ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Вечита трка за успехом

ИЗБОР представе Yankee rose је, чини се, мотивисан приликом да у улози Сузан Ли (која игра, заправо, усуд, успон и пад Ен Никол Смит, америчке старлете, ријалити звезде, певачице), буде Даница Максимовић, глумица која се прославила у музичком Позоришту на Теразијама, уз многе друге улоге, у позоришту, филму и на телевизији.

Новости

И редитељ Милош Лолић, београдски ђак, али одавно и редитељ многих значајних европских театара, лауреат важних позоришних награда, изабрао је давно написани комад Слободана Обрадовића не само да би показао "нељубав" (Звјагинцев), одсуство сваке емапатије и суштинску самоћу јурњаве за успехом и популарношћу по сваку цену ("амерички сан"), већ и да би Даници Максимовић дао прилику да заигра не жену, него феномен, који је тешко учинити животним на сцени.

Од прве појаве Сузан Ли, касније названа Америка, скромног порекла, која својим физичким атрибутима и огромном жељом за публицитетом успева да постане позната, јасно је да ће Лолић Yankee Rose водити као имитацију свега што данас јесте куга времена (незајажљивост, безосећајност, распад породице, комерцијализација, медијска манипулација, потрошачка помама...) У јаркој, белој хаљини са цирконима, кашираних облина (костимограф Марија Марковић Милојев), са белом вештачком фризуром, нашминкана тако да би се свако феминистичко друштво побунило (због извргавања руглу женствености, као у случају покрета Drag Queens), Даница Максимовић, говором и специфичним певањем заузима позу тумача Сузан Ли, не ње саме. То је врло сложен глумачки задатак и глумица га спроводи до краја готово консеквентно, упркос томе што јој у току два сата персифлирања на сцени понекад падне концентрација. То исто, тумачење типова, Лолић тражи и добија и од осталих типова у овој представи - каубоја Милана Чучиловића, милијардера Ивана Заблаћанског, мајке Иване Николић, заводнице Иве Илинчић, адвоката Луке Грбића, као и осталих ликова, употпуњених луткама, које анимирају глумци (израда Зорана Милошаковић Тасић), који доносе са собом инструменте на сцену и хумористично представљају по један "грех" трке за славом. Из те галерије се издваја млади Амар Ћоровић, као син Сузан Ли, чије самоубиство (стварни догађај из живота узора, Ен Никол Смит) изазива емоцију код гледаоца, прву и, можда, једину у овој распеваној, прецизно режираној, концептуално форматираној представи, коју обогаћују музика и сонгови Невене Глушице. Квартет, који је све време на сцени, који говори дидаскалије и најављује појаве, што подвлачи лажну заводљивост телевизијског медија, као једног од главних криваца за пропаст многих, жељних те славе, није довољан да се представа схвати као жанровски "прљав" мјузикл, па се читаво догађање, духовито, атрактивно, необично на крају доживљава као оперетско, без неопходне озбиљности сценске, драмске вивисекције тако смртоносне појаве, као што је вечита трка за успехом и привлачношћу.

Ова представа за једну глумицу је оживела текст Слободана Обарадовића, који је врло уопштен, посредован гротеском, сонговима, епски одсечен од емпатије гледаоца, а Милош Лолић га је учинио консеквентним у изразу, атрактивним, јарким, али испразним, што се смисла тиче. То, где је смисао, је и један од лајтмотива представе, која, упркос огромном, углавном успешном труду глумице и редитељским бравурама, остаје, ипак, без неке нарочите сврхе да тумачи данашњи тренутак онако, како би публика (осим, можда, понеко) могла да буде емпатична и покренута изнутра.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Као брод у боци

31. 10. 2022. у 12:33

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Сценско певање романа-поеме

24. 10. 2022. у 10:00

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Животарење на минималцу

18. 10. 2022. у 14:44

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Кризирање са обе стране позоришне рампе

18. 10. 2022. у 11:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације