ПОХОД ПИСАНЕ РЕЧИ ИНТЕРНЕТ НЕЋЕ ЗАУСТАВИТИ: Пола века једне од најплеменитијих акција Радио Београда "Књига солидарности"
ИЗ Луковдола, села у Горском котару, кренула је пре педесет година једна од најплеменитијих акција Радио Београда "Књига солидарности" - тај први поход писане речи, вероватно не случајно, почео је у родном месту трагично настрадалог песника "Јаме" Ивана Горана Ковачића...

фото "Књига солидарности"
А све је кренуло случајно, када је 1972. године на познату радијску адресу стигло неколико кутија књига из новобеоградске школе "22. децембар" које су прикупили ђаци и послали уз поруку: "Молимо чике из Радио Београда да ове књиге пошаљу нашим вршњацима у неком забитом селу где не постоји ђачка библиотека". Адреса је била права, али и адресат - песник Божидар Тимотијевић. Поклон је примио оберучке и одлучио да овај лепи и несвакидашњи гест претвори у акцију која ће, из године у годину, представљати дар деци што до знања и књига долазе уз много напора и труда, можда зато, са још више радости. Убрзо је кућа у Хиландарској 2 била затрпана пакетима књига. Стизале су поштом или на рукама дародаваца који су понекад долазили са два-три примерка омиљених наслова, али и целим комплетима. Направљени су контакти са библиотекама, издавачима, појединцима.
У најудаљеније кутке наше земље са књигама су путовали наши познати писци, сликари, глумци, новинари. Жељно и жедно чекали су мештани госте и упијали сваку реч. После прве библиотеке у Луковдолу, уследиле су и наредне, у Ловер Тари (Црна Гора), селу Соко код Добоја, Андрићевој Жепи, Добрушеву код Битоља, у Србу на Косову. Велике дечје очи гледале су "уживо" омиљене писце из читаники Десанку Максимовић, Бранка Ћопића, Драгана Лукића, Радомира Андрића, Радослава Братића... Тако се уз акцију "Селу у походе" (коју је смислио и пуног срца јој се предао Зоран Радмиловић) све више ширила "Књига солидарности", а ентузијазам дародаваца није престајао ни у време ратова на просторима СФРЈ као ни током НАТО бомбардовања. Међу поклонима нису биле само књиге већ и свеске, оловке, бојице, ђачке торбе. И нису стизали дарови само у забита села, већ су обнављане и допуњене библиотеке српских манастира - Студенице, Милешеве, Ђурђевих ступова, Бањске, Каленића, Куманице и Липња, а више од две хиљаде одабраних наслова поклоњено је Хиландару и његовом метоху Каково.
Били су то дирљиви сусрети и за домаћине и госте, дешавали су се и неки посебни тренуци, као кад је 1994. године у родној Нересници боравио један од највећих српских песника Стеван Раичковић. Непосредни повод за долазак била је одлука ОШ "Угрин Бранковић" из Кучева и МЗ "Нересница" да се у тамошњој школској згради отвори библиотека која је, по песниковој жељи, понела име његових родитеља, учитеља Милке и Живка Раичковића.
- Нересница је мени остала као једна, скоро измишљена реч. Али ја сам се целог живота сећао Нереснице, јер сам свуда морао да је забележим, на сваком свом документу. У биографијама својим увек сам волео да напишем да сам се родио у Нересници. Многи нису знали где је то, па сам морао у загради да додајем: источна Србија - приповедао је песник пред окупљеним сељанима у препуном школском дворишту, на хладној јесењој киши.
На слично сентиментално путовање пошао је и књижевник Радомир Андрић. Сећао се мале сеоске библиотеке из свог детињства, у селу Љубање код Ужица. Како је говорио, брзо их је прочитао, а и све запамтио: "О чојству и јунаштву" Марка Миљанова, Бремов "Живот животиња", Веселиновићевог "Хајдук Станка" и понеку књигу Марка Твена. Када је много година касније са "Књигом солидарности" отишао у завичај и село Заовину, сведочио је:
- Са нама је био и Мирко Добричанин, народни уметник, гуслар. У школи 10-15 ђака, окупили се мештани... Читали смо песме, била приредба. И заноћили смо у школи. Неколицина се распоредила по околним кућама, а ми смо читаву ноћ разговарали. Добричин гуслао. Увече хладно, село је. Шуми, хучи боровина, а учитељ наложио пећ бубњару. Тамо је касније направљена брана, вештачко језеро, село потопљено, а школа измештена.
Андрић истиче да су листом све издавачке куће давале примерке за "Књигу солидарности", посебно САНУ - неколико стотина хиљада из своје библиотеке. Приповеда и како је једном са Милисавом Кнежевићем Кнезом, Браниславом Цигом Јеринићем и Петром Краљем основао библиотеку у манастиру Студеница. Игуман, касније епископ шумадијски Јован,позвао их је ујутру на кафу.
- Поздрављајући нас, каже: "Данас је велики празник за наш храм!" Ја, по некој слободи, кажем: "Оче, колико ја знам није данас црвено слово па да је неки велики празник." А, он ће: "Земљаче, не знаш ти о томе ништа". Брзо додах да и не мислим да знам, па опет поменем црвено слово, а он ће мени: "Како није, данас је велики празник - дошли су нам после 500 година заједно Краљ и један Кнез." Насмејасмо се виспреној досетки игумана Јована. Били су то Петар Краљ и Милисав Кнежевић Кнез - сећао се Андрић.
Од раних седамдесетих до данас, oсновано је и допуњено 1.850 варошких, сеоских и школских библиотека у Србији и другим републикама некадашње СФРЈ. Књиге су одавно прешле границе наше земље, отишле у дијаспору, па је тако створено 37 библиотека у Француској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Мађарској, Румунији - где год живе наши земљаци, жељни писане речи на матерњем језику. Колико је и после пола века важна акција "Књига солидарности", можда најбоље илуструје пример ОШ "Бора Станковић" из села Кленике, на самој граници са Северном Македонијом: иако данас има свој сајт на интернету, у сеоској библиотеци и даље нема довољно књига...
И "ПОДВИГ" НАШЕГ ЛИСТА
АКЦИЈА "Књига солидарности" награђена је Златним и Сребрним дукатом Вукове задужбине, Вуковом наградом Културно-просветне заједнице Србије и многим другим признањима. Између осталих, освојила је и Златну плакету за колективни подвиг у 1992. у традицоналном "Најплеменитијем подвигу" који организују "Вечерње новости". "Књига солидарности - првих 50 година" појавила се у издању РТС Издаваштва, а приредила ју је Биљана Бошњак Драгановић.

УКРАЈИНА ИЗДАЛА УПОЗОРЕЊЕ: Руси ће ноћас лансирати ракету која може да носи нуклеарно оружје
РУСИЈА планира „тренажно“ лансирање интерконтиненталне балистичке ракете РС-24 „Јарс“ у ноћи између 18. и 19. маја, саопштила је украјинска војна обавештајна служба (ГУР) 18. маја.
18. 05. 2025. у 15:55

ИНЦИДЕНТ У ДРУГОМ КРУГУ ИЗБОРА У РУМУНИЈИ: Полиција извела председничког кандидата са бирачког места (ВИДЕО)
РУМУНСКИ председнички кандидат и лидер националистичке странке Алијанса за уједињење Румуна Ђорђе Симион и фаворит на прошлогодишњим поништеним изборима, Калин Ђорђеску, полиција је извела са бирачког места у Могошоаји (предграђу Букурешта).
18. 05. 2025. у 09:54

САМО 5 ЗЕМАЉА: Ко је све гласао за Србију и како - максималних 12 од комшија (ФОТО)
ПОСЛЕ завршеног финала "Евровизије 2025", на званичном сајту престижног музичког такмичења објављено је и како су гласале земље учеснице у полуфиналима.
18. 05. 2025. у 11:34
Коментари (0)