ОТИШАО ЈЕ ВЕЛИКАН: Задивљујућа биографија Жарка Лаушевића

ПОЗНАТИ српски глумац Жарко Лаушевић преминуо је у шездесет четвртој години после тешке болести.

Фото архива Новости/Борба

Каријера Жарка Лаушевића била је каријера коју би свако пожелео. Било да је играо главну улогу или епизоду, Лаушевићеви ликови редовно су улазили у антологије најбољих глумачких остварења. Већ 1982, са 22 године, добио је прву филмску улогу и од тада је сваке сезоне имао неку филмску, телевизијску или позоришну премијеру.

Рођен је 19. јануара 1960. године на Цетињу. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, а био је члан Југословенског драмског позоришта.

Улогом у филму Прогон дебитовао је на филму 1982. године. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима Савамала и Директан пренос. Велику славу доживео је са једном од главних улога у ТВ серији Сиви дом (1984).

Играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993), Кажи зашто ме остави (1993), Нож (1999).

Фото архива Новости/Борба

После више од деценије паузе враћа се на велико платно улогом иконописца Саве у филму Тајна нечисте крви (2012). Након тога, ниже улоге у филмовима Смрдљива бајка (2015) и Сенке над Балканом (2017), где тумачи принца Ђорђа Карађорђевића.

ТВ публици представио се 2018. године маестралном улогом Аћима Катића у серији Корени. Играо је и у Државном службенику (2019‒2020), Име народа (2020), Александар од Југославије (2021), Калкански кругови (2021), Време зла (2021), Лето кад сам научила да летим и Хероји (2022) и Хероји Халијарда где тумачи Косту Јовића (2023).

Добитник је бројних награда почев од Златне арена у Пули за најбољу мушку улогу у филму Официр с ружом, 1987. године, „Цара Константина" у Нишу исте године, као и награда Град театар и „Зоран Радмиловић“ за улогу Кањоша Мацедоновића (1989), власник је Гранд-при Наиса (2016) и Златне антене (2019).

Жарко Лаушевић је у својој књизи као почетак трагичних догађаја који су га снашли маркирао извођење представе Свети Сава у Југословенском драмском позоришту 31. маја 1990. године. Било је то гостовање Народног позоришта из Зенице са представом по тексту Синише Ковачевића, у режији Владимира Миличина.

Лаушевић је тад био у зениту популарности и у представи је играо насловну улогу, за коју је добио Стеријину награду 1990. у Новом Саду, али и многе друге. После тога Лаушевићев живот постао је пакао. Припадници Српског омладинског блока и Српске светосавске странке који су прекинули представу, почели су да прогањају Лаушевића, прекидали су му представе, чекали га испред стана, претили смрћу њему и његовој породици.

Прекретница у његовом животу је 31. јул 1993. године.

Фото архива Новости/Борба

Жарко и његов пет година старији брат Бранимир, звани Мили, нападнути су од групе људи у близини једног подгоричког локала. Том приликом је Жарко из свог пиштоља усмртио две особе, а тешко ранио једну.

Осуђен је на 13 година затвора због двоструког убиства. Пресуда је, након жалби, потврђена 1994. године. Казну је издржавао у Спужу и Пожаревцу. Након укидања пресуде од стране Савезног суда, по поновном претресу фебруара 1998. године, изречена му је казна од четири године затвора због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране. Будући да је у том тренутку већ издржао 4,5 године, пуштен је на слободу. По изласку из затвора напустио је земљу и отишао у Њујорк.

Међутим, Врховни суд Црне Горе је, по жалби тужиоца 30. марта 2001. године, ту одлуку о казни преиначио и изрекао казну од 13 година затвора. Дана 3. јула 2009. године, саопштено је да је Лаушевић ухапшен у Сједињеним Америчким Државама због боравка у САД без визе и да се разматра његова екстрадиција Србији по међународној потерници која је расписана 2002. године на захтев Трећег општинског суда у Београду. Суд у Њујорку донео је ипак одлуку о укидању притвора Лаушевићу.

Сегменте из живота, Лаушевић је преточио у књигу „Година прође дан никад”, која је објављена 2011. Другу књигу „Све прође па и доживотна” посветио је свом животу у затвору, а 2022. објавио је и трећу књигу „Падре идиоте”.

Фото архива Новости/Борба

Лаушевић је помилован 29. децембра 2011. године, а српски пасош уручен му је 1. фебруара 2012.

О његовом животу направљен је филм Лауш по идеји, сценарију и у режији Бранке Бешевић Гајић, чија је премијера одржана у фебруару 2014. године, а телевизијска публика ових дана прати серију Пад која је инспирисана животом Жарка Лаушевића.

БОНУС ВИДЕО: СЕЋАЊЕ: Глумац Марко Живић је пре две године изгубио битку са короном

Препоручујемо

Култура

0 3

ЖАРКО ЛАУШЕВИЋ СЕ ДВА ПУТА ЖЕНИО: Анита је светски позната, а са Мајом има двоје деце

15. 11. 2023. у 13:29

Култура

1 11

ПОРОДИЦА ЛАУШЕВИЋ ЗА НОВОСТИ: "Преминуо је наш Жарко"

15. 11. 2023. у 13:22

Култура

0 4

ОГЛАСИЛА СЕ ПОРОДИЦА ЖАРКА ЛАУШЕВИЋА: После краће и тешке болести преминуо је наш супруг и отац

15. 11. 2023. у 13:20

Познати

0 0

ПРВА ЖЕНА ЖАРКА ЛАУШЕВИЋА: Ко је лепа глумица из серије "Пад" (ФОТО)

22. 10. 2023. у 21:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације