КОМЕНТАР - БИТЕФ: Ко ради, тај и греши
ЗАВРШИО се, представом о еколошкој угрожености капитализма ("Кризе" Жига Дивјак) и 56. Битеф, један од многих, с обзиром на то, да није био од јубиларних.
Под слоганом "Ми, јунаци рада свог", у конкуренцији за Гран При "Мира Траиловић" ("Соло" Нине Рајић Крањац... и "Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима" Јана Мартенса), као и за Специјалну награду "Јован Ћириловјован ћирило" ("Љубав", Александера Зелдина),приказане су, осим поменутих и представе Гардиен Партy, "Тихуана", Др Ауслендер и "Свет без жена", Маје Пелевић и Олге Димитријевић (Награда публике).
Главни програм Битефа је, као обично, био условљен поднасловом, који га је спутавао у размахивању неким, евентуалним, развијеним позоришним формама, значајним ансамблима и редитељима и доводио у питање "нове позоришне тенденције", одувек схватане као флоскула за то да из године у годину расте у квалитету, актуелности, престижу и успеху.
Рећи ћемо, још једном, иако је много пута речено: чини се да се поднаслов Битефа бира тек да би се оправдало довођење у Главни програм пројеката, које нису увек незанимљиви, али немају значај фестивалских представа, и нормално би било ставити их у Пратећи програм, или програмску целину, која прати значајне представе у конкуренцији за награде. Овакав избор није само на штету гледалаца, који се, некада тешком муком, пробијају до Битефових представа, по ноћи, киши, без добре саобраћајне везе, уморни од вишечасовног трајања представе, притиснути телесним диктатом... Овакав избор Главног програма је неправедан и према уметницима, који долазе, само да би одбранили епитет "млади"... А немају никакву шансу да се са неким другим представама у истом програму "понесу".
То што је "Соло", Словенија ("Нова пошта") добила Гран-при "Мира Траиловић је укус овогодишњег Стручног жирија, али би то (иако типична "битефовска") управо била представа, која би одлично бранила посебан програм фестивала, посвећен младима. Оптерећен трајањем, претераним импровизацијама, другим делом, у коме се играју некакви "Маратонци", нико не зна зашто (иако је хепенинг, захваљујући пиву и ћевапима потпун), "Соло" Нине Рајић Кранац, Наташе Кесер, Бењамина Крнетића и увек занимљиво екстремног Марка Мандића се наметнуо екстравагантношћу, занимљивим истраживањем деконструисања живота уметнице са општим условима у театру и у животу младих људи, више него својим правим квалитетом. Такође, и "Др Ауслендер", и "Свет без жена" су представе, које смо могли и да гледамо у нашем, београдском позоришном репертоару, и не помишљајући на то, да би могле да буду фестивалске.
И онда, још једне кишне, непробојне битефовске вечери у Луци Београд, приказали су нам се, у пуном сјају, аутентични позоришни уметници - на метар од нас, без шминке, огољени, под пуним светлом и за њих, и за нас, у представи "Љубав", Александера Зелдина (Енглеска, Француска), истресајући пред нас драму људи смештених у прихватилишту, јер су изгубили посао, или дом. И свима је постало јасно, како Главни програм Битефа треба да изгледа.
Нико не спори да нам је Битеф важан и да нам даје шансу да видимо шта други играју, у свом граду. Али, приказивање иновације, где је једино важна младост аутора, измишљени поднаслови, да би сви нашли, ипак место у селекцији, одсуство правих дебата о (спорном) значају тих представа, па и одсуство критичких текстова о томе, говоре да је Битеф некако постао сам себи сврха, да се догађа за оне који могу да плате 1.500, или 2.000 динара за карту, и за оне, који га организују и чије имагинације је плод.
Можда би убудуће Савет Битефа, Град, зналци, ипак могли да, на предлог селекције, рано, размисле, је ли то тај значајан фестивал на европској позоришној карти, који сви цене и на који хрле, и да ли га треба озбиљније чувати од посрнућа.
Сви морамо да радимо на томе.
БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)