РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ "КАРЕЊИНЕ": Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја
ШТА се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности.
Потомак чувене официрске династије, Рајевски је оставио за собом блиставу каријеру и са четири и по хиљаде руских добровољаца дошао да помогне Србији у ослобођењу од турског јарма. Само четири дана по доласку на фронт, под његовом командом добијена је велика битка код Алексинца, али је, нажалост, пуковник у следећем окршају изгубио живот. Ипак, стигао је да остави завештање да се његово тело сахрани у Русији, а срце остане у Србији. Жеља је испуњена: оно се данас чува у манастиру Свети Роман, на српској земљи за коју је и живот дао. Смрт Рајевског покренула је точак историјских догађаја, после којих Европа више није остала иста. Од тог 2. септембра прошло је 147 година нових ратова, идеологија и подела света...
- Није Рајевски био једина велика фигура тога доба у Србији. На пример, Василиј Пољенов, један од највећих наших сликара дошао је у Србију, сликао и ратовао. Као и академик Николај Склифосовски, легенда руске медицине, који је створио нови поглед на хирургију. Сви они били су савременици и сви дошли да се боре за слободу Србије - објашњава, за "Вечерње новости", Павел Бушујев, саветник директора Руског дома у Београду.
- Зашто је био посебан Рајевски? Припадао је једној од најугледнијих војничких породица 19. века у Русији, а његов деда генерал Николај Рајевски био је херој Бородинске битке. Његов отац, такође генерал, дао је велики допринос руској одбрани и култури.
Нажалост, млади Рајевски рано је остао без оца, са само четири године. Упркос свему, стекао је одлично образовање у Италији, Енглеској и Француској, а са 17 година дошао је на Московски универзитет. Студирао је математику, ипак, по завршетку студија определио се за војну каријеру и прикључио елитној гарди Хусарског пука Његовог величанства коју је напустио да би отишао у Туркестан и ратну ватру. Да није имао само војнички дар, сведочи чињеница да је у Туркестану почео да узгаја памук, ствара плантаже пиринча, сади винову лозу, покреће производњу свиле и објављује научне радове. На таласу словенофилства отишао је као добровољац у Србију. Није стигао да стекне породицу - погинуо је у 36. години.
На питање да ли постоји објашњење због чега је Толстој баш судбину Рајевског везао за Вронског, односно да ли је у његовом животу постојала нека Ана Карењина, наш саговорник каже:
- У таквом друштву и времену није се свака лична веза стављала на "Инстаграм", ширила по медијима и жутој штампи. Ако је нешто и било, могла је остати само дискретна прича коју је, евентуално, сазнао Толстој као део истог друштвеног круга. Свакако се о њој није знало у широј јавности, јер се у то време водило рачуна о части и угледу даме... Постоје различите теорије о томе да ли су се лично познавали Толстој и Рајевски. Било како било, Рајевски је заправо "други том" славног романа, завршетак "Ане Карењине". У њему, на крају, Вронски каже да жели да погине за слободу Срба, а на питање да ли му треба нека помоћ, одговара: "За смрт није потребна протекција". И седа у воз. Толстоју није било потребно да каже шта се на крају десило: само где иде и на шта је спреман.
После само месец дана Рајевски је погинуо у Горњем Адровцу, али и тако кратко време било је довољно да изрази жељу да му срце почива у Србији.
- Физички је кратко био у Србији, али је још на универзитету постао члан друштва познатог словенофила Ивана Аксакова. Ту је прихватио идеју о словенском братству. Дакле, није то била одлука човека у 36. години. Две деценије је живео с идејом и само чекао тренутак за своју личну жртву. После одласка генерала Черњајева у Србију, напушта невероватну каријеру и долази да се бори за своје идеје. На месту погибије, 25 година касније, његова снаха је од породичног новца изградила цркву. И сад док причамо, црква се рестаурира, спасавају фреске, мења кров, поправљају пукотине. Обнову финансирају државе Србија и Русија, Српска православна црква, уз донације добротвора.
За три године, када ће се обележити век и по од славне погибије Николаја Рајевског, очекује се да ће у потпуности бити обновљена богомоља:
- Верујем да би и данас Рајевски могао да помогне Србији. Поред црквице у Горњем Адровцу, два километра ваздушном линијом, један је од најпрометнијих европских путева на магистрали Београд - Ниш. Дакле, у непосредној близини је место погибије јунака најтиражнијег романа на свету. То има невероватан туристички потенцијал, може да помогне и Србији и људима који живе у овом крају. Нажалост, на истом простору водили су се многи ратови, а суседни Алексинац страдао је и у НАТО бомбардовању. Место трагичних збивања могло би да постане место ходочашћа свих оних који воле "Ану Карењину". И жеља да овде остави срце је, на неки начин, део мисије и гаранције: његова смрт није узалудна ако се памти један од највећих руских јунака.
НОВА СЛАВА НА КОСТИМА ЈУНАКА
Постоји неколико писама које је Рајевски из Србије послао у Русију, а она се "налазе" у филму који је снимио наш директор Евгениј Баранов (док је био новинар Прве руске телевизије), под називом "Српски гамбит: живот и смрт грофа Вронског". У том документарно-играном остварењу, у главној улози је Милош Биковић који чита та писма... А у њима се говори о искуству руских добровољаца у Србији, спремности на жртву и убеђењу да ратују за праву ствар. Уосталом, они су знали шта ће се десити после тога: Руско-турски рат, 1877-1878. године - истиче наш саговорник.
- После њега, Турска се повукла са Балкана, престала да буде империја на два дела света и остала у скоро садашњим границама. Појавиле су се нове државе, а Русија испунила своје дугогодишње обећање и жељу - да ослободи братске, словенске народе. Као што се каже, на костима јунака гради се нова слава и држава.
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)