ЈУБИЛЕЈ СРПСКОГ БАРБАРОГЕНИЈА: У Дому Јеврема Грујића 90. рођендан Милића од Мачве обележавају изложбом 60 његових слика (ФОТО)
ЈОШ као гимназијалац Милић од Мачве, изрекао је своју "Сликарску заклетву" пред огледалом: "Ја морам бити сликар! Бићу сликар и од сликарства ћу само живети!" И тако је и било.
У част јубилеја овог великог српског сликара, рођеног као Милић Станковић, пре 90 година, у пољу кукуруза у селу Белотић на подручју Мачве, од мајке Десанке и оца Радована, у Дому Јеврема Грујића отворена је изложба "Небески Милић". Поставка, како, за "Новости", објашњава Бранка Цонић, директорка овог музеја и коауторка, уз Андреу Милојевић, историчарку уметности, обухвата више од 60 дела и уметничких инсталација, насталих током првих 30 година стваралаштва Милића од Мачве.
- Ова изложба је посвећена српском Барбарогенију, Тролудаку (како је сам себе прозвао), укротитељу ветрова, чувару духова, градитељу кула и небеских вртова, мачванском племићу, сликару маште, песнику боја, магичару и поетском фантастичару, конструктору и визионару, који у себи крије разбарушеност Далија и свестраност Леонарда - истиче Цонићева. - Посвећена је, али и отворена у име жена - мајки, супруга и ћерки које су га бодриле, подржавале, инспирисале и које и данас настављају да преносе његова дела на наредне генерације, чувањем и излагањем његове богате уметничке заоставштине.
Усхићење и страхопоштовање
TУ ДОМУ Јеврема Грујића, где ће изложба моћи да се погледа четвртком и петком од 15 до 20, односно суботом и недељом, између 11 и 16 часова, кажу да је њено организовање пропраћено са страхопоштовањем, усхићењем и мистичним немиром душе.
Ретроспективу је отворио наш угледни историчар и теоретичар ликовне уметности Ђорђе Кадијевић, који је био присан Милићев пријатељ, али и венчани кум. Према његовом мишљењу, реч је о уметнику који је био специфичан феномен југословенског сликарства, један од ретких академских сликара који је задржао аутентично, изворно осећање начина изражавања својих доживљаја, естетског искуства и лепоте света.
- Готово ништа од оног најизраженијег у његовом сликарству, није могао научити на академији, имао је то урођено, природно, завичајно осећање света које је умео да пренесе на платно - објашњава Кадијевић, за "Новости". - Волео је да слика толико да је сваки његов дан у потпуности био - радни дан, од јутра до мрака.
Држао се своје линије
БИО је сликар неисцрпне маште, која није била компонована од нечег "споља" наученог, већ је извирала из њега - сасвим изворан у инкарнацији призора властите имагинације - наглашава Кадијевић. - Трансформисао је једно уско уметничко и за уметност везано историјско, човечанско осећање у себи, у оно што ће изразити као сликар природе, људи, религијских тема, или аутобиографских момената. И по овоме се битно разликовао од свих из своје генерације: на њега није утицао снажан импулс одушевљавања модерном уметношћу. Док су се други из његовог нараштаја такмичили шта ће научити и преузети од Немаца, Француза или Италијана, он се држао своје "мачванске" линије.
Био је, како истиче саговореник, сликар великог талента, мада донекле суженог круга интересовања на нивоу општег образовања и високе културе, због чега је за оне који нису волели његово дело остао "сељачки сликар", ипак:
- Милић је био можда једини аутентични представник људског живота онаквог какав он јесте, распет између стварности и фантастике. Истанчане, виртуозне технике, са много смисла за детаљ и врло богатим фигуралним приказима, никада збрканим ни конфузним, већ увек разговетним и упечатљивим - увек се сетим фантастичног приказа његовог мачванског села Белотића, у тренутку када се на друму сусрећу свадбена и погребна поворка, тог изванредног симбола универзалне вредности који алудира на људску судбину, а свака тако почиње и тако се завршава.
Према Кадијевићевим речима, Милић је сликао са велике близине, због чега његове слике најснажније делују са удаљености од метар до два. Због популарности, пре свега у свету али и код нас, био је у прилици да се од свог сликарства буквално обогати. Градио је куће, виле, замак у Мачви...
- У извесном смислу, Милић је био "најнароднији" сликар у нас после Другог светског рата, али на њему се показала и наша склоност забораву. Врло брзо после смрти популарност му је опала, а данас једва да га ико и помиње, па и ову ретроспективу организује породица, а не нека званична институција. Али, то се не дешава само код нас, и један Вермер пао је у заборав на цела три века. У средини осуђеној на амнезију, "сада и овде" има врло мало места за Милића од Мачве. Но то је привремено, јер ће доћи на своје место - он остаје стабилан, интегрални део југословенске културе и уметности и има загарантовано место у историји не само наше, већ и шире европске уметности - закључује Ђорђе Кадијевић.
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи
У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.
01. 11. 2024. у 11:25
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)
ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".
01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28
Коментари (0)