Култура

БЕЗ КОМПРОМИСА ДОСЛЕДАН СЕБИ: Народни музеј у Шапцу постхумно испунио жељу Момчилу Моми Антоновићу (1937 - 2019)

Миљана Краљ

11. 11. 2023. у 10:00

РЕТРОСПЕКТИВНИ осврт на стваралаштво сликара и професора Факултета ликовних уметности Момчила Моме Антоновића у Народном музеју у Шапцу, из приватне колекције његове породице, подсећа на дела настала од шездесетих година прошлог века до двехиљадитих година.

БЕЗ КОМПРОМИСА ДОСЛЕДАН СЕБИ: Народни музеј у Шапцу постхумно испунио жељу Момчилу Моми Антоновићу (1937 - 2019)

Изложба, која ће бити отворена следећег петка у оквиру манифестације "Винаверов свет", јесте и постхумно остварење уметникове давнашње жеље да се представи шабачкој публици.

На поставци су зато заступљени радови из различитих циклуса, рађени у техникама уља и пастела, како би пружили темељан увид у поетику коју је Антоновић развијао годинама, трагајући за новим, експресионистичким сликарством.

- Целокупан Антоновићев опус сведочи о високим дометима његовог стваралаштва, у којем је показао да је могуће током вишедеценијског рада опредељену експресију применити на различите уметничке праксе у неколико варијетета, остајући доследан себи и бескомпромисан према трендовима - истиче Татјана Марковић, историчар уметности. - Различитост је била његова одлука, непристајање став, доследност врлина, а даровитост начин да се остави траг у престижном току нашег савременог ликовног тренутка.

Према речима ове кустоскиње Народног музеја у Шапцу, још на почетку каријере, видљиво је уметнниково бекство од академског сликарства, а фигура доминира као средишни мотив слике. Почетком седамдесетих тај приступ се мења, а примат на слици преузима боја, која постаје носилац експресије.

Београд и небеске висине

ПОСЛЕДЊИХ деценија фокус Антоновићевог рада био је усмерен ка Београду, граду у који је дошао, у којем је одабрао да остане, који га је пригрлио, те нимало не изненађује решеност да баш Београд буде урбанитет који ће уметник винути до небеских висина - наглашава Марковићева. - Спајајући древне Метеоре и вековни Београд у симбиозу митског и религиозног, настајао је циклус раскошног колорита, валовитих линија, вилинског зидања између неба и земље у којем доминирају храмови, од Византије до Србије.

- Значајан део његовог опуса, који се темељи на фигурацији, јесу цртежи који показују сугестивност, снагу, модерност, извесну карикатуралност и гротескност. Мотивски репертоар није превелик, али је уметник успео да развије знатан регистар ликова различитих психолошких и душевних стања. Фигуре су истакнуте на углавном монохромној позадини, чиме стичу доминацију и граде композициону конструкцију, с нагласком на универзална осећања у којима се неретко препознајемо. Стању душе тело је визуелни еквивалент, наговештај унутрашњих дамара који појачавају емоционалну димензију цртежа, а посматрача уводе у стање запитаности и затечености - закључује Марковићева.

Овај рођени Крушевљанин, одрастао у Краљеву, београдску Академију ликовних уметности завршио је у класи професора Недељка Гвозденовића, код кога завршава и постдипломске студије.Усавршавао се на студијским путовањима у Француској, Италији, Грчкој, САД, Шпанији, Немачкој, Мађарској, Шкотској, Холандији.

За редовног професора ФЛУ изабран је 1988, а био је декан овог факултета у три мандата. Добитник је многобројних награда и признања, дела му се налазе у музејима, галеријама и приватним колекцијама у земљи и иностранству. Ова поставка коју су заједнички приредили Фондација "Станислав Винавер", Народни музеј у Шапцу и Антоновићева породица, биће отворена до 7. децембра.

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

Препоручујемо

ХУМОР НАС БРАНИ ОД СТВАРНОСТИ: Вајар и професор Славољуб Цаја Радојчић о монографији и изложби у Музеју Цептер (ФОТО)

Култура

0 1

ХУМОР НАС БРАНИ ОД СТВАРНОСТИ: Вајар и професор Славољуб Цаја Радојчић о монографији и изложби у Музеју "Цептер" (ФОТО)

09. 11. 2023. у 19:41

ПУСТИЛА САМ РУКУ ДА СЛИКА: Милица Шуица Вучетић о својој девтој самосталној изложби (ФОТО)

Култура

0 1

ПУСТИЛА САМ РУКУ ДА СЛИКА: Милица Шуица Вучетић о својој девтој самосталној изложби (ФОТО)

10. 11. 2023. у 16:27

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО: Изложба слика Јелене Враговић у Зрењанину

Србија

0 0

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО: Изложба слика Јелене Враговић у Зрењанину

10. 11. 2023. у 13:55

ЈУБИЛЕЈ СРПСКОГ БАРБАРОГЕНИЈА: У Дому Јеврема Грујића 90. рођендан Милића од Мачве обележавају изложбом 60 његових слика (ФОТО)

Култура

0 0

ЈУБИЛЕЈ СРПСКОГ БАРБАРОГЕНИЈА: У Дому Јеврема Грујића 90. рођендан Милића од Мачве обележавају изложбом 60 његових слика (ФОТО)

10. 11. 2023. у 12:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ПУТИН НАЈАВИО ПАКАО ЗА УКРАЈИНУ: Одговорићемо неколико пута снажније

Свет

0 2

ПУТИН НАЈАВИО ПАКАО ЗА УКРАЈИНУ: Одговорићемо неколико пута снажније

ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин изјавио је да ће одговори Москве на ударе по руској територији бити „узајамни, али неколико пута снажнији“.

13. 07. 2026. у 17:41

ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ СРЕЋНИ ЉУДИ? Морала сам да побегнем...

Познати

0 0

ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."

ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.

10. 07. 2026. у 15:07

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: Немачка главна база за производњу оружја за Украјину Чека се реакција Москве

Свет

0 0

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: "Немачка главна база за производњу оружја за Украјину" Чека се реакција Москве

НЕМАЧКА је практично постала главна индустријска база украјинског војно-индустријског комплекса у рату против Русије, а управо Берлин стоји иза терористичких напада на руске цивилне циљеве, рекао је лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук. Истовремено, он је открио адресе најважнијих немачких компанија које производе оружје за Украјину.

13. 07. 2026. у 12:47