РАДЕ ТАНАСИЈЕВИЋ, ДОБИТНИК "ЖИЧКЕ ХРИСОВУЉЕ“: Не смета ми кад кажу да сам песник села
ТРАДИЦИОНАЛНО на Преображење у манастиру Жича уручена је награда "Жичка хрисовуља".
Фото: Г. Шљивић
Овога пута признање за целокупан песнички опус добио је Раде Танасијевић (1962). Жири га је препознао као једног од оних аутора који видају, изранављен и избогаљен, српски језик. Препознао је жири и да припада ретком соју "истинских песника земље", ако под тиме разумемо потпуност припадања своме наслојеном, живом језичком тлу. Таква припадност не спутава му песничке потенцијале, него их само дубље укорењује.
Танасијевић је рођен у селу Дражевац, код Обреновца, где и данас живи од земљорадње. Објавио је седам збирки песама, једно прозно дело и четири књиге за децу. Заступљен је у више антологија савременог српског песништва, као и у једној на шпанском и једној на немачком језику. Добитник је још неколико значајних књижевних награда. А да ли награде делују на њега као подстицај или опомена да мора да ствара истим интензитетом, Танасијевић, за "Новости", каже:
- Награде као и покуде не делују на будуће стваралаштво. Награда пружа могућност да на други начин посматрам извесне обесмишљене периоде у свом животу. Можда ћу написати још десетак песама, добрих или лоших, свеједно. Можда ће се то десити у наредних десетак година. А, можда ћу их написати идуће недеље.
Фото: Г. Шљивић
* Жири за доделу "Жичке хрисовуље" дефинисао је ваш песнички опус као умну лирику земље коју на српском обрађујете. Смета ли вам кад кажу да сте "песник села", видите ли себе другачије?
- Не смета ми кад кажу да сам песник села. Човека умногоме одређује и оно чиме се бави, што је његов хлеб. Неспоразум настаје када се ствара стереотипна слика о песнику сељаку који пева римовану десетерачку поезију о најчешће пројектованој фолклорној традицији. Одавно смо захваћени вртлогом промена. Оно што је урадио професор Драгиша Витошевић средином прошлог века обједињујући поезију Пауна Петронијевића, Србољуба Митића, Добрице Ерића и других, најпре у часопису "Расковник", а затим у двема антологијама "Пастир тражи дно неба" и "Орфеј међу шљивама" свакако је драгоцен део наше књижевности.
* Који су дани најлепши у животу на селу? Да ли сте неке од тих дана преточили у песме?
* Писали сте о комшијама, пијанцима, причалицама, о пчелама, деци, мајци, другим уметницима, дражевачким херојима, а да ли сте написали песму о свом земљаку Александру Леки Ранковићу?
- Нисам написао песму о Леки Ранковићу. Други човек комунистичке номенклатуре у социјалистичкој Југославији заслужује озбиљну историјску студију.
БИКОВ РОГ У КЊИЖЕВНОСТИ
РАНО сам дошао до сазнања да је писање песама истовремено и излагање опасности. Касније сам сјајно тумачење својих страхова нашао у тексту Мишела Лериса "О књижевности посматраној као борба с биковима", који се налази на почетку његовог романа "Доба зрелости". Укратко: у борби са биком тореадор се излаже смртној опасности. Без тих смртоносних рогова у арени, читав ритуал био би само безопасан балет. Каквој се опасности излаже писац, уметник? Шта је улог? Постоји ли тај биков рог у књижевности? Шта је то што повезује уметника са убицом бикова? Схватио сам већ при првим покушајима писања поезије да је Песник неко ко је свој улог на почетку свесно заложио. И преостаје му једино да људске покушаје да господаре временом, и да играју улоге демијурга, посматра са осмехом и жаљењем - написао је Танасијевић уместо увода у збирци изабраних песама "Ствари око мене убрзано старе", коју је објавила краљевачка "Повеља".
* Живимо у времену и на простору у којем владају таблоиди, ријалити програми и турбо-фолк култура. Имају ли песници моћ да мењају стварност набоље?
- У неку руку ми живимо у Хакслијевој визији света. Или је то самоостварујуће пророчанство. Подсетимо се, у Хаксилијевом свету влада диктат младости, лепоте, богатства, среће и здравља. У свему влада тиранија среће. С друге стране живимо у свету пројектованог страха. А, страх је, како каже пољски социолог Зигмунд Бауман, неисцрпни ресурс од кога живе банкари, политичари, видљиви и невидљиви моћници овог света. Најбољи међу песницима могли би бити честице те побуне.
* У којој је мери песник нашег времена далеко од сваке могућности да идеализује било свој положај, било улогу поезије?
- Аура коју су некада носили песници око главе, завршетком романтизма депонована је у оставе и шкриње. Ипак, иако савремена поезија говори најчешће у презенту и првом лицу једнине, није изгубила моћ да препознаје и чита знаке времена.
* У једној песми питате се "како изгледа свет када се уклони копрена страха". Да ли је страх излечив?
Фото: Г. Шљивић
* Уврежено је мишљење да се од поезије не може живети. Може ли се данас опстати на селу?
- Да, од поезије се не може живети. Верујем да на такву могућност нико не рачуна. Поезија је сама себи плата, ово нам дошаптава свети Тома Аквински. Нажалост, под налетом корпоративног капитализма огроман број малих пољопривредних произвођача пропада. У тешким временима, која су можда опет пред нама, мали земљопоседници су спасили Србију.
* Направите нам лични кроки вашег села Дражевац.
- Написао сам горки стих: "Никада нећу напустити своје село/ овде имам све што ми недостаје". Нисам једини који је своје родно место претворио у стално место боравка, у острво. Песник Раша Ливада поручује: "Иди на острво/ да не постанеш острво." Не напуштати свој завичај значи бити лишен нових и нових сензација. Али, постоје путовања и путовања о којима говорим у својим књигама.
* Својевремено сте изјавили да је ваша највећа награда - надимак Песник...
- Сваки пут док трактором пролазим поред школе, хор деце виче за мном: "Песник! Песник!", не би ли ме исмејала. Чини ми се да се у том часу осећам срећно. Радовао сам се што су ме истим повицима дочекали кад сам се вратио из Краљева.
ПОВЕЉА, ИКОНА, ЗБОРНИК
ПРИЗНАЊЕ "Жичка хрисовуља", које чине уникатна златнопечатна повеља и икона Преображења Господњег, овогодишњем лауреату уручени су, по традицији, у Жичи на Преображење. Поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа, у склопу манифестације Жички духовни сабор Преображење, који ће се ове године одржати у октобру.
* Могу ли деца која одрастају уз компјутере и видео-игрице да разумеју ваше приче и стихове, као, на пример, оне објављене у књигама "Увод у њиву" и "Шазбука"?
Препоручујемо
"ДРАИНАЦ" ПРИПАО AЛЕКСИЋУ: Саопштено име добитника награде у оквиру Прокупачке смотре
18. 08. 2022. у 11:30
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"МАНДА МИ ЈЕ БИО КАО ОТАЦ" Окановић се не мири са губитком: "Често желим да га позовем, не могу да се навикнем да га нема"
"ВЕЛИКА је срећа и радост што сам радио са тим људима, али и велика туга што ти људи више нису са нама..."
14. 11. 2024. у 11:57
НИ ОН ВИШЕ НЕ БРОЈИ ЉУБАВНИЦЕ И ДЕЦУ: Џонсон био са студенткињом, па хтео да јој среди посао - сви скандали бившег премијера
БОРИС Џонсон је поред политичке каријере, успео да изађе на крај са бројним љубавним бродоломима, аферама и разводима.
13. 11. 2024. у 14:14
БОРБА СА ОПАКОМ БОЛЕШЋУ: Брена молила доктора да је спасе, не жели да умре од рака
"УЖАСНЕ слике су ми пролазиле кроз главу."
14. 11. 2024. у 08:31 >> 12:34
"МЕЉАК ЈЕ СУМЊИВ!" Ђинђићев телохранитељ о серији "Сабља": Нема везе са чињеничним стањем
ДА ли серије могу да разјасне историјске догађаје као што је атентат на Зорана Ђинђића?
14. 11. 2024. у 11:02
БИКОВИЋ ПРЕКИНУО ИНТЕРВЈУ У РУСИЈИ: Не због тога шта су питали, него због тога ШТА НИСУ
"ДАНАС живимо у таквом времену, није могуће живети у потпуности сакривен. Свако може ако жели да те нађе, а то није нормално"
13. 11. 2024. у 19:31
"НИСАМ НАИВАН И ГЛУП, НИКАДА НЕЋУ КЛЕКНУТИ НА КОЛЕНА!" Фудбалер одбио да испоштује минут тишине и одушевио пола света!
Дан примирја, који се обележава једанаестог новембра као сећање на датум када је 1918. године, 11. 11, у 11 часова и 11 минута, потписано примирје којим је почела да се ставља тачка на Први светски рат, више се не доживљава свуда исто.
13. 11. 2024. у 18:17
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)
МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.
12. 11. 2024. у 15:47
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
НАЈВЕЋИ ЈАТАК "ЗЕМУНАЦА" Она је била последња линије одбране клана - у кући крила килограме кокаина, а онда им пресудила
ПОСЛЕ убиства Ђинђића, она се представљала као Зорица Весић и купила је салаш у месту Путинци, где се једно време скривао врх земунског клана.
13. 11. 2024. у 10:23
Најновије из рубрике
"СЛАВИМО ПУЧИНИЈА" У БЕОГРАДУ: Век од смрти великог композитора обележава се низом догађаја Народном позоришту
ПОВОДОМ стогодишњице смрти Ђакома Пучинија (29. новембар 1924.), Народно позориште обележава годишњицу великог композитора репертоаром под називом "Славимо Пучинија".
14. 11. 2024. у 06:30
КАД СЕ ДУША "ПРОСПЕ" ПО БЕЛИНИ: Прва самостална изложба слика модног дизајнера Бате Спасојевића (ФОТО)
ТРИ деценије каријере наш прослављени креатор Бата Спасојевић обележава са два догађаја - уобичајено модном ревијом (одржаће се 18. новембра), али и неочекивано, бар онима који му нису блиски, првом самосталном изложбом слика, која је отворена у једном престоничком хотелу.
13. 11. 2024. у 22:47
АНЂЕЛИ НОВОГ ДОБА: Радови Љиљане Бурсаћ у Блок галерији
ИНТЕРАКТИВНА, мултимедијална изложба Љиљане Бурсаћ, под називом "Анђели новог доба ОАЗЕ", биће отворена у новобеоградској Блок галерији (Јурија Гагарина 221), у петак, 15. новембра, у 19 часова.
13. 11. 2024. у 19:27
ТРАДИЦИЈА НИЈЕ КОПИРАЊЕ: Пројекат др Дијане Милашиновић Марић у Конаку књегиње Љубице
ИЗЛОЖБА настала као део пројекта др Дијане Милашиновић Марић "Традиција као критеријум", која ће бити отворена у суботу 16. новембар, у Конаку кнегиње Љубице, у 18 часова, представиће дела 16 уметника који су одговорили на тему "Моравска Србија".
13. 11. 2024. у 18:47
ГОСТУЈУ "ЉУДИ ОД ВОСКА": Представа Ивана Алача на сцени ЈДП
У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ драмском позоришту, у уторак 19. новембра,гостује представа "Људи од воска" Мате Матишића( режија Иван Вања Алач) и продукцији Народног позоришта Сомбор.
13. 11. 2024. у 18:44
Коментари (0)