ДУША НАРОДА У ДУБ УПИСАНА: Изложба фотографија Станка Костића у Галерији науке и технике САНУ

ФОТОГРАФ Станко Костић својим светлописима "ухватио" је душу народа која се излила у цркве-брвнаре, а његова дела су изложена у Галерији науке и технике САНУ.

Фото Станко Костић

Како објашњава аутор, ти наизглед мали, али за културу Срба велики објекти настајали су у најтежим раздобљима, у ропству под Турцима, и имале су велику улогу у очувању народног сопства и вере.

- Лепота цркава-брвнара, уклопљеност у окружење, складност њихових пропорција, готово да је недокучива за данашњег човека - објашњава Костић, наглашавајући умеће старих градитеља, али и лепоту иконописа чији су аутори били путујући зографи и иконописци тога времена.

Фото Станко Костић

Изложба која носи име "Цркве брвнаре - чувари традиције: Непрекидна молитва под дрвеним сводом", део је замишљеног низа у Галерији науке и технике САНУ, међу којима су биле и "Прича о воденици - од кола до турбине" (2019), "Ћилим - пут нити" (2021) и "Народни неимари - руком по мери". На тим поставкама је Костић приказао народну културу проистеклу из живота, насталу прилагођавањем ћуди природе и одбраном кућног прага, током историје која је често бивала сурова.

Још од детињства, када је са родитељима обишао цркву брвнару Покајницу, код Велике Плане, опчинила га је лепота и складност ових светих места.

- Када сам ушао у цркву осетио сам се као код куће - присећа се саговорник. - Касније сам почео да размишљам и истражујем зашто се у њима људи осећају посебно, због чега сам упловио у саму филозофију православља, тачније светосавља. Схватио сам да је нешколовани народни неимар, своју умешност и мајсторство црпео из праисконског дамара, из саживљености са творевином Божјом. У своје куће, касније и своје дрвене цркве, уградио је себе, сав свој живот и поглед на свет, богобојажљиво и уз молитвену наду.

Пропорције уграђене у те храмове су аршини проистекли из односа делова људског тела - палца, шаке, лакта. Када је Србија пала под османску власт и запустела после сеоба, објашњава саговорник, ту се чувао мит о величини и значају средњовековне славе.

Фото Станко Костић

- У малим црквама брвнарама, уз тихи литургијски пој, народ није прекидао веру и сан о слободи - наставља саговорник. -Предање је наставило да живи кроз симболичко, обредно место старог храста, дуба, око кога су се окупљали и уписивали крстове. Дубили их, па храст добија ново име: запис. Око њих се касније граде црквице од балвана, талпи и дасака, брвнаре које добијају своје иконостасе.

Подизане су уз мобу, како подсећа аутор изложбе, за један дан, колико су им Турци дозвољавали градњу, и то од онога од чега су и куће правили:

- Када би долазила времена зла, народ је могао да их за дан расклопи и склони на безбедније место. Тако смо добили летеће цркве.

Међу 72 фотографисане цркве, "летеће" су биле у Цветкама код Краљева и у Даросави, док је најстарија, од оних које је снимио Костић, налази се у Гораждевцу, код Пећи. Посвећена је светом Јеремији, и саграђена у 18. веку. Део поставке су и четири цркве подигнуте током Другог светског рата, уз благослов владике Николаја.

- То су црква у Пајазитову, у Шумадији, црква у шабачкој Каменици, на Бобији, и у Мокрој гори, док су цркву у Рожњу, после рата наши људи порушили, а сада је обновљена и по начину градње је русколика - набраја саговорник.

Фото Станко Костић

Изложба обухвата и полубрвнаре, заправо оне које су касније омалтерисане, или су попут оне у Осипаоници (подигао је кнез Милош), грађене од других материјала, али су по форми подражавале цркве-брвнаре. Један део експоната на изложби представљају савремене цркве грађене од дрвета.

У овом подухвату, који је изискивао претходна истраживања, Костићу су својим материјалима помогли заводи за заштиту споменика културе из Смедерева, Краљева и Крагујевца. Осим једне докторске дисертације из 1971, у којој је побројана 41 црква-брвнара, систематски се овом тематиком до сада нико није бавио. Ово Костићево фотографско истраживање, има тако одлике и антрополошког, етнолошког, путописног...

За ове храмове, како каже "лишене сваког егоцентризма и себичности, настале углавном удруженим деловањем целе заједнице", наш угледни фотограф истиче да су својим човекољубљем сачували суштину српске вере:

- Скромност ових малих храмова човека своди на његову праву меру и приближава Богу, учи га "коленопреклоном поуздању у Оца небеског". И кад нема великих ктитора и раскоши, свиле и позлате, богообразни човек у цркви брвнари остаје пред иконостасом, у дубокој вери - закључује саговорник, уверен да "брига држи кућу", због чега је изложбу посветио унуцима Вукану и Анастасији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације