ДВА СТУБА СРПСКЕ УМЕТНОСТИ: Галерија `73 обележава пола века постојања изложбом академика, чланова "Ладе"

БЕЗ заноса и надахнућа не може се замислити никакво дело које човека уздиже над просечношћу.

Петар Лубарда Косовски бој, Фото Галерија 73

Ова мисао сликара Марка Мурата својеврсни је мото изложбе са делима чланова САНУ, који су истовремено и чланови "Ладе", најстаријег активног уметничког удружења на Балкану.

Отварањем постваке са радовима двадесет наших најугледнијих аутора, у четвртак, у 19 часова, Галерија `73 обележиће пола века откако су је утемељила позната имена наше ликовне сцене, предвођена историчарем уметности и ликовним критичарем Ђорђем Кадијевићем. Прошле године ова галерија је протоколом учврстила сарадњу са "Ладом", која ће 120 лета постојања обележити догодине.

Како у каталогу изложбе подсећа Јелена Межински Миловановић, заменик управника Галерије САНУ, у Београду се 1904. формирало српско уметничко удружење "Лада", поводом обележавања века од Првог српског устанка, а пре организовања Прве југословенске уметничке изложбе и крунисања краља Петра Карађорђевића:

- Уз Ристу и Бету Вукановиће, Симеона Роксандића, Надежду Петровић, међу оснивачима били су и уметници чланови Академије - Петар Убавкић, Урош Предић, као и њени будући чланови - Ђорђе Јовановић и Марко Мурат. У време формирања "Ладе", члан Српског ученог друштва, односно Српске краљевске академије, који ће бити активни у овом уметничком удружењу, најдуже је био Стеван Тодоровић. Већ као академици у "Лади" ће деловати и Ђока Миловановић, Ђорђе Крстић, Паја Јовановић.

Фото Галерија 73

Уметници, који су са "Ладом" излагали између два светска рата, попут Петра Лубарде, Зоре Петровић, Ристе Стијовића, Боре Стевановића, у САНУ улазе после Другог светског рата.

Фото Галерија 73

- Припадност "Лади" и чланство у САНУ двојако описују сваког уметника, па тако, иако се сматра да "Лада" окупља уметнике традиционалнијег, конзервативнијег израза, заправо је врхунско познавање уметничког заната, својствено и припадницима "Ладе" а, по дефиницији, и ликовним уметницима - академицима - тврди Јелена Межински Миловановић.

Фото Галерија 73

На овој ревијалној изложби, са делима из фонда Уметничке збирке САНУ, уметници чланови "Ладе", биће представљени оним редом којим су постајали академици. Пред публиком ће се тако наћи радови ученика минхенске и бечке школе, као и они римских, мађарских, париских и београдских ђака, изведени у комбинованој техници, уљу, акрилику, темпери, графици, цртежу, скулптури у дрвету, рељефу и пуној пластици у бронзи.

- Поставка омогућава пресек кроз ликовни израз у Србији током последњих 140 година: од графике Ђорђа Крстића из 1872. до скулптуре Светомира Арсића Басаре из 2012. - објашњава заменица управника Галерије САНУ. - У погледу стила можемо пратити токове романтизма, реализма, веризма, симболизма (Тодоровић, Миловановић, Крстић, Убавкић, Ђока Јовановић, Ивановић), академског реализма, оријентализма, сецесије (Предић, Паја Јовановић), пленеризма и импресионизма (Мурат, Бора Стевановић), модернизма и поетског реализма (Стијовић), експресионизма (Зора Петровић, Лубарда), трагања у сфери апстракције, нове фигурације, односно сликарства призора и савремених ликовних токова (Михаиловић, Поповић, Рељић, Басара, Јанковић, Тодор Стевановић, Халугин).

Изложба у Галерији `73, представиће два наша најрепрезентативнија скупа уметника, два стуба која окупљају ауторе са великим професионалним угледом и личним интегритетом, сматра историчарка уметности Наталија Церовић:

- Оба примају само ствараоце чија је аутентичност већ препозната и усвојена као вредност у широј заједници у којој стварају, искусне и већ афирмисане уметнике (посебно у случају САНУ) и оба се често везују за традиционалније уметничко усмерење, иако то није увек случај.

Фото Галерија 73

И "Лада" и САНУ, сматра Церовићева, настоје да сачувају наше културно наслеђе:

- Док је САНУ највиша научна и уметничка установа у Србији, пар екселанс институционализована и хијерархизована организација, "Лада" ради без икакве системске и институционалне подршке, што се одражава на немогућност стварања вишегодишњег плана рада организације. "Лада" се суочава са свим тешкоћама које прате једно непрофитно удружење, па се данас налази на ивици опстанка. Упркос препрекама, 119 година истрајава у својим активностима, које обухватају изложбе, скупове, публикације, предавања, локалну и међународну сарадњу.

Полексија и Стеван

Историју "Ладе" и Галерију `73 повезује и брачни пар Стеван и Полексија Тодоровић, чланови "Ладе" од 1906. године, наглашава Мирела Пудар, дирекорка галерије:

- Награда на изложби "Погледи" Галерије `73 названа је по Стевану, а награда Салона Галерије `73, према Полексији Тодоровић. У години јубилеја, у којој се обележава пола века од оснивања, упркос бројним изазовима, Галерија `73 је успела да кроз време преживи, и данас је једна савремена културна институција, са снажним традиционалним елементом који је прилагођен модерном времену. Са ефикасним тимом сарадника, као део система општине Чукарица, њена будућност је засигурно чврсто утемељена.

Препоручујемо

Србија

0 0

ИЗЛОЖБА О СТАКЛАРСТВУ У СЛОВЕНИЈИ: Нова поставка у параћинском Завичајном музеју (ФОТО)

24. 06. 2023. у 19:11

Култура

0 0

СОПРАН ВАНЖЕ ЖАНГ КАО РОБИЊА ЛИУ: Гостовање кинеске уметнице у Народном позоришту

22. 06. 2023. у 18:01

Култура

0 0

„МУЗИКОМ ПРИБЛИЖАВАМ ЧАРИ ЈАПАНА“: Познати пијаниста и композитор Темпеи Накамура наступа у Београду

22. 06. 2023. у 13:00

Култура

0 0

"МУЦИ" ЗА ТАЊУ МАНДИЋ РИГОНАТ: Једногласно за режију "Наш разред" Народног позоришта

20. 06. 2023. у 17:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације