КЛАСИКЕ НИКАД НИЈЕ МНОГО, А НИ – ДОВОЉНО: Најзначајнији наслови књижевне баштине на домаћим позоришним сценама у прошлој години (1)

В. Стругар

04. 01. 2023. у 13:00

У ГОДИНИ за нама позориште су обележили велики класици. Можда звучи као плеоназам, ипак, само овом синтагмом могуће је објединити наслове који су као кокице искакали један за другим на нашој сцени : "Рат и мир", "Магбет", "Божанствена комедија", "Едип", "Покојник", "Идиот", "Тит Андроник".

КЛАСИКЕ НИКАД НИЈЕ МНОГО, А НИ – ДОВОЉНО: Најзначајнији наслови књижевне баштине на домаћим позоришним сценама у прошлој години (1)

Фото: Промо БДП

Иако је календарска година завршена, сезона је тек на средини, па у наредном периоду очекујемо и "Развојни пут Боре Шнајдера", "Мајстора и Маргариту", "Очеве и оце"...

Београдско драмско је прошлог октобра најављујући класичне наслове целу сезону назвало "То је магија", а исти би се слоган могао пренети и на друге позорнице и представе с потписом угледних редитељских имена попут Вита Тауфера, Франца Касторфа, Егона Савина, Јагоша Марковића, Бориса Лијешевића, Андраша Урбана, Ивице Буљана и других. Вечна дела светске и домаће књижевности циклично се враћају на позорницу када по процени редитеља и управа, најбоље "кореспондирају" с временом.

Зашто су неки наслови изазов за (по)ново читање великана, покушао је својевремено да објасни у свом кратком есеју ("Зашто читати класику") италијански писац Итало Калвино у четрнаест тачака. Једна од њих је можда најтачнија и најконцизнија: "Класик јесте књига која никада није испричала све што је имала да каже".

фото:Небојша Бабић

Та поновна читања, снажан су мотив за нове генерације позоришних стваралаца да се увек изнова, сходно сопственом афинитету и друштвеном тренутку, враћају појединим насловима. Повода не мањка, па право питање и није да ли класике има много, већ довољно?

- Проблем је што је, у ствари, нема колико би требало! "Нора" је у Народном позоришту изведена после равно сто година. Како је могуће да је није било читав век?! Немам објашњење - каже Тања Мандић Ригонат, која је управо ову Ибзенову драму поставила на сцену националног театра. - Ушла сам у позоришни живот са дипломском представом "Госпођицом Јулијом", а онда сам веома дуго чекала сличан наслов. Младим људима ретко се указује таква прилика. Неиграње класике апсолутни је немар и спада у нешто што се зове репертоарски промашај. Некада је условљено и околностима. Драмске представе, нажалост, имају месечно само десет термина на Великој сцени Народног позоришта, будући да је деле са Опером и Балетом.

"Тит Андроник" Фото Н. Бабић

Наша редитељка додаје и да је потпуно нетачна теза како је класика некомерцијална, односно да публика жели да гледа лаке форме.

- Све класичне представе крцате су и распродате данима унапред. "Зли дуси" имали су премијеру 2011, играју се и данас пред пуном салом. А шест година сам се борила за ту представу, нудила сам је многим театрима и наилазила на одбијање. Урадила сам и драматизацију, што је само по себи, подухват. Испоставило се да је то лакше, него изборити се да се "Зли дуси" поставе на сцену...

Фото З. Јовановић

Андраш Урбан

На питање како објашњава чињеницу да су годину за нама обележили многи "моћни" наслови (па и његов "Тит Андроник"), редитељ Андраш Урбан одговара:

- Мислим да то има везе и са маркетингом позоришта. Велики наслови можда су примамљивији за публику. Савремени текст увек носи ризик и представља авантуру, зато позоришта за њих морају да имају и смелости. Мада, увек можемо говорити о некој врсти провере кад се враћамо класицима и неким вечним, људским темама. Интересантно је и суочити се стварношћу која се артикулисала у прошлости. Ова дела нису остала реда ради, већ зато што говоре нешто значајно о човеку. Наравно, сам избор не значи да је и реализација тог пројекта у "историјском" маниру.

фото:Архива "Новости"

Тања Мандић Ригонат

Да позоришни људи у трци за "каса штихом" често праве грешке у корацима, потврђује и Наташа Нинковић на основу свог богатог и разноврсног искуства:

- Чини ми се да смо доста потцењивали публику, верујући да је склона лаком садржају и забави. Верујем да су ове сезоне "Едип" и "Магбет" показали да данашњем гледаоцу можемо и те како приближити велике теме и вечна питања која се провлаче кроз класику са потпуно савременим контекстом, тако да јој ниједног тренутка не одузмемо пуноћу, снагу и достојанство којим та литература обилује. И да нас такве представе, ако су добро урађене, води у катарзично стање, поистовећивање, запитаност и емотивно испуњење. Нажалост, све су то раритети у савременим животима, мада наша душа вапи за њима.

Фото Игор Маринковић

Наташа Нинковић

ПРЕВОДИ

ХВАТАМО се укоштац и са застарелим преводима, некада их "осавремењујемо", посвећујући се свакој реченици - објашњава Татјана Мандић Ригонат. - За "Нору" сам , на пример, консултовала чак четири превода. Било како било, непобитна је чињеница да за многе класичне текстове у нашим театрима постоје листе чекања.

ШЕКСПИР ПО МАНИРИМА 19. ВЕКА

КАД ме питају да ли ће то бити Шекспир у "класичном" или савременом смислу, онда знам да мисле на Шекспира по манирима и стиловима краја 19. века - каже Андраш Урбан. Јер, то се сматра као "прави" Шекспир, а не 16. столеће - када су настала.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ШЕШЕЉ О СЦЕНАРИЈУ КОЈИ НИКО НИЈЕ НИ САЊАО: Народ је био у заблуди (ВИДЕО)