САМО У ТЕАТРУ ЉУДИ ДЕЛЕ ИСТИ ДОЖИВЉАЈ: Редитељ Валериј Фокин, уметнички директор Александринског театра

ПРВИ пут у својој историји, дужој од два и по века, чувени Александрински театар из Санкт Петербурга гостовао је (две вечери за редом) на сцени нашег Народног позоришта и то са делом једног од књижевних горостаса - Гогољевом "Женидбом", у поставци славног руског редитеља Валерија Владимировича Фокина.

фото:И. Маринковић

Реч је о узвратном гостовању (само неколико дана после наступа и великог успеха представе "Рат и мир" у режији Бориса Лијешевића у Петербургу), као део успостављеног Споразума о сарадњи два театра.

И док је Александрински премијерно у Београду, Фокина памти битефовска публика по маестралном читању Кафкиног "Преображаја" на 32. фестивалском издању. Редитељ, глумац и педагог, одликован са четири почасне руске државне награде и највишим међународним признањима, свој позоришни концепт сажео је у једну (често цитирану) мисао: "Професија је као абецеда: што је више користите, више вам омогућава да се изразите".

Са уверењем да редитељ мора бити и својеврсни полемичар, успео је да на руској сцени "мајсторски споји старо и ново, филозофију и психологију, машту и технику". Па и да антиципира неке догађаје, будући да је његова драма "Говори!" из 1985. била прва представа у Русији која је предвидела да ће нестати Совјетски савез и да ће Русија ући у ново политичко раздобље обележено перестројским реформама Михаила Горбачова, уведеним у у јуну две године касније...

- Наше позориште је старо 267 година и најважније је да остане живо и реагује на све што се дешава у савременом животу. Главни задатак нам је да повежемо традицију и модерно доба. Текст се мора адаптирати уколико је неопходно да би данас био разумљив, али је то деликатно питање: граница је веома танка и треба бити опрезан. И ни у ком случају не треба је прећи - каже на почетку разговора за наш лист Валериј Фокин, који је већ две деценије уметнички директор Александринског театра.

фото: И.Маринковић

* Како оцењујете актуелни позоришни тренутак и посету Београду?

- Веома је важна међународна сарадња и односи који се кроз њу граде. Позориште је једно од ретких места где се могу наћи људи најразличитијих поглада на живот и свет, а да истовремено, могу на сличан начин да доживе исту представу и искажу емоције.

* Ваша велика "четворка" на сцени Александринског су Љермонтов, Достојевски, Толстој и Гогољ?

- Најважније је да сви они буду интересантни данашњем гледаоцу. Не мислим само на текст, већ на постојање оног живог позоришта блиског млађој публици, јер само тако класици могу да опстану на репертоару. Уколико може да се повуче нека паралела са савременим добом - на томе треба радити.

* Једна од одлика Вашег стваралаштва је повезивање потресних историјских догађаја са савременошћу. Издвајате ли неког писца посебно "податног" за доба у коме живимо?

- Мислим да су то Толстој и Достојевски. Има још класика који нису толико славни као, рецимо, Платонов или неки други. Од детињства посебно волим Гогоља и Достојевског, режирао сам много представа по њиховим текстовима и у Русији и у иностранству. Ипак, нисам себи зацртао да морам да урадим нечији комплетан опус. Уколико сматрам да је нешто у датом тренутку важно, онда то и радим.

* Да ли су су Ваши "Говори!" предвидели догађаје који су уследили на основу великог историјског, па и животног искуства?

- У том тренутку ова представа била је неопходна као својеврсан позив и један нови глас који је антиципирао време које се тек рађало. Наравно, данас се све променило, читав контекст, а и ситуација у Русији је другачија. Сада је ова представа само сећање, искрена успомена, донекле идеалистична. Мислили смо, говорићемо, и све ће се променити. Данас нам је јасно да баш није тако...

* Било је то једно утопијско убеђење?

- У извесној мери јесте, мада смо тада мислили другачије. Искрено смо желели промену и веровали да ће до ње доћи.

* Има ли у садашњим околностима представа које могу предвидети будући след догађаја?

- Има их и данас. Наравно, није то случај са сваком представом, ипак, постоји нека уметничка интуиција која нам говори шта ће се догодити за неколико година...

Фото: ЕПА

* Колико руска публика, и читалачка и позоришна, познаје српску културу?

- Раније смо у Русији, ми који се бавимо театром, веома добро познавали српску позоришну сцену. Кад то кажем, мислим на Битеф и друга остварења која су се дешавала у овдашњем театру. У последње време дошло је до смене генерација и ситуација се променила, па су само стручњаци донекле упознати са актуелним дешавањима. Тим пре, наша сарадња треба да се понавља, продубљује и да се што више приближавамо. Иначе, познајем српску класику, Нушића веома волим. Својевремено сам, још на позоришном институту, учествовао у извођењу његове комедије. Једно време је код нас био веома полуларан.

* Сматрате ли да је западни свет данас сиромашнији јер је због познатих околности велику руску културу одбацио или ставио у други план?

- То је непобитна чињеница и сигурно ће се одразити на целокупну светску културу. Култура је мост који повезује и људе и земље. Без обзира на њихове политичке ставове, шта воле или не воле, она је оно што нас све спаја и око чега треба да се ујединимо. Управо позориште представља место у коме људи могу заједно да дишу и нешто скупа проживе. То што се сада догађа, сигурно је веома лоше. Нажалост, данас политика диктира правила.

* Можемо ли да очекујемо да ћете можда режирати и на нашој сцени?

- Тешко ми је да вам на то одговорим, јер и то зависи од ситуације. Али, што се мене тиче - зашто да не?

Препоручујемо

Култура

0 0

РОМАН "ИСПОД МАЈИЦЕ" НА НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ: Књига Марије Ратковић представљена у Берлину

28. 09. 2023. у 12:56

Култура

0 0

НАГРАДА „ВИДАКОВИЋ“ УРУЧЕНА ЕРИКУ ВИЈАРУ: У Новом Саду почео 17. Међународни фестивал „Просефест“

27. 09. 2023. у 11:30

Култура

0 0

ДОБРА КЊИГА ДОБРО ЧУВА ЈЕЗИК: У Новом Саду отворена Библиотека Едукативног центра

26. 09. 2023. у 17:03

Култура

0 1

СЛИКЕ ИЗВАН ОКВИРА: Поставка тојице аутора у београдској Кући легата

26. 09. 2023. у 16:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације