БЕОГРАДСКИ ЕСПРЕСО БОЉИ ОД ФРАНЦУСКОГ: Радивоје Раша Буквић између две земље и културе

Маркантни бркајлија Радивоје Раша Буквић седи у кафићу "Пиће и компанија" и лагано испија кафу, док му поглед пада на скулптуру на којој се згужвало све време овог света испред париске Железничке станице "Сен Лазар", чекајући возни ред да се укрца у композицију ка оближњем Руану, где ће интерпретирати нову улогу, због које је и пустио брке.

Фото: Горан Чворовић

Филм се зове "Сулак", о чувеном пљачкашу дијаманата из осамдесетих година Бруну Сулаку кога су касније ликвидирали, каже за "Новости" Раша Буквић који ће глумити Сулаковог пријатеља Стива, наше горе листа, бившег телохранитеља Жан-Пол Белмонда и боксерског шампиона Француске у тешкој катеторији.

- Стив је имао два имена. Не зна се да ли се звао Радиша Јовановић или Новица Живковић. Али, остао је упамћен. Њих двојица су опљачкала силне златаре, по Паризу, Кану, Монтекарлу... Бруно Сулак је пољског порекла, рођен је у Алжиру, а отац му је био легионар. Почетком шездесетих, када се Алжир осамостаљивао, његова породица је стигла у Париз, где се упознао са још једним Словеном, Стивом. Имао је два идентитета и два пасоша. Онај прави је и до дан-данас остао мистерија. Пореклом је, иначе, Лесковчанин. У филму готово да и нема реплика на српском, све је на француском. Играм са чувеном француском глумицом Мелани Лоран, која и режира овај филм – каже нам Раша.

• Откуд брци?

- Редитељ је желео да се визуелно ликовима вратимо у седамдесете. Пробали смо с брадом, али овако је испало баш како треба! Снимање је између Париза, Нице и Руана. Пронашао сам седам-осам дана да одем до Београда, а онда дошао назад у Француску. Пуно радим, сад је таква фаза, и у Србији, и у Француској.

• Србију ових дана очекује и премијера филма "Чувари формуле" о нуклеарном инциденту у Винчи, у коме глумите главну улогу. Чему публика може да се нада?

-  Филм је врло узбудљив, а до сада је био веома занимљив странцима, тамо где је приказан. Играм Драгослава Поповића, одговорног научника Института у Винчи за испитивање нуклеарне енергије, у тренутку када је дошло до инцидента, на коме се озрачило шест студената, и који су послати на лечење у Париз. У филмској екранизацији те приче, убачена, је због динамике и занимљивости, фикција да се и сам професор озрачио. Филм је са доста успеха приказан на разним фестивалима. Били смо у Локарну, па у Сарајеву, прошли смо на Палм Спрингс, идемо у Сао Паоло, Талин... Скрининг за дистрибутере организован је и у Паризу. У Београду је премијера 24. октобра. Радујем се том догађају.

• Путујете по свету, упознајете много наших људи, а међу њима, свакако, има и доста познатих научника?

- Имам контакте с појединцима који су у ИТ сектору оставили значајан утицај у последњих десетак година. Од Тесле до данас постоји нека врста континуитета. То ми је било надахнуће и инспирација. Значајно је да се прича о таквим људима као што је био Драгослав Поповић.

• Како изгледа снимати на релацији Београд – Париз?

- Што време више пролази, путовања ми све теже падају. Велике су гужве. Да није тако, било би лакше. Али, динамично је. Глумачки позив је такав да увек имаш осећај као да си на екскурзији! Нон-стоп си са коферима, стално у неким новим просторима, хотелима, градовима. То је веома узбудљиво и занимљиво, али с друге стране мало ремети мир у животу. А у овим годинама се баш трудим да пронађем смиреност, да бих могао да издржим све те изазове.

• Домаћа кафа у Београду, па после два сата еспресо у Паризу. Некада не знате где шта наручујете?

- Београдски еспресо је много бољи од француског. Не могу у Паризу баш да се похвале да су у стању да испрате нове трендове, као што се то ради у Београду. Шалу на страну, занимљиво је бити на том споју две културе, два различита града, којима, и једном и другом, припадаш. Драго ми је због тога. Уопште немам осећај промене кад дођем у Париз, или кад се из Париза вратим у Београд. Некако, као да не постоји гранични прелаз за мене.

* Сматрају вас, једним делом, Французем у Београду, а Србином у Паризу?

- Чак се и поједине српске колеге шале на ту тему. Кажу, ево га Француз, па су ме тако и прозвали.

• Утиче ли то и на филмски живот, око доделе улога?

- Управо је рола Драгослава Поповића у "Чуварима формуле" била пола на француском, пола на српском. Захваљујући том споју сам и добио ову улогу. Сад играм и Стива, који је пореклом Србин. Мени је то инспиративно.

• Јесте ли, као Сомборац и човек који и сам воли да убацује лопту у кош, гледали недавно светско првенство у кошарци?

- Нисам пропустио ниједну утакмицу! Одушевљен сам резултатом. Много ми је драго што се опет показало, кад год нас неко отпише, да су наши момци, кад долазе на неко такмичење као аутсајдери, спремни да пруже максимум и фаворитима отежају живот.

• Није играо ваш суграђанин Никола Јокић?

- Имам апсолутно разумевање за Јокића који је своју борбу за заставу и српско име изборио ове године на такмичењу где ниједан Србин пре њега није узео титулу најкориснијег играча. Разумем његову потребу да, када је двеста дана годишње ван куће, преко лета остане са супругом и дететом. Схватам то као отац. Знам колико му је било тешко када је доносио одлуку. Али, биће ту за Олимпијске игре. Имао сам прилику да га упознам. Имао сам утисак да срећем Џордана данашњег времена.

• Одиграте ли с пријатељима и данас понеки баскет?

- Играм, понекад, са сином, али не толико као раније. Учим га, има осам година, самоиницијативно је кренуо. Обојица волимо кошарку.

• Ми Срби смо баш талентована нација. Успешни смо у науци, спорту, уметности, глуми... Како то објашњавате?

- Некако смо на споју три континента. Налазимо се на размеђи Европе и Блиског истока. На том потезу људи су спремни за импровизацију и борбу. Није лако опстати. Тај наш ген је покупио снагу и борбеност, баш због тога што је у континуитету нових изазова, култура, војски. И, онда, народ, ту, некако, очврсне.

• У чему је тајна Сомбора, одакле, уз вас, долазе и Никола Јокић, Радивоје Кораћ, Лаза Костић, Вељко Петровић, сомборски Парижанин Милан Коњовић...?

- Сомбор је башта из које се црпе сви завичајни сокови!

• Стигнете ли да одете до родног града?

- Обавезно, неколико пута годишње. Кад сам у Србији, ти одласци су чести. Сомбор је идеално место за проналажење нове инспирације. Град по мери човека, у коме свугде може да се стигне за десет минута, где нема никакве тензије. Тамо мало смирујем живце и ресетујем механизме. Тада боравим углавном с родитељима, уз домаћу, мамину храну. Обожавам њене пуњене паприке.

• Како, иначе, проводите слободно време?

- Слабо га имам, али када се укаже, бавим се спортом или читам. Гледам да то буде смислено. Пливам, идем на брзо ходање, понекад одиграм и неку партију шаха. Опуштам се у природи. Од Ђоковића сам покупио фазон да што чешће ходам бос на трави. То су моји мали ритуали које се трудим да упражњавам кад год имам слободног времена. Прија ми да сам поред реке и у зеленилу.

Препоручујемо

Култура

0 1

ГЛУПОСТ ЈЕ ОПАСНИЈА ОД НАЈГОРЕГ ЗЛА: Никола Ристановски о новој представи, глуми, улогама

16. 10. 2023. у 17:35

Познати

0 4

ПОНОСНИ РОДИТЕЉИ: Милош Биковић открио пол бебе

10. 10. 2023. у 21:53

Познати

0 0

ЦЕЛА БИВША ЈУГА ПЛАКАЛА ЗА ЊИМ: Трагична судбина нашег познатог глумца - умро у 32. години

02. 10. 2023. у 09:42

Познати

0 0

ЈЕДНА ОД НАЈЛЕПШИХ У БИВШОЈ ЈУГИ: Ко је прва жена Ирфана Менсура? - Водила тешку животну борбу

02. 10. 2023. у 08:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације