ВЕКОВНИ МОСТ ИЗМЕЂУ КУЛТУРА: У Паризу обележена стогодишњица инаугурације Института за славистику

ПРИГОДНИМ скупом, као уводом у низ научних дискусија, јуче је у Паризу, у Институту за славистику, обележено сто година од када су, на тај дан, 1923. године, тадашњи председници Француске и Чехословачке Александар Милеран и Томаш Масарик инаугурисали ову значајну институцију за све словенске народе.

Фото: Горан Чворовић

Институт је угледао светло дана у марту 1920, да би три године касније био озваничен његов рад.

- Институт су основале државе из словенског дела Мале Антанте, Масарик и краљ Александар, а са француске стране Поенкаре. Важно је да настаљамо ту традицију – истакао је на свечаности директор Народне библиотеке Србије, писац Владимир Пиштало.

Нагласио је да ово место има мирис прошлости и знања.

- Колико је само ту великих писаца, од којих сваки има универзум у себи, од Лава Толстоја, до Олге Токарчук, преко Данила Киша и Дубравке Угрешић. Иво Андрић, који је био гост овог Института и говорио овде, мислио је да нема ничег вреднијег у ономе што људи раде него што је мост. Истицао је да је мост место где су људи наишли на препреку и нису застали, јер су били свесни да је наша нада увек с друге стране. Институт за славистику у Паризу је мост између култура, и то ће и даље бити тако, без обзира на све проблеме с којима нас светска политика суочава – закључио је Пиштало.

Отправница послова амбасаде Србије Ивана Станковић и амбасадорка БиХ Бојана Кондић Панић су такође истакле значај рада Института за славистику, а дошли су и амбасадори Чешке, Словачке и Пољске, као и представници хрватске амбасаде.

Њихово присуство председница Института Елен Мела оценила је као важно признање раду ове институције која промовише словенске језике, отвара пут словенским ствараоцима у овом делу света, а издаје и референтну Славистичку ревију, сарађујући с више француских универзитета, на којима се, уз остале словенске језике, веома активно изучава и српски.

Истакнута је важност Института за славистику који повезује народе и културе, представља велики значај у научном смислу, доприноси вишејезичности и еворпским интеграцијама средње и источне Европе. На скупу се обратио и заменик директора за Европу у Француском министарству спољних послова Гзавије Реј, који је нагласио важност ове институције за везе Париза са словенским престоницама.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Од оснивања, за један век, било је осам председника који су били русофили и петорица која су била везана за чешки језик, али је истакнуто да је словенски плурализам нарочито био наглашен у савету и дирекцији Института, где данас посао ризничарке обавља Ливија Екмечић, иначе лектор на катедри за славистику Универзитета у Стразбуру, која предаје српски језик и књижевност и балканску историју. 

Управо ће Ливија Екмечић, председница Мела и лингвиста Силви Аршамбо предстаљати делегацију Института која ће бити гост на предстојећем Београдском сајму књига, у оквиру француског штанда. 

ДИПЛОМАТСКА, КУЛТУРНА И НАУЧНА САРАДЊА

Међу темама научног дела скупа, јуче је на дневном реду било и предавање о дипломатској, културној и научној сарадњи између Југославије и Француске између два рата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације