ВЕКОВНИ МОСТ ИЗМЕЂУ КУЛТУРА: У Паризу обележена стогодишњица инаугурације Института за славистику
ПРИГОДНИМ скупом, као уводом у низ научних дискусија, јуче је у Паризу, у Институту за славистику, обележено сто година од када су, на тај дан, 1923. године, тадашњи председници Француске и Чехословачке Александар Милеран и Томаш Масарик инаугурисали ову значајну институцију за све словенске народе.
Фото: Горан Чворовић
Институт је угледао светло дана у марту 1920, да би три године касније био озваничен његов рад.
- Институт су основале државе из словенског дела Мале Антанте, Масарик и краљ Александар, а са француске стране Поенкаре. Важно је да настаљамо ту традицију – истакао је на свечаности директор Народне библиотеке Србије, писац Владимир Пиштало.
Нагласио је да ово место има мирис прошлости и знања.
- Колико је само ту великих писаца, од којих сваки има универзум у себи, од Лава Толстоја, до Олге Токарчук, преко Данила Киша и Дубравке Угрешић. Иво Андрић, који је био гост овог Института и говорио овде, мислио је да нема ничег вреднијег у ономе што људи раде него што је мост. Истицао је да је мост место где су људи наишли на препреку и нису застали, јер су били свесни да је наша нада увек с друге стране. Институт за славистику у Паризу је мост између култура, и то ће и даље бити тако, без обзира на све проблеме с којима нас светска политика суочава – закључио је Пиштало.
ДАР ИСТОРИЧАРА
Здање Института за славистку у Паризу се налази на дивном месту, тик уз Луксембуршки парк. Оно је донација француског историчара Ернеста Денија универзитету Сорбона.
Отправница послова амбасаде Србије Ивана Станковић и амбасадорка БиХ Бојана Кондић Панић су такође истакле значај рада Института за славистику, а дошли су и амбасадори Чешке, Словачке и Пољске, као и представници хрватске амбасаде.
Њихово присуство председница Института Елен Мела оценила је као важно признање раду ове институције која промовише словенске језике, отвара пут словенским ствараоцима у овом делу света, а издаје и референтну Славистичку ревију, сарађујући с више француских универзитета, на којима се, уз остале словенске језике, веома активно изучава и српски.
Истакнута је важност Института за славистику који повезује народе и културе, представља велики значај у научном смислу, доприноси вишејезичности и еворпским интеграцијама средње и источне Европе. На скупу се обратио и заменик директора за Европу у Француском министарству спољних послова Гзавије Реј, који је нагласио важност ове институције за везе Париза са словенским престоницама.
Од оснивања, за један век, било је осам председника који су били русофили и петорица која су била везана за чешки језик, али је истакнуто да је словенски плурализам нарочито био наглашен у савету и дирекцији Института, где данас посао ризничарке обавља Ливија Екмечић, иначе лектор на катедри за славистику Универзитета у Стразбуру, која предаје српски језик и књижевност и балканску историју.
Управо ће Ливија Екмечић, председница Мела и лингвиста Силви Аршамбо предстаљати делегацију Института која ће бити гост на предстојећем Београдском сајму књига, у оквиру француског штанда.
ДИПЛОМАТСКА, КУЛТУРНА И НАУЧНА САРАДЊА
Међу темама научног дела скупа, јуче је на дневном реду било и предавање о дипломатској, културној и научној сарадњи између Југославије и Француске између два рата.
МЕДВЕДЕВ БРУТАЛНО ЗАПРЕТИО УКРАЈИНИ, ФРАНЦУСКОЈ И БРИТАНИЈИ: Русија би морала одговорити нуклеарним ударом
ЗАМЕНИК председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев запретио је да би Русија могла употребити тактичко нуклеарно оружје против Украјине, Француске и Уједињеног Краљевства уколико би Париз и Лондон Кијеву пружили нуклеарну технологију.
24. 02. 2026. у 13:45
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)