СРБЕ СА КОСОВА НОСЕ У СРЦИМА И МОЛИТВАМА: Позориште из Грачанице отворило традиционалне "Дане српске културе" у Темишвару (ФОТО)

У НАЈВЕЋЕМ граду Баната, на сцени Народног позоришта Темишвар, своје глумачко умеће показао је прексиноћ ансамбл Народног позоришта Приштина (са привременим седиштем у Грачаници), а јунаци Гогољеве "Женидбе" (у режији Милана Караџића) испраћени су великим аплаузом, топло и гостољубиво - био је то чин подршке косовском театру који опстаје упркос све тежим условима, као и њиховом уметничком остварењу.

фото В.Стругар

И зато, управо њиховом наступом почели су 18. Дани српске културе у Темишвару, а какав су значај домаћини дали овом гостовању најбоље сведочи чињеница да је први пут направљен преседан, па је уместо филма традиционалну манифестацију отворила позоришна представа. Реч је о једном од најзначајнијих српских културних догађаја у источној Европи, на којој ће се до краја месеца, из вечери у вече, публика упознати са садржајима који репрезентују нашу културу.

- Намера нам је била да и ове године, првенствено српској публици, али и нашим суграђанима, прикажемо дела из свега онога што дефинише наш национални, културни, језички и верски идентитет. Верујем да ће и у овогодишњем календару "Дана српске културе", свако наћи оно што га занима и што воли. Посебно поздрављамо наше сународнике са Косова, уметнике српског Народног позоришта из Приштине. Њихово присуство нас изузетно радује. Мада нису у нашој непосредној близини, ми имамо сентименталну спону са Србима са КиМ јер их носимо у срцу и нашим молитвама - каже Дејан Попов, потпредседник Савеза Срба у Румунији.

Да је и публика у пуној сали Народног позоришта "пуног срца" пратила игру нашег анасамбла, разумевајући и без титла представу (за коју су превод урадили ученици Српске гимназије "Доситеј Обрадовић") показао је спонтан смех и аплауз током извођења, али и жеља да са глумцима остану још мало после представе и направе заједничке фотографије. Иако је већина нашег живља рођена у Румунији, децу и даље школују у српској основној и средњој школи и тако чувају језик преносећи га с колена на колено.

- Осећам се срећно, баш као и кад играмо у неком метохијском селу Гогољев комад, само је у овом амбијенту тај осећај још некако величанственији... Док седим у позоришном здању из 1872. године, на памети ми је Милош Црњански. Мислим да би се и он обрадовао овом празнику српског језика и српске културе, доживљају који смо приредили сународницима у Румунији. Уживали су и глумци и публика, а по коментарима нашег свештенства видим да се и њима веома допала представа - каже Предраг Радоњић, управник грачаничког театра.

Темишвар, којег због своје богате архитектуре називају и "мали Беч", културно-историјски је центар наших сународника у суседству. У граду на Бегеју седиште је Епархије Српске православне цркве, Савеза Срба у Румунији, ту се издаје и српски недељник "Наша реч". На једном од три највећа градска трга, Тргу уједињења, налази се наша Саборна црква, саграђена 1748. године. Срби су, иначе, староседеоци Темишвара, а у коме су 1827. основали и своју библиотеку. Поред Црњанског, своје трагове оставили су ту и други великани попут Вука Караџића и Бранка Радичевића...

- Са "Женидбом" смо Косово и Метохију прошли уздуж и попреко. Играли смо је у Београду и целој Србији, Скопљу, Швајцарској и Немачкој. Мислим да је срце још пуније кад играмо за наш народ који је мањина у некој другој држави. Тренутно се препознајемо. Први пут овде играмо, посебно смо били узбуђени и једва чекали да почне представа - истиче Милан Васић, кoме је у Караџићевој представи припала улога неодлучног женика Поткољосина.

фото В.Стругар

После косовског ансамбла, у Темишвару ће публика слушати најбоље банатске тамбураше, хорове, Национални ансамбл "Коло", видети радове "Преображенске ликовне колоније", изложбу фотографија "Знаменити Срби", филмове "Света Петка - Крст у пустињи" и "Запуштени конаци у Румунији", присуствовати свечаној академији "Дан српског језика у Румунији", посетити Мини сајам српске књиге...

Иначе, манифестација има пуну подршку нашег Генералног конзулата у Темишвару, уз финансијску потпору Владе Румуније и њеног Департмана за међуетничке односе у Букурешту, Министарства културе Румуније и Министарства културе Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације