КОМПРОМИСИ ЋЕ ПОЗОРИШТУ ДОЋИ ГЛАВЕ: Зоран Ђерић, в.д. управника СНП, о изазовима у одржавању репертоара

ДА ли ће позориште, као једна од најстаријих уметности, ускоро морати да устукне пред другим медијима и плати цену своје "неисплативости"?

Фото СНП

Ово је питање које се увелико поставља, јер због ангажмана чланова ансамбала у другим пројектима театар прави компромисе на сопствену штету, и даље немоћно да било шта промени. Редитељи се све гласније жале да се велике представе граниче са подвигом, будући да с напором долазе и до премијере, тешко успевајући да окупе глумце и одрже пробе. Нажалост, управе ћуте зарад мира у кући - с пуно (не) оправданог разумевања због чињенице да њихови запослени "ту плату могу да зараде за само један дан снимања"... Ипак, радног места и тако "мизерних" примања ретко се ко одриче, јер се као у Бориној песми, зна колико је (у нашим, увек несигурним временима) важно "социјално, здравствено и редовна плата". У коначном скору и у законски недефинисаним околностима свако би да ушпара, па испада да нико није на губитку осим уметности и театра, у који се, иначе, и даље заклињу чак и они због чијих се одсуствовања мења и прилагођава целокупан репертоар. Иако је ситуација готово алармантна, ретко се ко одлучује да о томе искрено говори.

- То што су завршили академију, не значи да се сви и професионално односе према позоришту. Често је њихов став према представи далеко од онога што би требало да буде - отворено је мишљење Зорана Ђерића, театролога и в. д. управника Српског народног позоришта, о стању у многим нашим театрима. - Зато се, неретко, чује да поједини глумци отаљавају посао, пошто им је важнија тезга на телевизији, филму, па и у неком другом позоришту, него у сопственом театру. Последњих десетак година имамо озбиљну кризу у готово свим ансамблима. Тезга је постала приоритет, а познат је и "систем": поједини чланови дођу и дају организаторима позоришта такозвана заузећа, која понекад трају и по пола године, што значи да за то време одсуствују из матичних кућа. Кад у великим позориштима погледате неке представе, не можете да их препознате од премијере! Зато што су доживеле невероватно много ускакања, па се дешава да су на репертоару и наслови у којима нема никог из прве поделе.

Наш саговорник каже да у таквим отаљавањима долази и до недопустивог прескакања текста и мешања реплика, на тај начин се обмањује и публика;

- Догађа се чак да на неки фестивал дође представа у којој фали пола глумаца! Онда то неко од колега покрива, преузимајући важније реплике да би извођење могло да функционише...

Има случајева и да неки од глумаца, док припремају нову представу не прочитају цео комад, већ само своје реплике...

- У позоришту, или редитељ бира ансамбл, или се понекад прави избор на аудицији, или управник наметне неког кога треба ангажовати по сваку цену - без обзира на то да ли му та улога лежи. Кад им се тако нешто наметне, они то често одраде рутински, без страсти и енергије. Има, наравно, и добрих и одговорних примера, као и што има пуно глумаца који долазе у позориште само да приме плату, гледајући да што мање буду ангажовани. Понеки неће ни да присуствују пробама, док на њих не дође ред у раду на представи.

На питање ко је зато крив, управа која дозвољава такво понашање или редитељ који прихвата да му је глумац одсутан, Ђерић каже:

- Мислим да су сви криви, јер сви хоће да једни другима излазе у сусрет, а на крају то увек буде на штету представе. Често постоје кланови, па, на пример, директор Драме радо бира исте људе; оне који су му одани или доводи нове којима обећава посао... Тако се дешава да директор одабира екипу, а редитељ се најчешће сложи јер му је стало да узме хонорар. Тек после може да види да ли му то одговара или не, па онда, евентуално, тражи замену за једног или два глумца - ако схвати да баш не иде...Најчешће је све препуно компромиса. Управа је понекад у незгодној ситуацији, јер није популарно да се меша у поделу. Догађа се и да прогледа кроз прсте главним глумцима који нешто снимају... Пошто су снимања по цео дан, догађа се да стигну потпуно разбијени на представу. Понекад се питам како уопште и "похватају" текст...

Ђерић је убеђен да ће стање врло брзо постати неодрживо, јер је присутност неких уметника у матичним кућама сведена на минимум, "па тако неко други који је више везан за позориште носи репертоар, а звезде само протрче да привуку публику".

- Ускакања у туђе улоге, с једне стране, спас су да се одржи представа, али се врло често губи квалитет. На крају, кад је упоредите с премијером, видите да то више и није иста представа - закључује Ђерић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације