ЧЕТНИЦИ И ПАРТИЗАНИ ЗАМЕНИЛИ УЛОГЕ: Историчар др Милош Тимотијевић поводом напада из Сарајева на филм "Хероји Халијарда"

Сарајевски цензори и не могу да оспоре филм од кога су приказана само три кратка одломка, већ покушавају да демантују неспорни историјски догађај

Фото архива

ГЛАВНА звезда Сарајево филм фестивала постао је трејлер незавршеног филма Радоша Бајића "Хероји Халијарда" о догађајима из 1944. када су равногорци спасли више од 500 америчких ваздухопловаца.

Сарајевски цензори и не могу да оспоре филм од кога су приказана само три кратка одломка, већ покушавају да демантују неспорни историјски догађај операцију "Халијард", током које су припадници Југословенске војске у отаџбини под командом генерала Драже Михаиловића и српски народ спасли више од 500 америчких ваздухопловаца после обарања њихових авиона над Србијом.

Управо је на рециклирање тог брозовског духа идеолошке манипулације прошлошћу упозоравао је 2020. у књизи "Мисија 'Халијард' - Ратна пропаганда, бомбардовање српских градова и евакуација савезничких авијатичара 1943-1944. године" истакнути српски историчар др Милош Тимотијевић.

- Када се уклоне наслаге вишедеценијске комунистичке пропаганде, коју данас продужавају државе које су настале распадом Југославије и супротстављене су Србији, остаје јасно да су генерал Михаиловић и ЈВуО били аутентичан национално-демократски антифашистички покрет отпора српског народа југословенског опредељења, што се редовно превиђа, посебно код српских националиста, потпуно веран либералним вредностима Запада, посебно Америци. Зато је акција спасавања савезничких авијатичара 1944. године, првенствено америчких, увек реметила манихејску слику прошлости у којој су четници смештени на страну "сила мрака" - каже др Тимотијевић.

фото.Б.Субашић

Прича о мисији "Халијард" је била забрањена у Брозовој Југославији. Не само због равногораца, већ да би цела Србија била етикетирана као колаборацинистичка, чиме су оправдавана масовна убиства и пљачке у "дивљим чишћењима". Др Тимотијевћ, који је био и стручни сарадник на сценарију филма "Хероји Халијарада" наглашава да је његова вредност управо у томе што не даје црно-белу слику догађаја.

- Партизанска пропаганда настојала је да минимизира и прећути сарадњу ЈВуО и Американаца, како би истакла само своју улогу у ослобађању земље, а још више у освајању апсолутне власти која је потом одржавана насилним методама. Сама акција евакуације америчких авијатичара била је и део пропагандних активности ЈВуО, коришћена као истакнути пример лојалности западним савезницима. Тај наратив имао је употребну вредност током Хладног рата, а нарочито после слома комунизма - каже др Тимотијевић.

vikipedija

Ствари би биле много једноставније да није било неславне улоге САД у време распада Југославије и НАТО агресије и да се комунистички СССР није трансформисао у нову православну Русију. То је довело до замене улога, па су модерни "четници" - русофили, а "партизани" - поборници америчког-либерализма.

- Због ратова током распада Југославије oнај део српског друштва који се данас из "националних разлога" повезује са ЈВуО истовремено је у највећем броју случајева супротстављен САД, и тренутно подржава вредности савремене Русије која своју културу сећања темељи на хероизму Црвене армије у Другом светском рату и антифашизму. Тај наратив у српском простору представља - партизанска "епопеја", а њу никако није могуће одвојити од борбе против српског национализма и уздизања комунизма. Други део друштва који се наслања на либерално-капиталистичке евро-атланске вредности, и који подржава српско-америчку сарадњу, свој идентитет и мотивисаност за деловање у друштву темељи на наслеђу партизанства, комунизма, титоизма и југословенства, изграђених на вишедеценијској осуди српског национализма, уз истовремену дистанцу према савременој Русији! Српско друштво је и на тај начин вишеструко подељено и супротстављено - каже др Тимотијевић.

vikipedija

Он подсећа да је политика увек одређивала употребу догађаја из прошлости у јавној историји.

- САД су више пута одлагале јавно признање генералу Михаиловићу. Све је започело већ током самог Другог светског рата у коме је цела источна Европа жртвована совјетском утицају и контроли, а то је значило и напуштање помагања генералу Михаиловићу. После 1945. године САД је помагала све антикомунистичке и антисовјетске покрете у источној Европи, тако да је било природно да председник Труман 1948. постхумно одликује Михаиловића орденом Legion of Merit (Легија за заслуге) за заслуге у спасавању авијатичара, једним од највиших америчких војних одликовања која се могу доделити и странцима. Исте 1948. Тито је дошао у сукоб са Стаљином, што је била прилика да Американци добију новог савезника у борби против Москве. То је и разлог огромне војне, политичке, дипломатске и финансијске подршке Титу. Тек 1967. године америчка јавност је на инсистирање републиканског конгресмена Едварда Дервинског, секретара Удружења ветерана САД, сазнала за доделу одликовања Михаиловићу. САД су своју спољну политику према Југославији заснивале на геополитичким, а не идеолошким основама. Тако је и данас, јер САД и Европска унија уопште нису "гадљиви" у помагању десничарских па чак и отворено неонацистичких покрета у источној Европи ако је то у њиховом политичком интересу, иако се залажу за демократију и либералне вредности у друштву - каже др Тимотијевић.

НИКАДА ДОСТА ИСТИНЕ

НИКАДА није превише ако се понови да без присуства рационалних знања о прошлости свако друштво доживљава урушавање смисла свог постојања, каже др Милош Тимотијевић:

- Стара просветитељска улога историографије није нестала, као и "старинско" рационално сагледавање узрочно-последичних веза које и даље има друштвену важност, можда још већу у савременом "вртложном" времену које све убрзаније "гута" стварност, знања, информације, мисли и осећаје, и последично убрзава заборав.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације