СТОГОДИШЊА ИСТОРИЈА БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ: У нови век са наслеђем Христића и Тасовца

ОСНОВАНА 1923, Београдска филхармонија је током првих сто година бурне историје пролазила многе успоне и падове: од скромних почетака када је група музичких ентузијаста на челу са Стеваном Христићем одржала први филхармонијски концерт, па до грандиозног ансамбла светске класе и најуспешније институције културе у земљи и региону.

БГФ/ Марко Ђоковић

У других сто година Филхармонија улази са надом у боље сутра, на корак до нове куће, дворане Београдске филхармоније, на чијој се изградњи у блоку 13 на Новом Београду интензивно ради, захваљујући визији, животном и професионалном сну Ивана Тасовца који се својим доприносом развоју ансамбла златним словима уписао у његову историју.

Почетна иницијатива неколицине музичких ентузијаста на челу са Христићем, који су покушавајући да ухвате корак са великим европским метрополама, окупили ансамбл састављен од музичара Опере Народног позоришта, наставника музичких школа и неколицине аматера, довела је до симфонијског концерта одржаног 28. априла 1923. године. Подршка стручне јавности и публике била је неподељена, што је подстакло уметнике да сачине прву управу и коначан састав оркестра, 13. јуна 1923. године у сали Мањежа. Том приликом изведен је исти програм, који је означен као први концерт ансамбла под званичним именом Београдска филхармонија. Уводну реч држао је Бранислав Нушић, који је говорио о потреби, значају и циљевима установе, а један од најзначајнијих српских композитора и диригената, иницијатор и оснивач Стеван Христић, именован је за уметничког директора и шефа-диригента.

Христићеву визију овај оркестар дели и данас - а то је циљ да престоничка Филхармонија својој публици у Београд донесе свет, држећи корак са светским концертним сценама.

Након Христића, управљање је преузео ауторитативни и енергични диригент Ловро Матачић, који је значајно допринео подизању извођачког нивоа и реномеа Београдске филхармоније, превасходно кроз унапређивање оркестарског репертоара на ком се тада нашло чак и концертно извођење Вагнеровог "Парсифала". Репертоарска политика ишла је у правцу проширивања репертоара делима Стравинског, Шостаковича и других словенских композитора која су постала најјача карика ансамбла, и са којима се неретко представља на концертним подијумима у иностранству.

Из овог времена (1938-39) датира и почетак сарадње са оркестрима из региона - Загребачком и Словеначком филхармонијом, са којима је Београдска филхармонија одржавала заједничке, тзв. монстр-концерте. Остварени су и први запаженији уметнички резултати, када је реч о наступима гостујућих солиста и диригената: београдска публика је слушала наступе са диригентима Дмитријем Митрополусом, Јозефом Крипсом, пијанистима Алфредом Кортоом, Карлом Цекијем, Николајем Орловим и Никитом Магаловим, виолинистом Георгом Куленкампфом, виолончелистима Пјером Фурнијеом и Енриком Мајнардијем, као и вокалним уметницима Зинком Кунц, Бахријом Нури-Хаџић, Меланијом Бугариновић, Николом Цвејићем и Јосипом Ријавецом.

Одмах по завршетку рата, иако десетковани, свега осамнаест дана после ослобођења Београда, 7. новембра 1944. године, филхармоничари су одржали први послератни концерт. Угледни и утицајни композитор и диригент Оскар Данон, преузима вођство над ансамблом.

Foto: Концерти Београдске филхармоније увек пуни, Фото Марко Ђоковић

POGLEDAJ GALERIJU

Нешто боља времена за Филхармонију и њене музичаре долазе 1951. године, када оркестар добија своју званичну аутономију и назив Симфонијски оркестар Народне републике Србије. Нови шеф-диригент постаје Крешимир Барановић, који обједињује улогу уметничког и административног директора, која ће трајати читаву деценију. Током овог периода, оркестар се усталио као ансамбл, успостављени су редовни наступи, осмишљени абонмански концерти, а направљени су и први кораци у правцу децентрализације музичког живота, па је Филхармонија наступала и у домовима културе, школама, биоскопима, па и фабричким халама широм Србије, али и остварила инострана гостовања. У том периоду, оркестром Београдске филхармоније је 1958. године, као лауреат диригентског такмичења у Ливерпулу, први пут дириговао и Зубин Мехта.

Након Барановићевог повлачења, у Прагу школовани Живојин Здравковић преузима кормило над Београдском филхармонијом и тада ансамбл доживљава један од највећих успона, у литератури назван златним добом, када је била најзначајнији амбасадор културе у свету, мост између Истока и Запада и угостила највеће уметнике тог доба. Београдску филхармонију су тада светски стручњаци рангирали на пето место најбољих европских оркестара, чему су допринели и снимци за угледну светску издавачку кућу ЕМИ.

Након мирних осамдесетих долазе и турбулентне, ратовима обојене деведесете године прошлог века, када услови рада и опште функционисање доводе до уметничког и организационог суноврата у функционисању Филхармоније.

Београдска филхармонија је у нови миленијум ушла са новом енергијом Ивана Тасовца који ју је издигао до нових висина. Овај уметник са изузетним менаџерским вештинама поставио је музичаре подмлађеног оркестра на пиједестал и ухватио се у коштац са решавањем проблема. Према Тасовчевим речима, Филхармонија је морала да постане статусни симбол високог уметничког квалитета, савршене организације, снаге и моћи јединствене националне институције. Најзначајнији сарадници на том путу били су шефови-диригенти, првенствено Урош Лајовиц, који је имао најтежи задатак поновног подизања ансамбла, а затим Доријан Вилсон, Мухај Танг и, од 2017. Габријел Фелц. Реформисана је абонманска организација концерата и за неколико година је продаја абонмана толико порасла, да су све биле распродате у претплати. Са грандиозним концертима на отвореном, оркестар окупља своју верну публику на најмасовнијим концертима класичне музике на Балкану, доказујући да је савремени, реформисани, грандиозни ансамбл светске класе и најуспешнија институција културе у земљи и региону.

Уз Зубина Мехту као верног пријатеља, са ким се сарадња интензивирала баш у овом периоду, Филхармонија је покренула многе важне пројекте.

Препоручујемо

Култура

0 0

МАЈСТОРСКИ ДОДИР СРПСКИХ УМЕТНИКА: У Београду већ три године настаје анимирани филм Дороте Кобиеле, ауторке "Винсента"

10. 06. 2023. у 15:48

Култура

0 0

ТРАГАЊЕ ЗА ПОЗОРИШНОМ НЕЖНОШЋУ: На Прашком квадријеналу Србија наступа са националном и студентском поставком

31. 05. 2023. у 19:31

Култура

0 1

ЗАТВАРАЊЕ КОНЦЕРТНЕ СЕЗОНЕ: Финални концерт Београдске филхармоније посвећен Санкт Петербургу

08. 06. 2023. у 17:52

Култура

0 0

ПОГЛЕД НА БРАШОВАНА ИЗ ДРУГОГ УГЛА: Изложба у Галерији Матице српске у Новом Саду

31. 05. 2023. у 13:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације