НИСАМ ПРИМАДОНА, ВОЛИМ ДА РАДИМ: Александар Денић, сценограф, за „Новости“ (ФОТО)

ДА једно вече, готово невољно, после ветеранског хокеја није дошао на журку у Народно позориште - ко зна како би данас изгледала каријера нашег прослављеног сценографа Александра Денића.

Фото Н. Скендерија

Пут му се можда никад не би укрстио с једним од највећих редитеља данашњице Франком Касторфом, нити би за последњих десет година урадили четрдесет представа, па ни изложбе "Декада" у Биоскопу "Балкан" (која се вечерас отвара), извесно, не би било.

Овенчан многобројним признањима (између осталих и за сценографа године у Немачкој 2014. године), с Касторфом је у Цириху урадио "Америку", оперску театралогију "Прстен Нибелунга" на Фестивалу у Бајројту, "Двобој" у Берлину, "Путовање на крај ноћи" у Минхену... Изложба "Декада" постављена је на пет нивоа, а експонати су макете, скице, фотографије, цртежи, чак једна цела структура (Брехтов "Галилеј"), а на врху је прави биоскоп - у коме ће се одржати пројекције Денићевих драмских представа и опера. Ова импресивна поставка о раду са Касторфом и стваралаштву у Немачкој биће отворена до краја новембра.

- Желео сам да људи виде шта ја тамо радим, јер лепо је код куће то показати - каже на почетку разговора за наш лист Александар Денић. - После деценије сарадње позвао сам Касторфа да режира у Београду. Премијера "Божанствене комедије" биће у БДП, недељу дана после отварања изложбе. Када смо почели да сарађујемо, "померио" сам се мало из света филма и српског позоришта. У Франку сам нашао, на неки начин, сродну душу. Он је одрастао у источном Берлину, ја у источном Београду и везује нас тај постсоцијалистички дух.

* И делили сте слична животна искуства?

- Док смо радили "Прстен Нибелунга" поводом 200. године од Вагнеровог рођења, причали смо како ће Зигфрид да убије аждају. И он каже: "Било би добро, кад се појаве кријумчари са калашњиковима, да Зигфрид певајући склапа пушку и убија аждају"... Током проба ја расклопим калашњиков, а мене екипа пита како знам да то радим, јесам ли био у рату. Одговорим да сам научио у војсци, Франк такође, а њима ништа није јасно... Сада је једна, уједињена Немачка, али наше искуство је слично. И ближи смо по таквим искуствима нас двојица, него он и неки западни Немац. Везују нас разне ствари, култура и слично образовање.

Foto: Фото Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

* По чему је посебно иновативан?

- Увео је видео у позориште. За мене је велико задовољство да правим сценографије које нису ни позоришне ни филмске. У Касторфовим представама користимо и камеру и глумца уживо. Немамо никакав лимит. Последњих неколико година, у академској Немачкој, постоји наратив да су моје сценографије дела која функционишу сама за себе. А поготово кад се споје са Касторфовом фантазијом, дају посебан квалитет. Увек имају социјално-политички бекграунд, све су то амблеми спаковани у велике структуре које, на крају крајева, дају неке метафоре.

* Кажете да се бавите контраархеологијом?

- Моје структуре су такве да ме је један, такође, сјајан немачки редитељ Армин Петрас питао да ли сам завршио историју. Одговорио сам да нисам, али да ја одатле крећем, с тим да не откопавам него - затрпавам. И правим контраст између неспојивих елемената: временских, естетских и повезујем их у овакву структуру.

* Како се то двојица уметника препознају на први поглед, без икаквог пробног или виђеног рада?

- Касторф је допутовао у Србију, јер је постојала идеја да режира у националном театру. Мислим да је била реч о неком тексту Милене Марковић. Стигао сам на парти у Народно позориште, на који се сјатио цео Београд. Као и увек кад дође неко од странаца - неко да га гњави, нешто да пита, неко да се препоручи. Ја сам се нашао на овом журу због - жеђи. Претходно сам био на ветеранском хокеју и хтео да попијем пиво, а и Тања Мандић (тадашња директорка Драме) би ми замерила да нисам дошао. У том моменту нисам знао ниједан његов рад, нити је он знао било шта о мени. Почели смо да причамо и на крају, у два ујутру, сви су отишли, а ми смо и даље причали. О животу, спорту и стварима које немају никакве везе са уметношћу. После два-три дана Франков драматург затражио је да пошаљем ЦД са радовима. Одмах ме је позвао да у Паризу поставимо "Даму с камелијама" у Театру Одеон. Од тада нисмо стали.

* Да вам се није десио сусрет са Франком, шта би вам све било "ускраћено" у каријери?

- То је само питање перспективе. Људи понекад кажу да кад имаш велике продукцијске услове можеш да радиш. Па сви у Немачкој имају такве услове, па што не раде као ја? И овде бих у уметничком оквиру остварио много тога. Није питање димензија, да ли нешто има двадесет или два метра. Ја сам то, на пример, реализовао са оним гвозденим орлом у представи "Хитлер и Хитлер" Атељеа 212.

* Како се у пракси остварује тако креативна уметничка симбиоза?

- То је питање односа. С Касторфом функционишем на интуитивном нивоу. Ништа један другом не објашњавамо. Додуше, и са Ивицом Буљаном је слично. Али, Франк користи видео-радове, имам још већу перспективу... У "Дами с камелијама" постојала је огромна бразилска фавела на ротацији, а кад се окрене с друге стране указивала се сцена пуна сјаја, попут француских ТВ студија. Неки Саркозијев свет, јер он је тада био председник. Имао сам и огроман билборд на коме је била гола Карла Бруни (прва дама) са рекламом за намештај. Пошто је сазнала за билборд пре премијере, од фотографа је откупила фотографију. Онда сам у Београду нашао девојку која личи на њу и фотографију ставио у представу. А када се билборд окрене, видимо загрљеног Франка и Хитлера! Ставио сам их у љубичасту позадину, са жутим звездама у кругу и написом "Европа без граница". Реч је, дакле, о њиховој идеји, само са тенковима... Јасно је да Касторф и ја функционишемо вишеслојно, без икаквих компромиса. Представе су веома политичне по питању слобода, солидарности, револуција, потлачених. У "Дами с камелијама" говоримо о сукобљеном свету: свету Саркозија и свету фавеле. Иначе, на билборду у истој представи су се нашли Берлускони, Гадафи и Тони Блер - као реклама за вијагру.

Фото Н. Скендерија

* Да ли је ваша сценографија увек полазиште за Касторфову режију?

- Да, ја дајем импулс. И свет у коме он као редитељ покушава да "преживи" и да га оживи. Додуше, има и код нас редитеља који прво траже сценско решење, као и оних који то не чине. Али, ја сам одавно престао да радим тако. Нисам самопослуга.

* После ове декаде, ваш рад се у Немачкој наставља?

- Прошле године поставили смо "Зенека Адамеца", најновији Хандкеов текст у Бург театру. У Београду ми предстоји премијера "Божанствена комедија" са Касторфом, касније и "Идиот" са Ивицом Буљаном. Номинован сам за "Нестроја", највећу аустријску награду. А кад ме одавде позову, ја долазим. Нисам примадона, волим да радим.

ВЕРДИ И ПАВЕЛИЋ

- ПРЕ две године на премијери "Моћи судбине" у Берлину, целу причу сам транспоновао у Шпански грађански рат, причу о фашизму и Франку, потом у Други светски са Дучеом, а онда долазе амерички ослободиоци у џиповима... То је наша "Моћ судбине". У једном моменту зауставља се музика и чује се монолог из Малапартеовог "Капута". Певач говори део текста у коме писац сведочи о сусрету са Антом Павелићем, како пролази кроз силне ходнике и у једном тренутку види корпу од прућа. Каже поглавнику: "Видео сам пуну корпу далматинских острига". А он одговара: "Нису то остриге већ очи Срба, Цигана и Јевреја". Публика се у том тренутку комеша, прекида се премијера. Почиње свађа, пола гледалишта виче "хоћемо Вердија", а друга половина "ви сте богати скоројевићи, уметност вам ништа не значи". Ето, какве ствари изазива Касторф... - сведочи Денић.

ВАН ТЕАТРА - КАО У ЊЕМУ

- "БОЖАНСТВЕНА комедија" у БДП биће наша четрдесета сарадња! Из сваке наше представе на изложби има понешто: фотографије моје сценографије, скице, макете... Брехтов "Галилеј" само је један сегмент, да се види како те структуре функционишу кад сте у њима, ван позоришта. Уосталом, немачка критика истиче да моји радови подједнако функционишу ван театра, као и у њему.

БОНУС ВИДЕО - СЕЋАЊЕ: Павле Вујисић није завршио глуму, али многима је могао да буде професор

Препоручујемо

Србија

0 0

СТУБ КУЛТУРЕ У ГРАДУ: Директор Градског позоришта у Бечеју Здравко Петровић о раду ове угледне установе (ФОТО/ВИДЕО)

21. 10. 2022. у 16:00

Култура

0 0

ПРОЈЕКAТ "ТЕАТАР ОТВОРЕНИ БАЛКАН":"Боеми" са гостима из Северне Македоније и Албаније

19. 10. 2022. у 18:30

Култура

0 0

"ПРЕМИЈЕРНА "УДОВИЦА": Прво извођење комедије у режији Милена Павлова у Академији 28

19. 10. 2022. у 14:55

Култура

0 0

ФУДБАЛ МЕ НАУЧИО РАЗЛИЧИТОСТИ: Редитељ Мухамед ел Хатиб, о представи "Стадион" у којој је окупио педесет навијача на сцени

10. 10. 2022. у 14:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације