ДРУГИ ПИШУ - РЕАКЦИЈА НА ТЕКСТОВЕ У "НОВОСТИМА": Маја Гојковић писала Бујошевићу због одлуке РТС-а да престане да снима позоришне представе

МИНИСТАРКА културе и информисања и потпредседница Владе Маја Гојковић, писала је директору РТС-а Драгану Бујошевићу и председнику Управног одбора Браниславу Кланшчеку да наставе са снимањем позоришних представа.

"Царство мрака", Фото В. Стругар

"Позоришна грађа која се на овај начин чува од заборава, важан је материјал и за научни и истраживачки рад у области историје позоришне уметности", пише између осталог у писму Маје Гојковић.

Писмо министарке културе је заправо реакција на низ новинских текстова новинарке Вукице Стругар у "Вечерњим новостима“, иницираним одлуком РТС-а да након 55 година, престане да снима позоришне представе.

Одлуку да представа Царство мрака Народног позоришта која је снимљена 26. децембра прошле године, буде и последње дело позоришне уметности које ће бити сачувано за наредне генерације, челници РТС-а правдају смањеним буџетом, што је условило преусмеравање средстава на комерцијално исплатљивије, игране серије.

"За сада немамо у плану снимање нових представа“, рекао је "Вечерњим новостима“ Марко Новаковић одговорни уредник Редакције драмског и домаћег серијског програма РТС, и навео да су имали у плану снимање и представе Путујуће позориште Шопаловић, да претходних година због короне нису били у прилици да сниме већи број представа, и да квалитетан серијски програма који им је фокусу, "окупља највећи број гледалаца што је веома важан сегмент функционисања РТС последњих година“.

Ову изјаву негира податак о директном телевизијском преносу Олимпа Јана Фабра, октобра 2017. године, представе 51. Битефа, који је трајао 24 сата. Зна се да је у једном моменту представу пратило 220.000 телевизијских гледалаца, као и да је дан пре почетка директног преноса Олимпа, РТС 3 био 41. канал по гледаности, а да је при крају преноса био на 14 месту.

Редитељ Небојша Брадић који је иницирао овај подухват, тада главни и одговорни уредник Уметничког програма РТС-а, каже за портал "Времена“ да је о престанку РТС-ових снимања позоришних представа "почело да се прича крајем прошле године, али је то свима звучало невероватно и немогуће, с обзиром да је једна од основних мисија РТС чување домаћег стваралаштва.“

Прича да се баш у то време фестивал "Дани комедије“ у Јагодини, чији је уметнички директор и селектор, спремао да "напише писмо РТС-у с предлогом да сниме неку њихову представу, али смо одустали.“

"РТС је једини који може да буде не само чувар за будућност, већ може и садашњим гледаоцима да покаже шта раде позоришта у другим градовима. Снимци РТС-а су неописив траг за позоришну историју. Они су огледало редитељима, глумцима, свим ауторима представе, они су јединствен коректив. Студентима су уџбеник без кога не могу да студирају.“

Брадић каже и да РТС има могућности као ретко ко да квалитетно сними представу, што га чини још одговорнијим да настави да их скупља и емитује.

"Добро је што је Министарство културе реаговало. Можда ће, ако РТС заиста нема буџет за позоришну традицију, држава имати неко решење. Мислим да ће РТС после писма министарке Гојковић морати да преиспита своју одлуку“, каже Небојша Брадић.

Први живи пренос једне представе у Југославији био је 28 децембра 1958. године. Била је то представа Театар Јоакима Вујића у режији Владимира Петрића у београдском "Атељеу 212“.

Када је набављен магнетоскоп због прве Конференције несврстаних 1961. године, почеле су представе и да се снимају. Најстарији снимци у архиви РТС-а су из 1967. године, Јегор Буличов Мате Милошевића у Југословенском драмском са Миливојем Живановићем у главној улози.

Те исте ’67, сачувана је и Јелена Ћетковић Аце Поповића у Народном позоришту са Ксенијом Јовановић и Мијом Алексићем, у режији Боре Григоровића. Значајна је и због тога што се у њој види какав је фантастичан позоришни глумац био Мија Алексић. Трећи, најстарији снимак је Арсеник и старе чипке Атељеа 212 у режији Миленка Маричића, са Рахелом Ферари и Вуком Дунђеровић.

Од тада до сад снимљено је око две стотине представа.

Вукица Стругар, ауторка текстова у "Вечерњим новостима“ о овом проблему, подсећа да  "позоришна, најефемернија од свих уметности, једино на снимањем представа може да остави траг у времену. Жива реч и жив човек на сцени, та неухватљива симбиоза, одлазе у неповрат када се представа једном скине са репертоара. Остају фотографије, позоришни плакати, критике, интервјуи, али како је Љуба Тадић играо Одбрану Сократову или Прљаве руке, нико данас не може ни наслутити уколико не постоји снимак.“

(Време)

Препоручујемо

Култура

0 0

Чувар језика и националне културе: За новог управника Блилиотеке САНУ изабран Слободан Грубачић

26. 04. 2026. у 18:54

Култура

0 0

Градови, путеви, сећања: Нови циклус радова Жељке Мићановић Миљковић у "Икс витамин галерији"

26. 04. 2026. у 18:51

Култура

0 0

Ткање света Лауре Лембах: Поставка сценографије и костимографије у галерији Стара капетанија

26. 04. 2026. у 18:44

Култура

0 3

Удахнуо је живот телу без осећања: Филм "Странац" Франсоа Озона из угла француске критике

26. 04. 2026. у 06:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације