Олуј изнад Фрушке горе
Данима сам се питао шта да кажем данас о Бранку у његовој школи, у најстаријој српској гимназији, са овог места на којем сам пре тачно четрдесет шест година стајао сав устрептао и примао награду са његовим именом за свој песнички првенац. Куд год да сам се померио тада, он је био ту: огроман, невидљив, и стајао нада мном, заштитнички. Тог дана, једино тог дана, био сам као песник заштићен од свега.

Снежана Бојић
Шта бих, данас, могао да кажем?
Не верујем да се данас, после свих сазнања, моја представа о Бранку много разликује од других. Па ипак, свако Бранка доживљава као свог. A шта је и ко је био Бранко?
Бранко је у правом смислу био олуј. Са њим је дошло све што младост прати. Био је оличење снаге и ведрине, разузданости, изазовног еротизма: О да чудна ваљушкања /По зеленој трави /О да чудна љуљушкања / Да т' подиђу мрави... Ко је до тада то смео у српској поезији, тако изазовно, дрско, отворено... о љубави два млада бића, језиком који се разуме, којим се говори на сокаку, у крчми, да пише и печата књиге? Ко је смео да стави прст на уста и да заштитнички позове, шапатом, да се не говори никоме о узбудљивом призору који крије заштитничка липа? Липа брсне гране шири / Шапће дану сјајну / Вири данче бели, вири / Али чувај тајну...
На његовим стиховима у српску поезију се уселила узбудљива веселост живота. Нема ни пре, ни после Бранка песника који је тако славио живот: са толико усклика, позива на игру, у природу, у средиште аркадијских слика у којима ће младост и лепота бити слављени песмом.
Можда је најбоље, у само једној реченици, Бранкову природу изразила Исидора Секулић: "Бранко је редак Словен и Србин који је имао храбрости да буде срећан; - на подлози патриотизма; на подлози пронарођавања књижевности кроз снагу језика који је и Бранковим радом постајао херој наше духовне стварности". Тако је о њему говорила мудра Исидора.
Бранко се појавио у правом тренутку, на правом, месту, онда када је српски народ стицао свој идентитет уобличавајући физиономију језика. У њему је Вук добио првог прегаоца који је био кадар да једну праву замисао отелотвори и да у њу уложи све: младост, таленат, дело... Његова представа о српском књижевном језику била је шира од Вукове. Он је у своје песме уносио вокабулар са читавог српског говорног подручја. И, да је поживео дуже, да је написао више - његове би песме биле изражене речима са свих српских говорних простора. Јер и у песме које је написао он је слободно уносио народне речи, ма одакле оне биле. Од четири хиљаде речи, колико их има у Бранковој поезији, "око две стотине се не налази у Вуковом речнику". Педантни Светислав Вуловић бележи да су његове песме писане језиком којим се онда говорило у Војводини, али и да је Бранко захватао са разних врела: из Црне Горе, Србије, Херцеговине, Босне, Хрватске, Далмације, Дубровника, Крајине, Јужне Србије, Шумадије...
Творац новог песничког језика је смео да начини такав замах. Њему је било дато: да улети као млад ветар у учмалу, устајалу, схоластичку атмосферу и унесе свеж језик који опија и доноси нове боје, звукове и слике, да онима који ће тек доћи широм отвори врата и прозоре за струјање српског језика. Зато његова појава, међу онима који не воле промају, није дочекана аплаузима. Пре су је сачекала негодовања и звиждуци. Јован Стерија Поповић пише како је то "поезија детиње несташности, непокривене похотљивости, неразборите самопоузданости, бестидне грубости, крајњега незнанства о људима и стварима".
Као што је у свему био први, Бранко је био и први српски песник који је био забрањен. Рука карловачке митрополије, главног Вуковог противника, пружила се далеко. Бранкова прва књига песама била је забрањена у Београду. Но, у Бранкову одбрану устаје у Бечу млади Ђуро Даничић који тврди да "до данас ниједан учени Србин није овако пјевао као овај Радичевић", а у Загребу Станко Враз истиче Бранков "чист и точан народни језик", додајући томе и "поетичан дух".
И та се забрана, незнано кад, изгубила. Пре бих рекао да није ни поштована.
Бранкова поезија је, у отвореној и беспоштедној борби за језик, врло брзо попримила сатиричне тонове. У тим стиховима, према ономе што је за њим остало, он настоји да досегне висине своје бриљантне лирике, чија је, нажалост, рана круна - елегија "Кад млидијах умрети".
Време је почело да измиче.
Бранку је било суђено да најлепшу, најбољу своју песму напише на самом крају живота.
Како се нагло појавио, тако је нагло и нестао: као олуј изнад Фрушке горе, одлазећи у исто време и на исток, и на запад, и на север и на југ српске земље.... А трагове је оставио у јединој материји која се никада не гаси - у језику.
(Беседа на Свечаном отварању 51. Бранковог кола у Сремским Карловцима, 9. септембра 2022)
Препоручујемо

"ТО ЈЕ ИСТИНА" Илон Маск хитно реаговао на објаву Виктора Орбана о УСАИД-у (ВИДЕО)
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан назвао је на друштвеној мрежи Икс организацију УСАИД чудовиштем створеним да сломи, сруши и нагриза слободу и независност нација, након чега је милијардер Илон Маск на то одговорио "истина".
23. 02. 2025. у 15:10

СУТРА ЋЕ БИТИ ОБЈАВЉЕНО: Највећи удар на Русију од почетка рата
БРИТАНСКИ министар спољних послова Дејвид Лами изјавио је данас да ће у понедељак објавити листу мера у оквиру новог, великог пакета санкција Русији, пренели су данас британски медији.
23. 02. 2025. у 10:05

КИНЕЗ СЕ ЗАМОНАШИО НА СВЕТОЈ ГОРИ Добио име Амфилогије и поручује: "Никада нисам био срећнији, осим можда као дете"
ЖИВОТНЕ приче које се крију иза монаха на Светој Гори представила је грчка телевизија "Скај" у емисији "ПримеТиме". Пред камерама су се нашли један Кинез који је постао монах, један студент из Солуна који је одмах након дипломе изабрао монаштво, монах који живи у самоћи последње 24 године.
23. 02. 2025. у 11:28
Коментари (0)