БЕЗ КОМПРОМИСА ДОСЛЕДАН СЕБИ: Народни музеј у Шапцу постхумно испунио жељу Момчилу Моми Антоновићу (1937 - 2019)
РЕТРОСПЕКТИВНИ осврт на стваралаштво сликара и професора Факултета ликовних уметности Момчила Моме Антоновића у Народном музеју у Шапцу, из приватне колекције његове породице, подсећа на дела настала од шездесетих година прошлог века до двехиљадитих година.

Фото Народни музеј Шабац
Изложба, која ће бити отворена следећег петка у оквиру манифестације "Винаверов свет", јесте и постхумно остварење уметникове давнашње жеље да се представи шабачкој публици.
На поставци су зато заступљени радови из различитих циклуса, рађени у техникама уља и пастела, како би пружили темељан увид у поетику коју је Антоновић развијао годинама, трагајући за новим, експресионистичким сликарством.

Фото Народни музеј Шабац
- Целокупан Антоновићев опус сведочи о високим дометима његовог стваралаштва, у којем је показао да је могуће током вишедеценијског рада опредељену експресију применити на различите уметничке праксе у неколико варијетета, остајући доследан себи и бескомпромисан према трендовима - истиче Татјана Марковић, историчар уметности. - Различитост је била његова одлука, непристајање став, доследност врлина, а даровитост начин да се остави траг у престижном току нашег савременог ликовног тренутка.
Према речима ове кустоскиње Народног музеја у Шапцу, још на почетку каријере, видљиво је уметнниково бекство од академског сликарства, а фигура доминира као средишни мотив слике. Почетком седамдесетих тај приступ се мења, а примат на слици преузима боја, која постаје носилац експресије.
Београд и небеске висине
ПОСЛЕДЊИХ деценија фокус Антоновићевог рада био је усмерен ка Београду, граду у који је дошао, у којем је одабрао да остане, који га је пригрлио, те нимало не изненађује решеност да баш Београд буде урбанитет који ће уметник винути до небеских висина - наглашава Марковићева. - Спајајући древне Метеоре и вековни Београд у симбиозу митског и религиозног, настајао је циклус раскошног колорита, валовитих линија, вилинског зидања између неба и земље у којем доминирају храмови, од Византије до Србије.
- Значајан део његовог опуса, који се темељи на фигурацији, јесу цртежи који показују сугестивност, снагу, модерност, извесну карикатуралност и гротескност. Мотивски репертоар није превелик, али је уметник успео да развије знатан регистар ликова различитих психолошких и душевних стања. Фигуре су истакнуте на углавном монохромној позадини, чиме стичу доминацију и граде композициону конструкцију, с нагласком на универзална осећања у којима се неретко препознајемо. Стању душе тело је визуелни еквивалент, наговештај унутрашњих дамара који појачавају емоционалну димензију цртежа, а посматрача уводе у стање запитаности и затечености - закључује Марковићева.

Фото Народни музеј Шабац
Овај рођени Крушевљанин, одрастао у Краљеву, београдску Академију ликовних уметности завршио је у класи професора Недељка Гвозденовића, код кога завршава и постдипломске студије.Усавршавао се на студијским путовањима у Француској, Италији, Грчкој, САД, Шпанији, Немачкој, Мађарској, Шкотској, Холандији.
За редовног професора ФЛУ изабран је 1988, а био је декан овог факултета у три мандата. Добитник је многобројних награда и признања, дела му се налазе у музејима, галеријама и приватним колекцијама у земљи и иностранству. Ова поставка коју су заједнички приредили Фондација "Станислав Винавер", Народни музеј у Шапцу и Антоновићева породица, биће отворена до 7. децембра.

Фото Народни музеј Шабац

ШОЈГУ УПОЗОРАВА: Тај потез би могао довести до трећег светског рата
СЕКРЕТАР Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би увођење мировњака на историјске територије Русије могло довести до трећег светског рата.
24. 04. 2025. у 19:46

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

НИ ЛАУШ НИЈЕ ПРИМЕТИО ДО КРАЈА СНИМАЊА: Најлуђа грешка из "Боја на Косову"
ЛАУШЕВИЋ је о снимању филма "Бој на Косову" писао у књизи "Година прође, дан никад".
28. 04. 2025. у 10:32
Коментари (0)