ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Јонеско из нашег сокака

Александар Поповић: "Развојни пут Боре шнајдера". Редитељ: Егон Савин. ЈДП

Новости

Да "Сценску карактеристику у четири ставке", што је поднаслов драме "Развојни пут Боре Шнајдера" Александра Поповића, еминентни жири прогласи за најбољу драму на српском двадесетог века (1944-1993), пресудила је не само горућа, свевремена актуелност, него и њен значај као повезнице са европском историјом превратничког театра. Успон и пад директора лимарске задруге, Боре шнајдера, Поповић је, у свом стилу, заошијао реперским умножавањем, набрајањем до изнемоглости, мултипликовањем до пуцања лексике и марифетлука, што је, у исто време (шездесетих) било својствено славном Ежену Јонеску, и његовом "театру подсмеха"...Најбољем познаваоцу Поповићевог дела, редитељу Егону Савину, природно је додељен "врућ кромпир", да из овог времена прочита "Бору шнајдера", да још једном "обори" познато поповићевско "растур коло", заштитни знак муљаже, крађе и прекрађе, дрписања и злоупотребе, као знака искреног патриотизма овде и сада. И Савин га је преточио у мук и солилоквиум, пустивши Бору шнајдера да оде са сцене и из комада (у бајбокану) сам, играјући по сопственим нотама. Безброј пута одиграну ману, грабеж, подлост и удвориштво, овога пута су Бора шнајдер (Ненад Јездић), редитељ и драматург (Божо Копривица) преиграли у свечану салу неке наше општине, сву нахерену и нестабилну, јасан знак раскорака са митинговањем о правди, поштењу и пакленим добрим намерама за свој верни народ. У оригинал драме Савин је додао текстове из "Смртоносне мотористике" и још понеких Поповићевих (трагичних) фарси и збивање, које карактерише отимање за власт зарад богаћења, природно је постало убојитије, још опасније него у временима честих забрана Поповићевих представа, јер су му горчину донели и популарни медији ("Тесна кожа", "Бела лађа" ), који су кич варијантом исте теме доказали да је ова смртоносна овдашња бољка "ушла у народну песму".

Ненад Јездић, данас најснажнији глумачки глас на нашој сцени, Бору је преобликовао у шнајдера са брадом, скривеног иза фасаде коју жели да прикаже, али са кројачким сантиметром у џепу, еснафским, али и политичким симболом "узимања мере" са гадним "задњим намерама". У овом читању "Развојног пута Боре Шнајдера", колективитет соцреализма из шездесетих, подвргнут изругивању, нестао је у корист интересних групица (хигијеничарке), које какоћу и сплеткаре, исто као и они на врху, јер им се може! Селимир Ирфана Менсура је студија за себе: политички моћник, који вуче суфлиране потезе, опасан партизански Кум. Утишаност, којом Менсур изврсно хронично влада на сцени, овде је био убојито оружје. Бранислав Лечић је смењеног председника општине Пикљу одлично позиционирао као човека јаке воље, само за сопствене интересе, иначе љигу, а Бранка Шелић је Лину прецизно поставила у центар ујдурме, којом се служи док јој то користи, без кајања. На истом драмском послу је и Камбасковић, кога Радован Вујовић чини нашим савремеником неурозом, која делује као последица љуљања брода, којим смо изложени деценијама. Шпира клонфер (одличан Небојша Миловановић), виновник расула због свог успеха "малог привредника", капиталисте у свету "социјализма са (искеженим) људским лицем" појављује се на крају представе као "деус екс махина", да пресуди лопужама и полтронима, што мафија не прашта. Две жене, Гоца хигијеничарка са дактило курсем, која вапи за канцеларисјком службом и не бира средства за то (социјалистичко наслеђе) и Розика, дама лаког морала, која "раби" сопствене (неицрпне) ресурсе и углавном добија што хоће, овде није само друга боја познатих карактера Александра Поповића, него је и весник новог доба, у коме се, демократски, љуби (и краде) ко кога хоће...Огњен Никола Радуловић (Милоје), Ђорђе Пантовић (Милисав) и Лазар Ђукић (Милисављевић), као и сви остали учесници који чине "карактеристику", Савину су здушно и са добрим разумевањем ове драматургије говора и занатских малих живота из предграђа, помогли да фреска о нама онда и сада буде достојна временске капсуле, као опомена за будућност.

Препоручујемо

Култура

0 10

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

21. 01. 2026. у 16:48

Култура

0 1

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима

21. 01. 2026. у 16:33

Култура

0 3

СРПСКИ НАРОД НАЈОДАНИЈИ ВЕРИ КОЈУ СУ МУ УТВРДИЛИ ПРЕЦИ: Објављен капитални зборник са међународне научне конференције "Од Раса до Никеје"

21. 01. 2026. у 12:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације