БИТИ СРБИН: ПРОКЛЕТСТВО ИЛИ БЛАГОСЛОВ? Славни француски писац Патрик Бесон написао књигу о Новаку Ђоковићу

УГЛЕДНА француска издавачка кућа Louison еditions објавиће у октобру нову књигу француског писца Патрика Бесона (1956), посвећену нашем тениском асу, под називом "Djoković, LE REFUS", а превод на српски језик изаћи ће у "Чигоја штампи" (преводилац Татјана Шотра) 5. септембра под насловом "Ђоковић: Одбијам - Рат звезде".

Фото: М. Вукадиновић

Поводом промоције овог издања, велики пријатељ Србије, ангажован у француској и српској јавности у одбрани српског народа у периоду од 1995. до 2000, књижевни критичар, новинар и полемичар ће доћи у Србију.

- Као велики познавалац, оштроуман аналитичар и критичар глобалистичких кретања у свету, политичких, економских и социјално-културних, Бесон је велики борац за очување правих традиционалних вредности и у том светлу, а кроз свој лични доживљај, пише слојевито дело, у којем наспрам погубних манифестација "напредног" света, у личности Новака Ђоковића, осим јединственог спортисте, препознаје све оне моралне, духовне и дубоко хумане квалитете неопходне за опстанак људске врсте - каже Татјана Шотра.

Фото: Г. Чворовић

ГЛЕДАОЦИ тениских мечева су тенисери, аматери сликари који долазе да гледају како један Микеланђело у шортсу осликава свод Сикстинске капеле.

Рекао је не, не толико гласно. Пре би се рекло да је то не прошаптао, али, шапат једног дива подигне огромну буку. Маса људи мрзи инјекције, поготово када не знају шта је у шприцу. Вакцине првог РС вируса из 1978: примали су их четири до пет пута у истом дану. А за ручак бистра супа. Војници би у касарнама набавили гајбу пива и пили би све док се не комирају. Кад би се повратили, бацили би их у рупу. Један од њих је отишао у тврђаву зато што је напаствовао цимера из ћелије. Био је платинастоплаве косе, светлоплавих очију.
Србин је рекао не. На српском: не. То не на грчком значи "да". Да и не: наравоученије. Моје. Једно да и једно не нису противречни. То је тај српски обичај да се "да" увек каже уз прећуткивање, досаду, презир.

Фото: Новости

БИТИ Србин: проклетство или благослов? Србија, да ли је то земља? Идеја? Стање? Може ли се дефинисати један народ? Али ако не може, зашто онда разговарамо о народима? Југославија: мелтинг-пот. Не дирај у мој мелтинг-пот. На крају последњег века - којом је само брзином двадесети век постао последњи - десило се етничко чишћење: странци су побегли из Србије. Да би нестали сви проблеми имиграције, треба бити одвратан и непријатан према посетиоцима, тако се имигранти исељавају на друга места. Срби се нађу сами међу својима, али ни тиме нису задовољни. Србин није задовољан. Његова земља је као Аустрија после распада Аустроугарске. Од тог славног али драматичног времена Беч је све до данас на опрезу. Град о коме су некада сви причали сада се претворио у град о којем се најмање говори у Европи. Аустријанци 2022. године живе у радости анонимности. Да бисмо живели срећно, живимо скривени у Шенбруну.

Фото: Новости

Пошто се штампа жалила на Новакову склоност ка паралелним медицинама и његову интолеранцију на глутен - мада ни једно ни друго не представља злочин против духовности - сада му пребацује национализам, реч непријатна за патриотизам. Национализам то је за друге патриотизам. Тенисер се није довољно одрекао земље свог детињства. Морао би сваког јутра на радију, на телевизији и на, донедавно, друштвеним мрежама, да осуђује активности због којих су се неки српски политички и војни лидери као кривци предали, тридесет година раније. Новинари нападају Новака што није довољно оштро критиковао године под Милошевићем. Сматрају да, док исцртава срце по утабаној подлози Ролан Гароса, заборавља да је постојала Сребреница и Сарајево. Узалуд ће Новак објашњавати да је на почетку југословенског рата имао пет, а на крају дванаест година, то извињење неће бити довољно представницима медија. Они ће искористити несрећну аустралијску аферу да тенисеру додају још један слој национализма. Одбијање вакцинације = мржња према демократији. Уосталом, зар Новак, после свог одласка из те катастрофе у проклетом Мелбурну, неће одјурити у Црну Гору, свето извориште српског народа, као што је Украјина извориште руског? Она незаборавна Будва, лета 1995. Оне групе високих препланулих девојака које круже по пешачкој зони, налик двоколицама Бен Хуровим. И тако до јутра. Призор толико леп да понекад помислим да сам га сањао. Оно што је једино сигурно, никада га више нећу видети.

Неколико стотина људи чека Ђолета - Нолета, како га зову милиони, њему блиских, Срба - да изиђе из авиона. Родитељи су уз њега: зар не излази из затвора? Не обраћа се медијима.

Учиниће то касније за Би-Би-Си. Када буде добро размислио шта неће рећи. Свака реч коју изговори садржи замку коју би он радије избегао. Узети реч значи преузети ризик, поготово када вас цела планета слуша. На почетку беше реч, али су на крају коментари.

Градоначелник Будве поклања тенисеру повељу почасног грађанина уз изјаву: Својим напорима и својим радом показали сте како се треба борити за своју породицу и за свој народ. Да ли Новак помисли на своје венчање, прослављено осам година раније у тој истој Црној Гори? Или мисли на своју немогућност да се потчини, да се савије, да послуша - он, најдисциплинованије биће у тениском свету. Ову вакцину, не, неће је примити, па макар га коштала пласмана, каријере, живота. Кад би је примио, он не би више био Новак, не би био Ноле. Био би само светски број 1, један међу десетинама других.

Шта је то Србин? И зашто би се око њега правио тако велики случај? Седам милиона особа, тајанствених, расејаних, усредсређених, једноставних, префињених, задовољних, свежих, скромних, спорих, помирених са судбином, култивисаних, презривих, расипних, атлетских, мирољубивих, кивних, узнемирених.

ГОДИНЕ 2022. Новак проводи Божић и православну Нову годину (7. и 13. јануар) у неком аустралијском центру за притворенике. Разапет на крсту заслугом светске штампе. Могао би међународно добро здравље изложити опасности. Како да човек не поверује у Бога, када неко, ко је одгојен у пицерији, чак и у дублу стигне до финалног такмичења у Вимблдону? Гомила света у молитви. Трава рајског зеленила. Случајност не може бити творац једног тако организованог бића - и једног тако савршеног света, рачунајући и његове ужасе. Ђоковић верује у свевишњи ауторитет који је творац његовог тениског талента. Он се изјашњава као православни хришћанин, што је његова грешка, његова веома велика грешка: свако на кугли земаљској има право да верује у Христа, али када то долази од једног милионера у шортсу, с рекетом и још српске националности, јавно мњење сматра да ту нису чиста посла. Неподобно. Несигурно. n

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације