Култура

ВАЈАР КОЈИ ЈЕ МРЗЕО РАТ: У САНУ свечана академија поводом 125 година рођења Хенрија Мута

Миљана Краљ

13. 10. 2023. у 18:06

ВЕОМА ми је жао што нисам са вама на обележавању 125. годишњице рођења мог оца, као и подсећања на изложбе које је одржао у Југославији 1955, поручила је учесницима скупа у САНУ Мери Мур, ћерка светски славног вајара Хенрија Мура (1898-1986).

ВАЈАР КОЈИ ЈЕ МРЗЕО РАТ: У САНУ свечана академија поводом 125 година рођења Хенрија Мута

- Иако ми је било само девет година, била сам свесна политичког и уметничког значаја тих изложби - стоји у писму вајареве наследнице, у коме је открила и да су уз поклоне са пута родитељи из Београда довели и Мирјану, ћерку нашег архитекте, која је потом живела код њих и била јој дадиља.

Свечану академију у част овог иностраног члана САНУ, од средине седамдесетих, отворио је њен председник, aкадемик Зоран Кнежевић, a уз обраћање британског амбасадора Едварда Фергусона и академика Душана Оташевића, прочитано је и писмо Годфрија Ворсдејла, директора Фондације "Хенри Мур".

Фото САНУ

Пенелопа Кертис

О односу великог вајара према рату говорила је Пенелопе Кертис, некадашња директорка Тејта и дугогодишњи кустос Института "Хенри Мур" у Лидсу. Фокус излагања ове историчарке уметности и аутора многобројних књига, били су цртежи настали током бомбардовања Британије у Другом светском рату, а како је открила у разговору за наш лист пре почетка скупа, они ће бити и део изложбе наредне године у Лондону, коју тренутно припрема:

- Ти цртежи су везани за извођење драме "Спасавање", коју је преносио Радио Би-Би-Си, а слушало три милиона људи. Била је то нова верзија "Одисеје", писана из угла Пенелопе, са идејом да представи тадашњу окупацију Грчке и њено спасавање. Самог Одисеја је представио, попут себе, као 45-годишњака. Кроз ове радове покушао је да разреши властиту дилему да ли да се укључи, или не у рат. Имао је занимљиву преписку са једним пријатељем који је одбио да се бори, јер је сматрао да је рат империјалистички. Овај део његовог оспуса кореспондира и са садашњим временом и дилемама уметника у односу према рату.

Мур је често радио ратне споменике, подсећа саговорница, али су на њима ратници рањени, уснули, јер за њега у рату није било ничег што треба глорификовати:

О "Битлсима" и срцу

СЕЋАЊА на Мура у САНУ је поделио и Ричард Вентворт, британски вајар и професор, који је као 19-годишњак боравио у његовом студију. Како је открио за наш лист, као неко ко је ишао у школу са сином Фицроја Меклејна (официр при Врховном штабу НОВЈ), може да замисли и разуме политички контекст Муровог доласка у Југославију.

- Радио сам кратко за Мура, у време када је обављена прва трансплантација срца, о чему смо слушали на радију, а ја сам правио мале моделе срца - објашњава, како за себе каже, овај вршњак модерног света који се сада распада. - Тада се појавио албум Sgt.Pepper. Мур је тада млађи од мене сада, и једном је само коментарисао "Битлсе", поводом самоубиства Брајана Епштајна, рекавши: "Мора да је тај бизнис веома захтеван".

- Приказивао је само његове погубне стране. Говорио је да рат људе чини глупим - истиче Кертисова додајући да се као учесник Првог светског рата осећао изданим.

Према њеном мишљењу улога коју је имала Мурова изложба у Београду, била је ближа друштвеном, него уметничком утицају на наше ликовне ствараоце.

- Овдашњим вајарима није био потребан Хенри Мур да им каже како да раде, већ је та изложба била демонстрација тога како скулптура може да има јавни утицај - сматра Кертисова. - И сам Мур се премишљао да ли жели, или не да буде јавна личност.

О значају изложбе и боравак британског скулптора у Београду, говорили су Јерко Денегри, Љубица Вујовић и Ана Ереш, Феђа Кликовац се осврнуо на свој рад у Фондацији "Хенри Мур", а дискусију је водио иницијатор и организатор овог скупа реализованог у сарадњи са Британским саветом, дописни члан САНУ Мрђан Бајић.