године, објављеном о овом часопису.

Препоручујемо

Култура

7 23

НАСРНУЛИ И НА ВУКА, ЦРКВУ И СРПСКИ ЈЕЗИК: Хрватски академици осудили "Декларацију о границама српскога језика"

20. 07. 2022. у 13:30

Култура

0 1

СНОВИ СТРЕЉАНИ ПОД ПЕТРОВАРАДИНОМ: Изложба Данице Јовановић у Минхену, где је студирала уочи Великог рата

20. 07. 2022. у 16:00

Тенис

0 0

НАЈЛЕПША ФОТКА СА ЛЕТОВАЊА: Тата Новак са Стефаном - ово ће мали наследник сигурно памтити

20. 07. 2022. у 08:19 >> 08:19

Београд

0 0

КРШТЕЊЕ У БЕОГРАДУ О КОМ СЕ ПРИЧА: Торта као Храм Светог Саве - и то није све (ВИДЕО)

19. 07. 2022. у 18:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације