ХРВАТСКИ АКАДЕМИЦИ КАО ТИТОВИ КОМУНИСТИ: Са културних и научних адреса у Хрватској стигле тешке оптужбе на рачун српских лингвиста

ТЕЗА Хрватске академије знаности и умјетности да се у Декларацији о границама српске књижевности "наслућује империјалистичка подлога за ширење стварних граница српске државе једног дана" тенденциозна је и сензационалистички интонирана конструкција без икакве потпоре у реалности и стога јој не треба придавати значаја.

Славко Петаковић, Фото приватна архива

Каже ово, за "Вечерње новости", професор Славко Петаковић, управник катедре Српска књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду, одговарајући на оптужбе које садржи саопштење колега из Хрватске.

Наиме, ХАЗУ и Матица хрватска бурно су реаговали поводом доношења Декларације о границама српске књижевности настале крајем јуна на четвртој интеркатедарској србистичкој конференцији у Тршићу, и објавили заједничко саопштење под оригиналним насловом "Наставак српске језичне и културне агресије на Хрватску, хрватски језик и књижевост".

Иначе, комплетан текст Декларације објавиле су "Вечерње новости" у додатку "Култура".

"У позадини ове нове и свих пређашњих сличних српских декларација не пропитује се само докле сежу границе њиховог језика и њихове књижевности, него се наслућује империјалистичка подлога за ширење стварних граница српске државе једнога дана у будућности... слути се ширење онога што је новија српска политика именовала'српским светом', а што је очито инспирисано'руским светом' чије ширење протеклих месеци нема лингвистички, него ратни предзнак", пишу хрватски академици.

Илустрација Т. Борковић

Чланови ХАЗУ подсећају да се на трећој србистичкој конференцији прошле године пошло од "научно неутемељене тезе Вука Стефановића Караџића о штокавском наречју као искључиво српском, премда знамо да штокавски говоре и Хрвати и Бошњаци и Црногорци", тврде хрватски академици и додају: "Тада нису пропустили старију дубровачку књижевност приписати себи. И у овој новој декларацији, говорећи о границама српске књижевности, опет се посеже за дубровачком књижевношћу, са тиме да то сада чине на суптилнији начин уводећи термин 'двострука припадност'".

- Представа о односу дубровачке књижевности и српске књижевне и културне традиције, која је уткана у Декларацију о границама српске књижевности, ослоњена је на научну перспективу неговану два века, не само у српској већ и у страним филологијама. Своја уверења о идентитету дубровачке књижевности српски рагузеолози успостављали су на основу темељних изучавања архивске, историјске, литерарне и друге грађе, сублимирајући их у закључак да је дубровачка књижевност српска бар колико и хрватска - каже Петаковић.

О највишем степену бриге за ово поље културне баштине сведочи, по његовим речима, и чињеница да су пет часника Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности, а то су Павле Поповић, Петар Колендић, Драгољуб Павловић, Мирослав Пантић и Злата Бојовић, своја најужа научна интересовања усредсредили на изучавање дубровачке књижевности.

- Њихову компетенцију и ауторитет нису оспоравале ни колеге из Хрватске. Напротив, појединце међу српским академицима те колеге истицале су као највеће познаваоце дубровачке књижевности. Напоредо са тим, пак, хрватски научници, уз подршку политичара који су се оглашавали са највиших инстанци моћи, одбацивали су сваку могућност повезивања дубровачког наслеђа са српском традицијом не обазирући се на аргументе друге стране. Наше рагузеологе називали су шовинистима и иредентистима тежећи да искључиво научно питање преведу у простор политике. Снажну подршку у таквом настојању имали су у време комунистичке власти, када је под претњом кривичне одговорности било забрањено да се на било којој основи, па и научној, дубровачка баштина повезује са српском - објашњава Петаковић.

Са ригидног приступа прелазило се каткад на суптилније методе, додаје наш саго ворник, те је, на пример, долазило до ретуширања научних ставова осведочених зналаца језичке и књижевне историје:

- Такву судбину доживео је Милан Решетар, који је издавна утврдио да је Дубровник "по језику био српски" и тај свој став изнео у приступној беседи Српској краљевској академији пред почетак Другог светског рата. Релативно недавно, у једном зборнику посвећеном овом филологу светског угледа, хрватски научници дошли су до закључка да Решетар "Србин по своме народном увјерењу, као учењак није ни сам могао вјеровати у озбиљност аргумеntације својих политичких концепција, како их је изнио у приступном предавању године 1941. на сједници Српске академије" и да је "један од великих ликова управо у филологији хрватскога језика, језика за који је он мислио да га нема" - из чега следи да Решетар није веровао у своје идентитетско опредељење и да је постао врстан хрватски филолог изучавајући хрватски језик за који је сматрао да не постоји?!

Искуство нас учи да изучавање културне историје треба ослонити искључиво на научну подлогу без обзира на идеолошке и политичке утицаје јер у коначном исходу превагу доноси снага аргумената, а не силина притиска - закључује Петаковић.

Оптужбе и из министарства

МОЈ је коментар увек исти, управо зато што се бави митовима, посезањем за туђим културним вредностома, Србија се налази тамо где се налази - коментар је хрватске министарке културе и медија Нине Обуљен Коржинек.

Препоручујемо

Култура

0 0

ДВА СТУБА СРПСКЕ УМЕТНОСТИ: Галерија `73 обележава пола века постојања изложбом академика, чланова "Ладе"

27. 06. 2023. у 18:02

Култура

0 0

СОПРАН ВАНЖЕ ЖАНГ КАО РОБИЊА ЛИУ: Гостовање кинеске уметнице у Народном позоришту

22. 06. 2023. у 18:01

Култура

0 0

„МУЗИКОМ ПРИБЛИЖАВАМ ЧАРИ ЈАПАНА“: Познати пијаниста и композитор Темпеи Накамура наступа у Београду

22. 06. 2023. у 13:00

Култура

0 0

"МУЦИ" ЗА ТАЊУ МАНДИЋ РИГОНАТ: Једногласно за режију "Наш разред" Народног позоришта

20. 06. 2023. у 17:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације